Policijski glasnik

СТРАНА 182

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

тање: да ли суд у истом треба да нагласи о томе, да продавац нема довољно земље или не ? •— На ово питање одговарамо : По духу § 471. грађ. суд. постуика, земљоделцу се штити оно имање, које је њему неопходно потребно за живот његов и његове породице с обзиром на његово занимање. Према томе. сама воденица, ако је она јоги вештачки постројена, те улази како суд вели у индустријска подузеКа, не би се могла уврстити у ред онога имања, које штити поменуто законско наређење и ограничава право продаје, као год што се у тај ред не би могла убројати н. пр. механа, каФана и т. д. Што се тиче земље, која иде уз воденицу, она већ може бити предмет ограничене продаје у смислу § 471. При издавању уверења, на случај продаје воденице од стране оних, који немају довољно земље, нека суд увек то нагласи у истом, како би се суду пружила могућност, да нри потврди тапије уђе у оцену и овога питања, да ли земљоделац може продати воденицу или не? 2, »Ио чл. 70. закона о шумама, приход од општинских шума припада општинској каси, а од сеоских шума сеоској, и ови приходи имају се првенствено употребити на подизање шума и плату шумских органа дотичне општине или села, коју плату одређује општински суд и одбор. Према овоме јасно је, како треба поступати са приходима од општинских шума у погледу књиговодства и рачуноводства, јер свака општина има својих књига у које уводи приходе или расходе; али како села, која састављају општину, немају своје засебно рачуноводство, то настаје питање: да ли ће се за ове сеоске приходе водити одвојено рачунбводство, и ако хоће, то који ће органи руковати овим приходима и које ће власти прегледати ове рачуне ? даље: који ке одређивати плату чуварима. сеоских шума ?« — На ово питање одговарамо: Извесна села, хгоја су са другима у саставу општина, могу имати и одвојених својих прихода, од општих општинских прихода, као што су они од шума, утрина, имања и т. д. Ако ова села нису у смислу чл. 9. закона о општинама уговорила, да заједнички уживају ове приходе, онда припадају само њима. Како за ове одвојене приходе није прописано нарочито рачуноводство, нити одређена нарочита лица, која ће њима руковати то се онда само по себи разуме, да ти приходи морају да пролазе кроз књиге дотичне општине. Код општина изнад 500 пунолетних граћана, које поред дневника воде и ариходник и ■ра.сходник , ови одређени приходи показиваће се по овим књигама, а код општина испод 500 пунолетних грађана, сав вишак сеоских прихода, који претекие преко годишњих трошкова, по-

казиваће се у књи-зи дуговања као дуг дотичном селу. Наравно. да ће ово провлачење ових прихода кроз општ. рачуне изазивати много незгода, али се оваквом начину мора приступати, кад другојачијих прописа нема. У осталом, код оних општина, у чијем сеставу има више села са одвојеним приходима, могле би се водити одвојене књиге по постојећим обрасцима, по решењу одбора, како се не би по рачунима чинила пометња. Све ове рачуне водила би она иста лица, која и оншитинске, а приходом би руковао одређени општински благајник, па би на крају године морали бити уношени у општ. рачуне ради ирегледа од стране Главне Контроле. Чуварима сеоских шума одређује плату одбор и суд, по чл. 70., а поставља их ошптински суд по чл. 72. зак. о шумама. 11. Један општински писар пита: а, »Извесио лице из села Метриша, купило је још 1884. године једно -земљиште од Н. Н. из Салаша. Имање ово —■ земљиште •— налази се у атару села Салаша, али купац га је приликом пописа имовине унисао у књигу Б. села Метриша и тамо на њега и порез плаћао. Ово имање иродао је досадашњи сопственик једноме лицу из Салаша, и оно је сада поднело молбу општини да се ово имање избрише из књиге Б. села Метриша и пренесе у књигу Б. села Салаша, пошто се у атару овога и налази. Моли се уредништво за обавештење: која је власт надлежна за решење овога питања, и који је суд општински надлежан да потврди тапију о продаји — онај у чијем се атару налази имање, или онај по чијим се књигама оно води?« б, »Власт среза крајинског, прекидајући истраге против појединаца за крађе новца, покућанства, пића и т. д. решењем својим упућује опггећене да траже накнаду штете од дотичних општина по чл. 24. става другог закона о накнади штете учињене злонамерном паљевином и злонамерним поништајем ствари. Све тражбине, које појединци учине у овоме погледу, среска власт одмах узима у поступак и нагони општину на равнање са оштећенима. Моли се уредништво за обавештење: да ли је овакав рад среске власти законит , и да ли појединци имају право на накнаду штете од општине за крађе : новца, покућанства, пића и еспапа из сеоских дућана?« — Па ова питања одговарамо: а, Учињена је први пут погрешка, што је имање, које се налази у атару села Салаша, уписано у књигу Б. села Метриша. Ако купац хоће, да се ово имање избрише из књиге Б. села Метриша и пренесе у књигу села Салаша, мора се обратити Пореском Одељењу, које ће учи-

нити предлог Г1оресЈ4ој Управи да ову промену учини. Тапију мора да изда она општина, у чијем се атару налази имање, без обзира по чијим се књигама оно води, и б, Правилна је радња. среске власти, што оштећене упућује да траже накнаду штете од општине, кад се кривци не пронађу, и општина је дужна да ту штету накнади, без обзира на место, где је крађа учињена за ствари побројане у члану 1. пом. закона, а за остале не би се могло извести то право. У осталом, и сама појава закона о накнади штете казује, да је његов задатак да наш свет васпита да кривце не прикрива; а кад он то ипак чини, онда је и право да учињену штету сам подмири, тим пре, што је познато, да се за две трећине кривичних дела зна од мештана који су учиниоци, па се ипак неће власти да прокажу. III. Г. Радомир Ст. Миљковић, механџија из Ласова, као претплатник »Полицијскога Гласника" пита: »У местима где постоји по једна механа, колико треба механџија да плати годишње акциса и да ли општина има право да издаје акцис под аренду. — На ово питање одговарамо: 11 о т. 5. уредбе о акцису од 6. јуна 1840. и измене од 23. јуна 1898. године, акцис се плаћа на пиће, унесено у подрум механски или кавански и то : на вино и пиво по 1 пару одлитра; на ракију до десет гради по 3 иаре и на ракију преко десет гради по 5 пара од једног литра. Акцис општина може издати под аренду, а може се и одсеком погодити са механџијама да годишње плаћају извесну суму, без обзира на количину потрошеног пића. Ово важи и за варошке и за сеоске механе и каФане.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ НАЂШН ЛЕШ Сељани села Брежана (окр. пожаревачки) продазећи чамцем преко Мораие за седо Липе (окр. емедеревски), ухвагили су на води један леш добро развијеног женског детета од године дана. Леш је дуже време био у води, са одсеченим ногама, а горњи део са главом умотап и Јако веаан у једној великој и искрпљеној женској кошуљи, која је пола израђена од тежине, а пола од памука ; на три меота преко тела и над главом леш је јако увезан дебелим вупеним учкуром, а подвезом испод трбуха везана су два зелена речна камена, да би леш потонуо. Са везама од учкура има један кајас од поруба (ивице) вунене сукње, којим је такође леш увезан. Сумња се да су то дете негде у Србији украли цигани — просијаци, па да је при сакаћењу — сечењу ногу — умрло; па да би прикрили траг увиди су дега и бациди у воду. Начедник среза пожаревачког ак-