Policijski glasnik
СТРАНА 252
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ'30
потенцијелна енергија схватила као енергија кретања, онда би закон постојанства енергије просто значио, да је сума промена у природи стална количина, да су све промене, које су у једноме моменту у природи дате, по броју своме истоветне са променама претходног момента, да оне све престављају само нове облике тих пређашњих промена, што опет ништа друго не значи до оно што и сам закон узрочности каже, на име, да је свака промена у природи одређена претходним променама, да се дакле не може јавити никаква промена у природи која би била сасвим нова, која не би имала свога разлога у претходним променама. Закон постојанства енергије следује дакле непосредно из самог закона узрочности и преставља у ствари само други израз његов. (наставиће се) Д-р Бранислав Петронијеви+1. ОМРТНЕ И ТЕЛЕОНЕ КАЗНЕ по старом српс^ом за^онодавству (нАСТАВАк) Најлепши пример за каменовање у на шем народу налазимо у приповетци Вука вит. Врчевића »Грозна осуда на смрт заручника и заручнице. (истинит догађај около 1770. у једној опћини которокога окружја). У овој приповетци испричано је како су се заволели и заручили девојка Милица и момак Милутин Али пре венчања ово двоје младих погреше и Милица остаде трудна. То се прочује и народ се скуни на скупштину, да се л^ечи »тежак гријех." На скупштини је и попа сеоски. Народ слуша а поп говори измађу осталога и ово: »...Ако ви браћо велите да »тражимо овој работи лијека и од два »зла бирамо мање, а то да Милутина и Ми»лицу пошљемо из нашега мјеста па да »им запретимо да више никад не метну »ноге у наше мјесто, свијет је простран, »па нека се вјенчају гдје знају, а живу »како могу, само да Милица не помаши »кониле у нашем мјесту. Позовимо њи„хове родитеље и кажимо им, па ћемо »чути шта говоре. Не шћену ли на ово »пристанут, зло ио њих и наопако!... »Књига гшше (чита из Мојсијева закона) »да се и дјетић и дјевојка каменују. Но »промислимо, браћо, на Бога и на саме »себе, је ли много већи гријех усмртити »три душе али их прогнати из нашега мјеста. Ето вас, а ето њих а лиши (осим) мене и моје душе!...« Сутра дан, по изгреву сунца, на глас звона састану се сви домаћини из села. На скупштину дошли су и родитељи обадвоје заручених. Ни Тодор отац момачки, ни Стеван отац девојалки не знају за грех своје деце. Чуде се шта је и што се народ окупља на глас звона у радни дан. Сваки ћути и чека да поп или капетан места онога запита. И тако ће поп почети: »Камо вас, Тодоре и Стеване, сретњи па несретњи пријатељи ? Ви се скоро о-
пријатељисте и заручЉте вашу дјецу, као свуда по земљи и по свијету... Враг (налетос га било и далеко му кућа) никад о добру не ради, него се облијоколи око крштене дугле, превари Милутина и Милицу, те прије венчања иадоше у тешки гријех... Народ не хоће да с њима дијели гријеха ни срамоте, него смо вас знали, да вас питамо, хоћете ли се данас за вазда лишити вашег иорода. Нека иду из нашега мјеста далеко гдје год знају, па нека се венчају и живу како им буде суђено. Не пристајете ли ви, знадите да народ хоће... хоће... ма што ћемо вам крити али мучати? него хоће да их каменујемо. Тако наша књига иише и закон заповиједа. ,Јелп овако, браћо? зборите!« — Тако, повичу сви, а од треће руке никако! И Тодор и Стеван се скаменише, и оборили очи преда се. Тодор кад и кад погледује на Милутина кривим оком, а Стеван на Милицу кривим и крвавим. Свјест им се затупила, а снага гину... гауте упртим очима у долину. На лицу им се види како им је ова ненадна брука и срамота на срце панула. Проста за њих по сто пута турска сабља а по хил.аду пута душманска пушка! Пои : »Зборите, људи! Није дошао оволики народ, да вас очима мјери и да у радни дан дангуби!....