Policijski glasnik

БРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 165

Да се мало задржимо на овом Фаху. На први поглед, изгледа одиста чудновато, да је, у нас, у опште могућно, да се правништву, на тако озбиљан начин сумњичи подобност за најважније јавне послове у земљи. Колико је то сумњичење ухватило маха, ми без икакве нарочите тенденције свраћамо пажњу на ову околност: што у нас готово редовно пбртФељ Министарства Унутрашњих Дела и не може па, како изгледа, скоро и не сме да заузме који други човек по стручној спреми већ проФесор. То је једна очигледна аномалија за колико-толико присебна правника; али, и поред толико многобројног правништва, тако обичан Факат, не само што ником не пада у очи као аномалија; већ би како изгледа, према исиосувраћеним нашим појмовима о парламеитаризму, било аномалија, кад би седрукче поступало. Ваљда се, али, само донекле с тим у вези, и нашло за потребно да констатује, да је сасвим у реду, ако се иравништву у опште и одреди позадина у важним позицијама државне управе и да се отворено тврди, како њему и прииада место иза места, које у политици заузима просветни — проФесорски, па, ако хоћете, чак и учитељски елеменат. Не бојећи се ни мало приговора, да смо конзервативни и свесни патриотске и благодарне тежње, да ту управо комедију од начела, констатујемо и нападнемо, ми жалимо што, на крају крајева, највише негативном страном нашег правништва можемо да оиравдамо појаву ове аномалије, која на велику штету битних интереса земље, влада већ толико година, у нас, у толикој мери, да готово даје обележје наопачке схваћеним главним појмовима парламентарне владе, а нарочито њеном главном начелу, које је у практици обележава, начелу самоуправа.

Ми молимо редакцију овога угледног листа, да нас извини, што, у вези са даљим излагањем ових мисли, морамо донекле, конкретно да уђемо у дискусију о стварима строге политичке природе. То је веома потребно за разумевање главне ствари, коју третирамо; а на нме: да докажемо и оправдамо потребу за што јачим модернизирањем у техничкој изради која би тај Фах истакла на његову коликотолико достојпу висину, која му, у начелу, нрипада. У вези с таквом тежњом, добро је, пре свега, заназити негативну сграну правништва, која Фактички постоји и због које пати земља. А да би се то разумело. најбоље је навести за пример изврнути облик ствари, који преставља садашњост, јер се је у њој, противно принципу и на штету његову, истакао изнад правништва, а на домену чисто правничком, просветни Фах; и то са таквом оправданошћу, да већ нико у томе и не увиђа аномалију, чак ни онда, кад се у једном најугледнијем политичком дневном листу тврди, да то у истини постоји, па се и правда што је тако. Ми смо још раније нагласили, да тај лист има, донекле, право ! Г1а тако и јесте! Посматрајте наше правништво, наравно, не по гдекојим веома угледним изузецима, него по нравилу, као Фах; нроучите ње-

гове јавне радове у колико их у опште има, зауставите се на њему а у стручној и у политичкој и осталој литератури; зауставите се на њему, као народним посланицима у парламенту, као министрима, па се питајте: шта је то чиме нам импонирају, и колики их је број што нам, у истини, могу да импонирају? (наставиће се) Милутин А. ПоповиК ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ЗЛ04ИНА са гиедишта е^ономс^ог Ог. V. А. Вопдег

