Policijski glasnik

СТРАНА 166

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

док најзад злочин не прихвате као проФесију. Последња група економских злочина у такој је тесној вези са данашњим системом производње , да се другим системом не би могла ни појавити. Однос између полних злочина и економских услова мање је директан, али ипак неос-поран. Тако : 1, постоји посредан однос између браколомства и данашње организације друштва, која онемогућава или бар.отежава у знатној мери раскидање законитих бракова; 2, злочине силовања врше поглавито нежењени. међу којима је највећи број оних, којима материјалне околности не допуштају да благовремено ступе у брак. То су опет, већином сиромаси и личности из најнижих класа, однеговани у средини која полни живот посматра само са животћњске стране, и 3, на полне злочине утиче знатно и алкохолизам. Што се тиче односа између злочина из освете и данашње организације друштва, статистика доказује да су извршиоци ових злочина скоро без изузетка личности сиромашне и некултурне, и да је алкохолизам један од најважнијих узрока овим злочинима. Детоубиства су последица беде и очајног стања породиље, које стање такође стоји у тесној вези са данашњим начином закључивања брака. Политички здочини проистичу неоспорно из данашњег економског система и његових последица. И најзад, економски и социјални услови врло су важни Фактори у етиологији дегенерације, која је, опет са своје стране узрок знатном броју злочина. После свега овога, Кетле је имао пуно права кад је казао: »Го је друштво које ирииравља злочин Факт овај колико је жалостан толико је и утешан. Жалосан је с тога, што друштво кажњава оштром казном оне који извршују злочине. које оно само ирииравља, а утешен је по томе, што човечансгво ставља у могућност, да се једног дана ослободи свог највећег зла — криминалитета. Д. Ђ. АлимпиЋ.

ДЕСЕТИ КОНГРЕС Јиеђународног" Јфимина *листичЈ ^ог удружења — дрлсан од 29. августа до 2. септембра пр. год. у Хамбургу —

Међународно криминалистичко удружењс, које је поникло 1889. год., иницијативом чувеног проФесора кривичног права д-ра Листа, одржало је од 29. августа до 2. септембра пр. г. свој десети међународни конгрес у Хамбургу. Како је у пас врло мало писано о том удружењу, које тако рећи, данас даје тон у реФорми кривичног права у разним земљама, изузимајући оно мало извештаја првих и јединих чланова Срба тога удружења д-ра Миленка Веспипа и Тасе Миленковићп., држимо да неће бити сувишно

да упознамо читаоце са циљем тога удружења као и његовим досадашњим радом. То ће нам у толико лакше бити сада, јер је један вредан члан тога удружења д-р Фридрих Кицингер пре кратког времена издао дело : »В1е т1егпа1н>па1о 1тттаШМбсће УегетЈ^ип^ — Ве1гасћ1ип§еп ићег 1ћг "^Уевеп ипс! хћге Мвћеп^е "^УЈгкзаткеИ; (Мипсћеп, С. Н. Веск'8сће Уег1а®зћисћћ. 1905.*) у коме је на прегледан начин изнео и Систематизирао све одлуке са конгреса тога удружења. Циљ је међународног криминалистичког удружења означен у чл. 1. иравила и гласи: »Међународно криминалистичко удружење заступа мишљење, да ваља не само злочин већ и средства, која се имају против њега употребити, проматрати не само са правнога него исто тако и са антрополошкога и социјолошкога гледишта. ® Антрополошко истраживање бави се телесним и душевним особинама злочинчевим и условима злочина, који у тим особеностима леже. Злочинац не сачињава посебан антрополошки тип. Сваки је човек ироизвод природних својстава, васпитања и спољног утицаја, спољашности, која га окружује. Многи кривци показују на себи знаке телесне или душевне дегенерације, која се добија обично наследством. Болести родитеља најчешћи је узрок дегенерације у потомака, нарочито нервоза, пијанство, разврат, сифилис итд . К од дегенерисаних лица отпорна снага централног живчаног система ослабљена је, те је тако из основа поремећена равнотежа душевног живота. Ово ослабљење изазива јачу иди слабију предиспозицију, којој се може стати на пут згодним мерама, као и свакој другој наклоњености, док се под неповољним спољним околностима развија до хроничног неизлечивог стања. Посебне диспозиције за чињење кажњивих дела нема, већ зависи од спол.них околности, од прилика у животу, да ли ће поремећеност душевне равнотеже довести до лудила, до тешких нервозних болести, до телесних болести, до лакоумна живо.та, или до — злочина. Против ове групе злочинаца нужне су особите мере. Ако се могу да излече, ваља их лечити; у противном, потребне су строге мере за заштиту друштва. Социјални узроци злочина од много већега су утицајаод индивидуалних. Беда и невоља, глад, изазивају не само злочин, већ доводе и до дегенерације, која опет доводидо злочина. На социјалне се узроке може утицати, мотиви злочина могу се одстранити, ако они потичу из друштвених одношаја. Из овога излази јасно, да криминална антропологија и криминална социјологија морају ићи руку под руку ако хоћемо, да се с успехом боримо противу злочина. Кицингер је своје дело поделио у три главна одељка, у које је обухватио сав рад и одлуке Међународног криминалистичког удружења: I. злочин, II. његови