« Упитаће Тодор Стевана: »Је ли истина, Стеване, мој несретњи и несуђени пријатељу, да ти је шћер бређа, и знаш ли с ким?... (( — Паски ми брате душа испала, а земља ми косги изметала, као Арији безумноме, одговори Стеван, ако ишта више но мртви за то знам, а још мање с ким. Ама ако је, наставиће Стеван, личим се од ње јутрос за вазда. Волији сам с мојом браћом поштено, но са шћером срамотно живјети. А ти ? И ја се од мога сина личим! Ако је и јединак, волији сам ноштено за њим кукати, него с њиме срамоту дијелити. Каиетан мјесни: »Казуј, Милице, с ким даде у гријех. Она шути, и одговориће. Милутин: »Са мном! Ја исповиједам пред Вогом и народом њезин и мој гријех. Ако сам се преварио, свој сам образ, а ничији други, оцрнио. Ја ћу је вјенчати као моју, па кад ја гријех и срамоту на себе мичем, аа што ћете ме гонит по свијету?. . Нарид: »А гдје ће ти се обродити жена, и куда ћеш с копилетом што се роди ?...« Милутин: »У мојој кући, а неће у ниједној вашој. Сад што хоћете, људи, од мене ?...« Не даде му народ одушити, но се узруја и ускушља- као ждралови у густу облаку. Стаде га велика граја и .вика : — Под камење, под проклету гомилу! Поче звоно умртачко тинкати. Народ, у колико би се три пут прекрстио, околи Милутина и Милицу, држећи по кам у руци. Завикаше Тодору и Стевану:
—■ Ако сте наша права браћа и образни људи, ви се први на њих баците каменом. Нећете ли, оно ћемо вас одлучити и.з брацке и прстом показивати. Пије куд камо ни чекања : Тодор се први баци каменом на Милутина, а Стеван на Милицу, па свак за њима. Обојица остадоше под гомилом, гдје ће им кости иструнути чекајући ускрсење мртвих. 1 ) Осим каменовања за лажно. сведочење, за браколомство и преступ против морала у нашем народу каменоване су у извесним крајевима и жене, за које се мислило да су вештице, јер народ прост вјерује да су оне криве помору деце. Да би се познало које су вештице и колико их има, те да се могу казнити, народ у Херцеговини, Црној Гори и Боци Которској, како описује Вук Врчевић, овако поступа: „Скупи се село, ко год пушку носи, »па сеоски старешина отпочне: »Видите »ли, браћо, да нам се помете траг од бездушних хрдорога и крсташица. Бог им »судио. Сутра рано свак своју жену и „мајку, као што ћу и ја моју, доведите »на ријеку, да их у воду бацамо, да ви»димо које су и да их каменујемо, или „да нам се закуну да неће више зла чи»нити«.' 2 ) Осим овога В. Врчевић износећи у својој приповетци : »Требин.ски суд и хришћанске вјештице« један истинит догађај из 1846 године износи о каменовању ово: »Ја знам, вели ту неки Аџи МустаФа, »да су два пута наши стари у мом жи»воту, кад је номор у ђеци бивао, б&цали »влахиње у ријеку, па која би потонула, »знали бисмо да није вјештица, а која »би поврх воде плутала, сваку смо ка»меновали, ђе и дан данас леже под проклетом гомилом". 3 ) Каменовање примењивано је у Херцеговини и у Босни још прве иоловине XIX столећа. За то ћемо овде навести два примера. Тако кад оно 1813 године б»сански везир Али паша Силихтар звани Деренделија војеваше против мосгарскога ајана Дадића, заповеди сребрничком паши да с једном јаком четом иде против Мостара. Сарајлије озлојеђене на то стигну пашу Сребрницу у Горанима на Неретви, победе га, ухвате и каменују као издајника. 4 ) Други пример имамо у Сарајеву, који се догодио 1. јануара 1827 године. Кад су прваци јаничарски решили да начине уговор да се одупру укидању јаничарскога оџака у Босни и Херцеговини и кад је требало тај уговор подписати и ударити на н.ега печате, успротиви се томе Мустава Нурудин еФендија, заступник ( ( некибул -егараФа (с у Сарајеву, те не само што не хтеде дати свој потгшс, већ
Ј ) Целу приповетку, од које сам навео овај завршетак види у В. Врчевића: ( ,Народне приповијести и пресуде из живота по Боки Которској, Херцеговини и Црној Гори». Дубровник. 1890. Стр. 153 — 170. 2 ) V. Во§131с 2ћогшк ргау. оШбаја е1с. Стр. 561. 3 ) В. Врчевић: Низ Српских приповиједака. Панчево. 1881. Сгр. 94. види и стр. 328. и 63. 4 ) Види М. Вукићевића. Знаменити Срби Мухамеданци. Стр. 93.