(СВРШЕТАК) ' Ледна друга психолошка особина којом се одликују анархисти, јесу урођене им анархистичке склоности. Њихов алтруизам и разликује их у главноме, од обичних великих злочинаца, код којих су социјалпи инстинкти врло слаби. И ако на први поглед изгледа парадоксално, да личности које врше тако страховите злочине, као што су анархисти, буду алтруистичке природе, ипак је ова парадоксалност само привидна. Кад два лица, једно егоистичке а друго алтруистичке природе виде некога да бије дете, прво ће проћи без икаквог протеста, да се не би излагало непријатностима, док ће други одмах притећи детету у помоћ. Између иоступка овог последњег лица и поступака личности, које анархистичке идеје делом пропагирају, има доста сличности. Злочин, који они врше, егоистичан је према појединцима, али је по своме циљу алтруистичан према целом друштву. Озлојеђени у подједнакој мери бедом других, као и својом сопственом, анархисте мрзе друштво и свете му се. Ово они у толико пре чине, што њихови осећаји нису умерени већим или мањим интелектуалним развићем; то су махом личности без икаквог образовања импулзивне, егзалтиране и сујетне, које уображавају да се друштво може изменити само помоћу силе. И овим злочинима, као и свима осталим, узроци су, по нашем мишљењу, социјалне, а у последњој инстанцији економске природе. Нема спора, да њихови извршиоца имају и урођених склоности за ова дела, али ове склоности постоје и код осталих врста злочина. Сва је разлика у томе, што је склоност првих много компликованија, чиме се и даје објаснити Факт: да су анархистични атентати куд и камо ређи од обичних злочина. Они пак, који заступају мишљење да су Фактори индивидуални од пресудне важности код ових злочина, губе из вида да је у свима временима и готово у свима земљама било Фанатика са цртама, које карактеришу анархисте наших дана. При свем овом, анархистички атентати јављају се само у извесним земљама и у извесним периодама. Зашто н. пр. у Италији има много већи број лица са анархистичким склоностима но у Немачкој, која је знатно већа ? На сваки начин зато, што су у Не-

мачкој материјалне прилике пролетаријата много боље, а ступањ интелектуалног развитка раденика много већи но у Италији. Немачки раденик смеје се наивности анархиста и гнуша се њихових некорисних атентата. То је, дакле, ипак друштвена средина. у којој леже узроци анархизма, а на првом месту беда и незнање нижих класа. * * * Из свега што смо до сада казали несумн.иво, да економске прилике играју врло важну улогу у етиологији криминалитета — много важнију но што мисли већина писаца, која се овим питањем занимала. Пре свега, данашњи економски сестем са својим последицама слаби, као што смо видели, развитак социјалних осећаја. Његова је 1-лавна одлука у томе, што је већина људи лишена средстава про!иводња, која се налазе само у рукама неколицине. Услед овога већина је приморана да свој рад продаје незнатној мањини, која је ириморава да ради свим силама да би дошла до средстава за живот. Овим се не само руше социјални осећаји, већ се у исто доба изазива охолост и неосетљивост према ближњима с једне, а завист и сервилност с друге стране. Материјалне, па према томе и интелектуалне прилике пролетеријата узрок су, што морални ниво ове класе није ни мало уздигнут. Овоме много доприноси и то, што деца из ове класе, приморана да раде још у добу детињства, долазе услед овога у додир са личностима, које врло рђаво утичу на урођепе им моралне осећаје. Дуг, монотон и скоро иринудан рад, рђави станови, неизвесна егзпстенција, разне болести и невоље, незнање и одсуство сваке културе, — све ово такође слаби у знатној мери урођене социјалне инстинкте. И сама данаиња организација брака од велике је важносги за криминалитет. Она обвезује родитеље законите деце да се старају о њиховом васпитању, услед чега је велики број деце однегован од личности, које су за ово апсолутно неспособне. Последице рђаве организације данашње Фамилије нарочито су штетне, управ Фаталне за депу из најиижих класа, сирочад и копилад, за које друштво чини врло мало или скоро ништа. Проституција, алкохолизам и милитаризам,који у последњем ступњу произлазе из данашњег економског система, појави су друштвени који имају деморализаторских последица Што се тиче различитих врста злочина, доказали смо да најважнија груиа економског криминалитета има свога корена, у апсолутној бсди и лакомости, изазваној данашњом економском средином, а с друге опет у одсуству морала и рђавом васпитању деце сиромаштшх класа. Доказали смо даље, да проФесијонални злочинци постају поглавито од случајних злочинаца који, но изласку са прве осуде. налазе свуда хладан и груб пријем, услед чега су нриморани да падају све ниже,