Policijski glasnik

БРОЈ 24.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЛ.А 11. ЈУНА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЈ1ИЦИ<ЈСКИ ГЛД.СИИК" издази јоданпут, а према потреби и више пута иедељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола годиие код свију полицијских влаети и износи: 20 динара на годииу за држаина и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишље За иностранство: годипгње 24, полугодишње 12 динара у злату. ГЕоједини бројеви „Полицнјског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за начелника прве класе нолицијског одељења Министарства унутрашњих дела, Драгутина Милићевића, начелника друге класе истог Министарства; за секретара друге класе полицијског одељења Министарства унутрашн.их дела, Миленка х 1абрића, секретара треће класе истог Министарства, и за начелника треће класе среза трстеничког, Душана Богдановића, писара прве класе истог среза. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 7. јуна 1906. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Миниетра унутрашњих дела, иоставити: за полицијског писара друге класе среза бољевачког Гају Вукомановића, бившег полицијског писара, и за полицијског писара треће класе среза маоуричког Симеупа Анђелковића, бившег полицијског практиканта. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 8. јуна 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а но саслушању Министарског Савета, решено је да се Милутин Д. Поповић, полицијски писар треће класе среза бољевачког, на основу § 76. закопа о чиновницима грађанског реда, — отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 8. јуна 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Минисгра уиутраш-

њих дела, одобрепо је решење Државног Савета, од 27. маја ове године Бр. 4113. које гласи: »Одобрава се Министру унутрашњих дела. да на оправке зграда смедеревске болпице, по реиидисаном нредрачуну и одобреној лицитацији може утрошити 2056 динара и овај издатак ставити на терет партије бр. 168).; Глава XXXIV санитет. буџета за ову 1906 год., предвиђене на оправке болнице. Овим се замењује решење Државног Савета од 25. октобра 1905. год. бр. 7644, по истом предмету, пошто кредит одобрен тим решењем није употребљен. Из канцеларије Министарства уиутрашњих дела, 31. маја 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 НАРОЧИТА КВАЛИФИКАЦИЈА ПРАВНИШТВА У државној с.лукби а с обзиром на начелну подвојеност административне н судске власти.

(нАСТАВАк) У колико би се више обраћала пажња па практичну страну предавања, која би ученику олакшала да разуме и дубље уђе у смисао теорије, а нарочито њених важпијих начела, али са гледишта стручног иравничког позива, коме ће се по том одати, у толико боље — вели д-р Штелцел. Због тога , вели ис.ти писац, треба се постарати, да се оваква могућност створи за све, који би је тражили. »Чак и они људи, који заступају романистичко образовање садашњег правништва, као једино правилну основу за сирему у правничким позивима, и који се с правом, чуде изворној неисцрпности, коју има »согрив јипз« за правничко школовање, чак и ти људи, нека не забораве, да је римско право, у суштини, само зато имало услова, да у многе земље продре и по-

беди, што нам је дошло у облику практичних правних изрека једног веома обдареног народа, који је имао фини правнички осећај.« Али, зар су то једини компетентни мислиоци и пропагатори реФорме, коју траже за правничку Факултетску наставу ? И проФесор на берлинском универзитету, д-р Ек, заступа принцип практичне наставе у облику Факултетских правничких семинара, а нарочиго у вези са садашњим грађанским позитивним правом немачке царевине. Полажући много напрактичну страну предавања и у тежњи, да ма и на површној начелној основи, али ипак прецизно означи, који би систем наставе у том облику био најцелисходнији, Др Ек, излаже смисао и значај три система, али само један од њих препоручује. Шта д-р Ек у том односу наводи ми нећемо да рецитујемо. Али, наводио д-р Ек ма шта, он констатује потребу, да садашњи систем правничке наставе треба да претрпи извесне реФорме у строго практичном облику, те да се дође до наставе, која ће сиајајући теоријску и практичну наставу, поставити основе за једно реално правничко образовање, која од рецептива води продуктивности иравништва, која ће у место упознавања текста, што га дају табаци, увести правника у смисао принципа, у смисао теорије, која нрактичном области правничког материјала влада. Па ипак, да наши читаоци не би мислили, да ми наводимо име овога про®есора можда у непотпуно или неисправно схваћеној намери за принцип, који заступамо, хоћемо, али само површно, да нагласимо, да д-р Ек, препоручујући живо практичан систем наставе у облику семинара, излаже њихов облик у три значајно подељене врсте: један толико савршен, који ће спремати будуће наставнике, за правнички Фах проФесоре; други, који ће, по могућству, сву масу ученика једновремено уз теоријску наставу упознавати са практичним смислом и интересом принципа, наводећи уз сваки принцип примере, у којима се њихов практични смисао и интерес опажа; и треКи, како он мисли,