Policijski glasnik

СТРАНА 212

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

VIII. »Крмчија Марачка«. Београд 1877. Уз то, где нам се учпни што нејаоно, нослужићемо се делом А. Павлова »Книги Законнвш« содержашЈи вб себЉ вб древне — русскомБ преводЈБ византјисше законБ1 землод ^ћлБчесше, уголовнБ1е, брачнБ1е и оудебнБ1е. СП.Б. 1885. год. У овом делу поред превода на стари руски налази се и грчки текст поменутих закона. 1 "радски закон зна за смртне казне и одређује их за разна кривична дела. 1. Одсецање главе. — Ову казну врло често сусрећемо и у старом и у средњем веку. Њу су употребљавали Римљани и Византињани. Према градском закону, како је он преведен на српски језик и како га ми данас имамо штампаног, смртну казну одсецање глава повлачила оу ова кривична дела: 1. Онај, који изазива на буну или предаје своје непријатељима, мучи се одсецањем главе (Градски закон о казнама § 1). 2. Нико да не продаје варварима или туђинима спремљено орулгје машине уређене или неуређене или гвожђе, а ако се ко нађе да то чини, да се мучи главном казном. (Град. закон. о казнама. § 9), 3. Ако ко покуша на живот царев,. убија се и дом му се разорава. (Град. зак. о казнама § 10). 4. Ратник који сам по својој вољи прелази на страну непријатеља, мачем мучи се (§ 19). 5. Забраљено је клањем то јест лсртвама мађије (клкшкм) ч-инити..'Онај који то чини мачбм се му.чи (§ 20). С. Ко на гатету људи ђавоие ( е"КСНЈ); дозива, и ако то чини навалице, мачем се мучи (I 21). 7.. Јеврејин који хришћанина роба има, н.а га обреже, да му се глава одсече (§ 31). 8. Ко отима жену или заручену илиј не заручену или удову, било благородна. било робиња или слободна, а нарочито! ако благослови жени буду освештани; Ц ко своју заручницу отме, а особито ако -тој с оружјем, мачем или другим којим от-! мицу учини, такав се мачем мучи' (§ 40). 9. Ако домаће чељаде или роб прУ кривици кловета господара својега да му ' се глава одсече (§ 41)'. . 10. Родоскврнитељи. Ако роДитељ с : чедом својим, или чедо с родитељем то: јест отац с ћерком или син с мајком смегаа се; или брат са сеетром,' мачем да 9УДУ посечени (§ 69). 11. Ко срам (стоудк) чини с мушким полом, и онај који чини и онај који пострада, оба да се мачем посеку. Само ако пострадали има мање од дванаест година, тад з(Јог малолетства да. се поштеди такве муке. , 12. С л °бодан или ро.б ма којим у.зроком ако комда да зел>е (отров) да пије, нир. жена. мужу или муж жени, робиња госпођи или роб господару, и онај који је. отров испио од тога се разболи и умре онај који је отров дао да се мачем посече (§ 77). 1.3. Онај,. који свесно и с намером учини убиство, ма којега узраста био, мачем муку да прими (§ 79).

14. Онај, којима !)ИЈе (чародејство) чини или на погубл>ење човеку код своје куће, или продаје, да се казни као убица (§ 2). 15. Онај, који заповеди другоме да убије некога, осуђује. се као убица (§ 8). 16. Онај, који младенца убије, суди се као убица (§ 11). 17. Роб, који учини прељубу са женом господара својега мачем се мучи. (§ 43). 18. Ако ко некога мачем удари и ударени умре од тога, кривац да прими муку од мача (§ 82). Подробности како је и на који начин извршивано одсецање главе у Византији а према овоме и у Србији, док је био у снази овај градоки закон, неиознате су нам. Спаљивање. Друга врста смртне казне, коју еусрећемо у нашем преводу »Градскога Закона« јесте сиаљивање. И овде ћемо навести редом кривице, за које се по Градском Закону осуђивало на спалиште : 1. Ко од ратника непријател.у 'својевољно пређе и наше савете открије им, да се обеси или сажеже (§ 17). 2. Ако неко хотимице запали кућу ил.и стог (крд\"и, ова реч можда значи и вршај, а можда и у значењу гумна) Јкита, који се налази близу куће, па ако се пронађе и ухвати, да се преда огњу (§. 18). Ова казна за паљевину вредела је с.амр за град, а ако би се то десило ван града, онда је закон прописивао другу казну. 3 ? Оцај који убије. ср.одника ( вбсходепдаго по роду или сцходегцаго) огњу да буде предан (§. 35). 4. Роб. с чијим знањем и помоћу уграбљена госпођа његова, огњем да с.е сажеже (§ 36). 5. Огњу да се предаду и робови, који се договарају против живота господара својих (§ 37). ' На који је начин извршивана ова смртна казна на огњу, не може се та.чн,о рећи. Зна се да је исток обиловао разним врстама спаљивања. Исто тако зна се, да. је у средњем веку било врло разних врста 'спаљивања како на истоку тако и на западу. Спаљивања на истоку вршила су се бацањем на спалиште, или бацањем у усијану пећ, или у нарочиту машину за то направљену, нпр. бронзани агригенрки бик, који је нронађен у VI столећу пре, Христа на' Сицилији за владе тиранина Фалбриса. У бика су метани осуђеници и под њим ложена ватра, те се бик портепено загревао, докле уњему осуђеник не би од мука скапао и не сагорео. За тим тихо спаљивање између две или више ватара. Овај се начин употребљавао ц у старој Немачкој. Спаљивани су и на роштиљу или на ражњу. Спал>ивани су кривци у кућици или у колеби за тај посао нарочито саграђеној. Који је оД Ових начина употребл.аиан у старој српској држави, према грађи, која нам стоји иа расиоложењу не може се одредити. Вешање. — Трећа. врст,а, смртних казни, која се помиње у , »Градском. закрну (( јесте вешџње. Кривице,. које су повлачиле за собом ову смртну казпу, ове су:

1. Нарочити разбојпици да буду обешени н.а оним местима где су разбојништва учинили. А то треба учинити с тога да послуже као пример страха онима који би хтели поћи путем разбојништва. Исто тако и да буду утеха сродницима убијених. (§ 15). 2. На тшселицама (на висЉлицахв) вешају се и они који у рату својевољно непријатељу пређу и ратничке ' савете и планове издаду (§ 17). Толико »Градски, Закон® 0 вешању. Као што се види из.чл. 17. за вешаце морале су бити. нарочите »виселице« или вешала, на која су кривци вешани. А из члана 15. види се да су се кривци — р.азбојници морали обесити на месту, где су разбојнигатва учинили. У пајстарије време вешани ру оваки, кривпи р дрво. ; , Али как.о је овом казном, како к.аже § 15. требало застрагаити, то, не.ма сумње да : су вешала подизана иоред путова где су разбојници наиадали: путнике иди где па раскршћу. Зна се да су у средњем веку раскрснице у сујеверију прбстога народа играле врло знатну улогу. Зна се да и данас код иросгога народа пико не жели да се ноћу нађе на раскршћу, јер ; се верује да се ту '.скупљају зли, дуси и да се јављају свакојаке авети и утвари, те није чуд.о штр су се и у оно време баш на раскрсни- , цама нодиз^ла вешала, ,те да застрашивање буде гато јаче. Ту се није имала на уму само извршена казна, којом се живот одузимао већ и она казна, што се тело обешенога оставља, да виси на раскршћу докле га не разресу гаврани и орловц. Тело је дакде о.став,љено и освети нечистих духова. авети и друГих худоба. И таква казна и.мала јр силан утицај на проот свет л на масу. .(настаниће се; Миленко ВукиЋевиК РАЗВИТАК И ОУШТИНА КРИМИНАЛНЕ ДНТРОЦОЛОГИЈЕ . ,. _ ""'"Ч - - г '■'■'•■•;■■ ■■ •Ч а °" • • (сетшкт-Х"к)* Розј>окост и нејеф.накост зеница су.срећу се врдо често код злозинаца; осетљивост ир.ема додиру и, болу код п.их је много мања,. а .огатрина вида мнрго јача но код обичнпх л.уди. ј . .. ,Сва посматрања злочинаца са гледишта исцхичког слажу с,е .у томе, да. њихова интелигенција не. стоји. ни. у каквој, врзи са њиховим ано.малијама, а нарочито с.а њиховом моралном осетљивошћу. Као што иј>имећу.је .Морел, морална неосетљивост мо5ке пратити, и највишу интелигендију ..и. идиотизам. Каравтеристика, моралне неосетљцвости,, огледа се у немргућности та.чно-г ^расуђивања;, О; цраву и цеираву. Свирепает зло.чинаца показује. се још у најн.о.вијем. доб.у и по.стенецо увећава у доцнијем .животу. . Он.и описују своје .злочине са .беспримрр.ним цинидмрм, без икаквог узбуђоња и притворства,■задовољавајући тиме у ксто доба и, своју суј.ету,. која, је.у орнови њиховог карактера. »То,.су, воли. Баде, прави мо.рални идиоти без икакв.ог моралног рсећаја' 1 !.