*) Види: аМгИеНипјЈеп (1ег 1п4егпа|;шпа1еп кпнипаНвИзсћеп Уегет^ипд« XII. ев. 2. — Вег1т 1905. Ј. СгиНегЦад УеНа^зћисћћатНип^.

узроци и III. средства за сузбијање злочина. I. У првој групи обухваћени су радови међународног криминалистичког удружења на пољу упоредне науке о кривичном праву, као и питања о утицају новијих школа о основним појмовима кривичног права: иокушају и саучешКу. Ту је и реФерат о истуиима, специјално о полицијским иступима. II. Истраживање о узроцима злочина други је задатак удружења. Ту је расправљ.ено и питање о утицају старости на криминалитет , а пре свега статистика о иовратним делима. III. Истраживање средотава за сузбијање злочина трећи је и најважнији задатак, на који је међународно криминалистичко удружење до сада највише полагало. Ту је питање о сузбијању криминалитета код неиунолетних, сузбијање поврата нарочито код злочинаца, који га као занат врше, и реФорма кратковремених казна слободе. 1. На првом пољу влада у Међународном криминалистичком удружењу готово једнодушност. Али се тражи: а) да пре навршене 14. године нико не може бити осуђен; ћ) Друга реч за појам »сИвсегпетеп!;«; (ј) увођење државних принудних (васпитних) средстава и ако не постојипротивзакона радњанепунолетног. — Готове све најновије реФорме кривичних закона у разним државама усвојиле су ове одлуке као аксиоме. 2. Код питања о сузбијању иоврата конгреси међународног криминалистичког удружења нису се само ограничили на статистику иоврата, већ су се бавили и са неиоиравивим злочинцима, као и о неодређеним осудама. У опште се држи да има злочинаца од навике , код којих отпада нада, да ће се икад прилагодити поштеном животу. Неоцређена осуда, тј. таква, која не одређује трајање казне, већ се она према приликама има изрећи доцније, била би по мишљењу удружења добро васпитно средство за недорасле, лене, пијанице и дегенерисане, али се она не може употребити у казненом праву. 3. Код реФорме кратковремених казна слободе расправљана су у главном ова три иитања: а) да ли треба задржати кратке казне слободе ? ћ) да ли би их ваљало поогнтрити? с) да ли би се у место њих могла евентуално употребити друга средства а на прво место условна осуда? Ресултат досадашњих расправа јесте, да се по мишљењу међународног криминалистичког удружења кратковремене казне слободе не могу са свим укинути, али удружење жели, да их буде што мање и за то да буду строже него до сада. На место њихово удружење препоручује иринудни рад без затвора, јемство, новчану казну и на прво место условну осуду, ако осуђеник за извесно време после осуде не дође понова у сукоб са казненим закоником. Удружење ирепоручује условну осуду, с којом се у Француској имало лепих успеха нарочито код непунољетних, који су се ирви пут огрешили о закон; али би.се она имала предати