Policijski glasnik

ВРОЈ ЗВ

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНКИ

СТРАНА 279

7. 0 арогонству ноторних ироститутки, На конгресу могу учествовати : а) званични делегати држава; б) делегати националних удружења у циљу сузбијања трговине белим робљем, и в) представници Филантропских удружења и сви они који се интеросују социјалним питањима.

Просјаштво у Лондону. Према званичном годишњем рапорту, у Лондону има 25.000 личности, које искључиво живе од просјачења. У рапорту се нарочито истиче један просјак, који је прошњом зарађивао знатне суме новаца, а кога је околина, у којој је са породицом становао, сматрала за банкарског чиновника.

Крађа из љубави. — У Гросовом » Архиву за криминалну антропологију и криминалистику« помиње се један скорашп,и интересантан елучај. Мускетир М. писао је својој заручници Г., која је служила у једној гостионици, да ће скоро бити пуштен из војске, и да му је за набавку грађанског одела потребно 26 марака. Девојка је била дотле потпуно на своме месту, сиротица, стара 17 година; њује тиштало, што није имала откуда да одмах пошаље тражени новац своме драгаиу, те без дугог размишљања нз коФера једнога келнера украде 20 марака и пошаље их драгану. Дрездански суд осудио је девојку на два месеца затвора. Крађа из фетишизма. — У мају месецу прошле године пред дрезданским судом био је овај редак случај из оудске медицине. Једнога. дана поменутога месеца, 53 године стар фабрички раденик Ф., на улици, у сред дана, из луткиних колица украде једноме детету јастучић за лутку. Признао је крађу с напоменом, да је и самоме њему то нејасно. шта је хтео да ради с јастучићем. као и то, да је био напит. Случајеви крађе, и то увек крађе разних креветских делова, нарочито дечјих кревета, понављали су се од његове стране ; Ф. је био раздвојен од своје жене, у раду је иначе био нотпуно беспрекоран; све је то довело до закључка, да Ф. пати од Фетишизма. Судски су лекари дали мишљење, да он гледањем крбвета и креветских делова надражује свој полни нагон. И незиатна уиотреба алкохола појачава тај нагон у п.ему тако јако, да му не може одолети. Иа како је Ф. и иначе био јако одан пићу, то је и услед норемећености од алкохола морао бити сматран као душевни болесник. Тога ради је и обустављено вођење кривичне истраге над њиме. Промена удога. — Овај интересантан случај десио се априла месеца ове године у Варшави. У првој кривичној комори варшавскога окоужнога суда био је претрес седамнаестогодишњем младићу Луцијану Зимни, који је одговарао за опаону крађу. