Policijski glasnik

ПИ)Ј 27

11ОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 227

опремн, а то је нарочити држанни испит. Пре.ма томс. са пашсг глсдишта. мап.спише, равнодушна је ствар, хоКе ли школски Факултетски исгшт бити с Формалне стране овакав или онакав; хоће ли се он :)агарантовати искључиво учешћем наставничке Факултотске колегије, или још и учешћем нарочитих државних изасланика, који бисвојом личном компетенцом у нме државе давали неки јачи ауторитет школским испитима. Ми на ово питање, у оваквом облику, гледамо више као на ствар ФОрме, а не и садржине. Иололшо правник испит само прсд својим ироФесорима или и пред државним изасланицима, ми полазимо с гледишта, да то што из школе износи још није довољно да га квалиФикује као снремног и за јаче позиције у државној служби, и самим тим хоКемо даљу, јачу спрему. А због тога, полагао он школски пспит само пред проФесорима или још и пред државним изасланицмма, сматрамо као споредну ствар. Толико, ради самог разумевања ствајЈи иоред осталог и због тога, што је, на пример у немачким државама, и тај испит држгЉни, и што се тамо овај доцнији испит, на који много полажсмо, зове обично други дрнсавни испит, па га тако и ми у овој раонравици називамо. Међутим, не стоји тако са другим, пакнадним испитом, који би правништво полагало иза свршештх школских студија, а после једне или више година припремног рада, проведених ван школе и у државној служби. Тај испит требао би у сваком сл.учају да и с Формалне стране даје јачих гарантија за озбиљну, управо довољну спрему испитаних кандидата, јер би тај испит и давао неиосредну квалиФикацију За извесне јаче позиције правииштва у јавној служби, а нарочито у служби државној. А како.би се такав испит састојао и из практичног и теоријског дела; како би, управо. праву гарантију за довољну практичну спрему као додатак давао тек овај други испит, било би сасвим у реду, да у њему учесвују не само јако истакнути теоријски правнички ауторитети, него још и људи, за којс се несумњиво мора претпоставити, да су, као иначе истакнути правници, јаки још и у практичном делу за поједине облике правничког јавног позива, на пример у служби судске власти, праиозаступништва или администрације. Да обезбеди таквим испитима довољно ауторитета, и да огарантује озбиљност резултата,- који се од њих за интересе јавне службе очекују, држава треба да изведе организацију испитних комисија на основи, на коју би она, иреко нарочито пробраних стручњака, обезбедила, да ови испити дају одиста оно што се од њих захтева. Односно питања, да лн би накнадни или државии иснит требао да буде један исти за све иравништво, или различит нрема професији, за коју би иоједини правници хтели да имају потребну стручну квалиФикацију, може се имати разно мишљење. Ми смо већ напоменули гледиште немачког писца д-ра Хама, који тражи да тај испит. буде један исти и за службу правосуђа и за службу адмпнистрације,

па смо у главиом навели и важније разлоге, које је за то гледиште истакао. Али, чини нам се, да со у облику тако строге једполикости испита, његово гледиште не би могло да прими. Јер, и ако нема сумње, да и поред све начелне подиојености постоји пословпа веза између позива администрацнје иправосуђа; и ако стоји, да је због тога потребпо, да кандидатн за службу и једне и друге власти треба- да имају довољно иречишћених појмова и о начелпој разлици тих власти и о пословним њиховим везама, те да се у практици, у служби, о та начела не огреше; већ да се у сваком случају исправно крећу у границама уставпог и законског позива власти, којој служе, ипак се не може оспорити, да измсђу судске и административне власти постоји огромна разлика начелнога значаја, као што смо то и раније напоменули. Сем тога, обим надлежности и једне и друге власти веома је простран; и сваки за се, кад је реч о стручном позиву оргапа, који би је практиковали, Претпоставља и сувише пространо поље непрекидног рада и усавршавања. Ако би се захтевало, да правник мора имати и доказати озбиљну стручну и теоријску и практичну спрему за оба позива, мучно, да би се такав захтев, бар у већини случајева, могао и да оствари. У место сталнога рада на добром познавању позива, коме ће се односни кандидат одати, и на који се је он после свршене школе решио по свом сопственом избору и са довољно урачунљиве оцене, који позив његовим намерама и подобностима више одговара, правник би дошао у положај, да једновремено и у истој мери и даље изучава Правнички Фах у целини. А за такав сувише интензиван рад на тако пространом пољу као што јс целокупни јавпи позив правничког Фаха, правник нити би могао имати довољно воље ни времена. 0 правој стручпости, на основици таквога рада, мучно би се дало говорити. Било би разлож .но бојати се, да би се такви испити свели па значај обичних Факултетских исиита, који би у многим односима обележавали кандидата, можда, као вредна, али не и као доволшо стручна. Начелна површност и сваштарство, по свој прилици, у већини случајева давали би и даље обележје маси испитнихкандидата. Под утисциматаквога стања, као просечпог, што би га кандидати показивалп својим нппитима, и овај други испит, као знатно важнији и од великог јавног интереса, изгубио би свој прави значај, јер би у ствари морао да сс измири са стањем, којо на испитима преовлађује и које се не да иоправити. (паогаииће се) Милутин А. Поповић, 0 С10Б0ДИ ВОЉЕ И 0ДГ0В0РН00ТИ (ИЛСТАВАК) Јер ако се то неће да учини, ако се хоће из самог Факта неодређепости тока потпуио свесних престава (и осећања) да. објаснп постанак нлузије, онда се тиме

