Policijski glasnik

СТРАНА 250

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

овде место, да ту тему ближе објашњавамо и развијамо. Доста је да на ту околност потсетимо, те да и у њој нађемо разлога за наше раније мишљење, да улога правничка знатно премаша област строго државне службе, кад је реч о правничком Фаху. А и за тај део јавне службе, која излази из оквира државне службе, потребно је такође и све Ке више бити потребно имати спремне правнике већ самим тим, што и у том делу службе правништво има да практикује послове, који у начелу припадају надлежности државне власти, али које је ова из многих обзира уступила самоуправној власти. Огроман део послова самоуправне власти има сва начелна обележја државне администрације, и намењена је непосредно интересима државним, те по својој природи треба да претпостављају ону исту спрему, бар код председника општинских, каква се захтева за административну службу правг-шчког Фаха у опште. Можда ће много времена проћи, док се у нас појмови о јавној служби, а специјално појмови о самоуправи, као правном појму, толико развију. да она и у ствари добије више карактер правни, а много мање политички, него што је то данас, али се једном тим путем мора поћи. Овакве, какве су, општинске власти не могу постати, ако се жели да оне буду кррисне и да у већем делу своје надлежности не буду беспредметне. Већ и сада чују се често гласови о потреби довољно писмених општинских председника, а кад се већ једном на тој основи отпочне тражити квалификација писмености, биће најприроднији развој такве квалиФикације у правничкој спреми. Остаје нам да још неколико речи проговоримо о адвокатском правничком Фаху. Начелно, о том питању, у нашим приликама, имало би се говорити дугО, а, како ми мислимо, и доста оштро. Али није овде место за сггецијалан стручни разговор о правозаступништву. Ми лично о тој установи, онаквој каква је у нас, не мислимо добро, и ако налазимо, да је она одвећ важна баш с гледишта јавних интереса, коме треба да служи. Самим тим, хоћемо да нагласимо да њој требају начелне поправке, управо начелне новине, које би је у основи побољшале. Без икакве недопуштене тенденције према том реду људи, коме, напротив, у једној добро уређеној правној држави, треба увек да припада угледно место, већ у најбољој намери сасвим искрено саопштавамо наше гледиште и уверење, да је адвокатура, у нас, једна изметнута правничка проФесија, којој не достаје много. Додирујући је као нарочиту установу, на овом месту. узгред и само у толико у колико је иотребно, да главну ствар, о којој говоримо, у смислу ранијих напомена заокруглимо, задрЈкаћемо се на њој, у овој прилици, у кратко. Све оно, што смо раније нацоменули као недостатак правништва за јавну службу, кад у њу ступе после свршених Факултетских студија, а без накнадне практичне и теоријске спреме, вреди и за адвокатуру. Истина, кандидати за правозаступнички ред полажу неки државни

