Policijski glasnik
БРОЈ 32.
У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 0. ЛВГУСТА Г.ШО.
ГОДИНА II.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА
„ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излазп једанпут, а према иотреби п више иута иедељно. Претплата се ло.шжс у иапред, и то најмање за иола годпне код спију иолицијских власти и нзмоси: 20 динара на годину за државна и општннска падлештва, а за све друге претплатнике у општо 12 дппара годншњс За нностранство: годишње 24, полугодивпБе 12 динара у злату. Поједпнн бројекп „Полицијског Гласника" не иродају со. Рукопнси со ие враћају
СТРУЧНИ ДЕО 0 С10Б0ДИ БОЉЕ И 0ДГ0Б0РН0СТИ
(ПЛСТАВАК) Д. Слобода воље и морална статистика. Поред општег док^за о немогуКности слободне воље на основу закона узрочности наво.де нротивници слободне воље још један извесан број специјалних доказа те врсте, којима хоће да искуственим чињеницама докажу, да је воља доиста условљена узроцима, да дакле није слободпа. Ти се докази могу у главном свести на три г()упе узрока, на узроке који происТичу из социјалне лредине, у којој човек живи, на узроке који потичу из његовог ваСпитања и на послетку на узроке који леже у његовим наслеђеним особинама. Да социјална средина дејствује на сваког појединог човека као члана друштва то је несумњиво; оно што противници слободне волјО хоће да покажу иде
пак на тс да се докаже, да Је социЈална средина, директно или индиректно, једини творац људских вољннх акција, да су дакле вољпе акције продукт социјалне средине у којој човек живи и да гхрема томе слобода тих акција његових не поСЈ .оји, да је та слобода само привидна. Тај доказ детермипираиости паше воље социјалном средином изводи се на основу Факата тако звапе моралне статистике, т. ј. статистике људских радњи које су више или мање моралног карактера. Морална статистика показује на име таку константност људских акција једне и исто врсте из године у годину, да је на основу тога, као што веле детерминисте, немогуће закључити да су људске радње слободне. Ми ћемо навести неколико таких доиста чудноватих Факата моралне статистике, па ћемо тек онда размотрити, да ли детерминизам са овим својим тврђењем има нраво или не. Тако на пример у Енглеској се оженило односно удало (у процентима изражено') :
1 Године
У добу од 35 — 40 година
У добу од 45 — 50 година
У добу од 55—60 година
У добу од преко 60 година
људи
жсна
л»уди
жена
л.уди
жена
људи
жена
1853
5.2
4.1
2
1.4
0.8
0.3
0.9
0.2
185!
5.3
4.1
1.9
1.4
0.8
0.3
0.9
0.2
1855
5.6
4.3
2.2
1.5
0.9
0.4
1.0
0,3
185,15
5.3
4.2
2.1
1.4
0.9
о.з
1.0
0.3
1857
5.4
4.1
2.1
1.5
0.9
0.3
1.0
0.3
Као што се види из ове таблице, у Епглеској се нз године у годигту за читавих 5 година жеиио одн. удавао готово исти број људи одн. жена у истом добу живота (разуме се да се бројсви за оба пола. нс слажу пошто људи уаимају обично млађе женске од себе), што је доиста ствар врло карактеристична, пошто се удадба и женидба сматра као најличнија
ствар, дакле стпар коЈа највише изгледа да зависн од паше слободне воље.. Још су интересантнији примсри којп показују, да је исти број злочина и проступа који се врше пз године у годину, шта више тај број остаје у главном исти и за поједине злочине и преступе. Тако н. ир. код кримнпалног комесаријата у Верлииу пријављено је злочина и преступа:
г. 1891
г. 1892
г. 1893
г. 1894
г. 1895
г. 1896
г. 1897
г. 1898
У опште ]' Крађа •
57.574 ; 20.299
67.827 23.214
67.770 23.357
71.938 23.444
72.938 23.098
II 75.711 82.920 22.457 24.392
76.619 25.004ј|
Као што се из ове таблице види, број кра!>а у Берлину био је од 1891 — 1898 г. из године у годину готово исти, док је променљивост бројева злочина и иреступа у опште мало већа, али је ипак тако мала, да јо сталност тих бројева веома карактеристична. Исту таку сталност у бројевима. показује морална сгатистика и у броју вапбрачне деце, броју разведених бракова, броју избора позива, броју промењених стаиова, броју случајева плаћене и неплаћене порезе, броју банкротстава, броју посета позоришта и концерата и т. д. па чак, што је најчудноватије, и у броју плаћених и неплаћених писама. Али норед сталних бројева показује морална статистика често и бројеве који тако варирају, да те варијације или морају долазити од варијације самих социјалних Фактора, који одређују наше вољне радње, ако детерминизам има право, или долазе просто од утицаја саме слободне воље. Међу тим ове варијације чудним начином таке су, да извесан низ година показује онет сталност бројева, само ти бројеви према другом једном низу годииа, који за њим долази, и за који су опет одговарајући бројеви стални, преставл.ају велике разлике. С тога детерминисти тврде, да се у оваким случајевима могу чак одредити и "специјални соцнјални^узроцн, који својим варијацијама ироузрокују ове варијације у бројевима. Тако н. пр. детерминисти варијације злочиистава у Ируској за 1854—59 год., саопштених у оледећој таблици, објашњавају променом цене животних нампрница (те су цене на таблици означене у последњој руорици). (Види таблицу на другој страни). Као што се из ове таблице види, смањене цене најпречих животних намирница повукле су за собом смањивање преступа против својине (јер се тиме мотиви за такве преступе смањују), док су се међу тим преступи противу личности а нарочито преступи ссксуалне природе јако подигли (ови последњи су се готово удвостручили), из чега излази да материјално благостање нижих класа друштва има, може се рећи, и својих