мора ударити непосредно на сам основни став реалитета непосредне свести, чију смо несумњивост ми раније утврдили. Тако објаснити постанак илузије слободне воље значи просто претпоставити, да је могуће да нас иаша непосредна свест као таква вара. Јер овдесевишене своди илузија слободне воље на неконгруенцију наше свести са спољним светом, или на неконгруенцију наше јасне свести са целииом свести као скуиом јасног и нејасног свесног садржаја, већ се овде тврди неконгруенција јасне свести са самом собом. тврди се просто да оно, чега смо непосредно свесни, у свести не постоји, а то је оно шго је немогуће тврдити. Ово последње објашп.ење постанка илузије слободне воље, и ако је на први поглед најјасније и најоправданије (оно је у сваком случају оно, које нрво пада на памет и које је и најстарије), инак оно са егзакгног исихолошког становишта најмање вреди, управо оно невреди ништа и само за себе у опште не иреставља никакво објашњење Самоу вези са једним од пређашњих објашњења оно добија извесну вредност: јер ако нретиоставимо да је илузија слободне воље већ постала на један од иређашњих начина објашњења, онда би неодређеност тока престава могла у толико ту илузију увећати, што би нам та неодређеност била као нека потврда »привидне" оправданости нашег непосредиог осећања слободе. Али ова неодре^еност тока нрестава сама за себе никада не може ироизвести саму ту илузију. Као што се види, из свију нашнх досадашњих излагања у овом од^љку излази као резултат, да се наше непооредно осећање слободе наших вољних радњи пе може ни на који начин објавити за илузију, да се дакле то непосредно осећање о слободи мора сматрати не само као несумњиви Факат наше непосредне свестп као такове него и Као несумњиви Факат саме ствариости, т. ј. наша непосредна свест о слободи мора се сматрати као пепосредан доказ саме наше слободе. Став : ја се осеГгам да сам слободан дакле слободан сам, мора се према томе сматрати исто тако као израз стварности, као израз нечега што реално постоји, као и став: ј а сам свесан да иостојим дакле иосторш (ДекаЈзтово »мислим дакле пос.тојим« — со§И;о ег§т> нит). Као што је Несумњиво, да ме непосредна свест о мојој егзистенцији не може варати, као н1то је дакле извесно, да из свести о егзистенцвјв имам права закључити на саму моју реалну егзистенцију (закључак у који у осталом пико не сумња), тако исто и из непосредне свести о слободи својих вољних радњи ја сам у праву закључити, пошто сам увидео да су сви разлози који се могу навести нротив тога закључка нетачни, да сам доиста слободан. Према томе доказ слободне воље из неиосредне свести о слободи воље постаје несумњив, и тај доказ чини једини правп последњи доказ њен. Пошто смо тако у овом одељку на основу непосредних Факата свести утврдили, да је воља слободна, сада ћемо прегледати остале главне аргументе детерминизма, које овај изпоси независно