испит; али, према ономе, како је он организован у нас и према резултатима, које даје, он ни из далека нема услова за један озбиљан државни испит, који би у смислу наших дојакошњих напомена давао гарантије, да адвокатску праксу могу прихватити правници са довољном ■георијском спремом. Просечно стање сггреме, коју нам показује правништво у тој проФесији, не иде даље од спреме, коју опажамо код правништва у државној служби. Међутим, оно и у овој професији мора да буде спремно бар у мери, у којој се она с разлогом може захтевати за службу судске власти. Шта више, у том нозиву правник треба да има и један нлус квалиФикације која би га обележавала подобним и за службу администрације. Јер, истина, правозаступник у првом реду, па и у главном, има непосредне везе са практиком правосуђа, те му је због тога неизоставно потребпа толико јака правничка спрема, колико је потребно да он може да разуме сав смисао судске надлежности, да критички може третирати неисправност судског рада у конкретним случајевима, па самим тим, да га и критичким аргументима корегира; али се адвокатска пракса, и ако је у првом реду намењена правосуђу, не треба с тим и да завршава. Његова комггетенца треба да се простре и на сву област админисгративне јурисдикције и у опште на добро познавање надлежпости и практику административне власти у свима односима, у којима она, примењујући законе, може да тангира приватно — правни интерес. А за тако пространу надлежност правничког адвокатског Фаха, било би потребно, да кандидати за адвокатуру докажу и нарочиту квалиФикацију, ако можда и не у оној мери, у којој се она тражи за особље административне државне службе, а оно иггак толико довољио, да се с разлогом може претпостављати, да бар начелно имају услове и за ту врсту дужности. Садашњи адвокатски испит, и с тога гледишта и у опште, и није у озбиљном смислу речи прави државни испит. Незгодно је, а није ни потребно служити се у овом односу примерима. Да адвокатски испит ни с теоријске ни практичне стране нема потребних услова, треба само подсетити на ту околност, да се чак ни по претпоставци не захтева толико и такво сумарно, али системско познавање правне науке, а нарочито јавнога права. колико се и гсакво може добити само читањем стране литературе. Ван обичних нитања, на која и ђак правног Факултета треба увек с успехом да одговори, ми бар нисмо наишли на случајеве ггравог теоријског испита, у коме би кандидати на широј научној основи третирали поједине научне категорије. Обична, или, управо, најобичнија правничка писменост, коју даје школа, без икаквих других научних студија, са нешто мало занатлијске правничке рутине, коју даје двогодишња практика код адвоката или суда, сасвим је довољна гарантија, да се адвокатски испит положи с успехом. Због тога, кад се и ако се хоће да приступи реорганизацији установа, намењених усавргпавању . правништва и побољ>шању његових ква- ;

лиФикација у корист јавне службе, не може се изгубити из вида ни правозастуштиш гво. Какав трсба да је државни испит за адвокатуру, питање је практично природе, а ми у то питање нећемо да улазимо. Нама је било главно да истакнемо начола, да државни испит онакав, какав ми тражимо, ■ треба да се распростре и на кандидате за адвокатуру, а с нарочитим обзиром на целокупну област њихове проФесије. И у најгорсм случају, државни испит за адвокате мора бити исто тако озбиљан, колико и за судије; а с обзиром на позив адвоката и у администрацији, а нарочито у административној јурисдикцији, тај би испит требао да садржи и једап плус према државном испиту за судије. Ово нарочито треба да вреди онда, ако би адвокатура давала квалиФикацију не само за сву службу судске власти, већ и за иетакнутије положаје у администрацији правничког Фаха. На реду је да ову расправицу завршимо. Не претендујући на потпуну тачност мисли, које смо изнели, ми смо их саопштили објективно, у границама нашег појимања, у пуном уверењу, да је веома потребно покренути питање онашемправништву, на основи, која би могла дати повода, да се о њему проговори и више и из стручнијих кругова. Ако је писац ових редака могао у том односу ма колико допринети, он је учинио доста, без обзира на више или мање поволЈан утиса.к, који би оставио. Имали смо најбољу намеру да о нашем правништву говоримо истину, онако, како је ми опажамо; ако смо у чему погрешних назора и разумевања ствари — од могућности погрешака не ограђујемо се, Милутин А. Поповић.

0 СЛ0Б0ДИ БОЉЕ Ж 0ДГ0В0РН0СТИ (нАСТАВАК) Саморазлог у области промене значи, као што се на основу самог појма саморазлога да лако увидети, промену која сама од себе почиње, која је сама себи узрок. Да ли је и на који је начин могуће таку промену замислити, од одговора. на ово питање зависи, да ли ћемо допустити могућност слободне воље, или ћомо слободу воље објавити за логички немогућу ствар, овде дакле лежи последње решење нашега проблема. Да би се могла схватити могућност саонтане промене (спонтана промена значи промену, која сама од себе почиње), треба отклонити две главне тешкоће, које схватању њеном стоје на путу, и које су од увек томе схватању стајале на путу. Прва од тих тешкоћа долази отуда што се апсолутна промена, ностанак из ничега и ишчезавање у ништа, меша са релативном променом, која је постанак из једног нешто и прелажење у друго нешто. Друга тешкоћа пак долази отуда што се несавесна промена у спољнем ма.теријалном свету меша, кад је питање о могућности спонтане промене, оа свесном променом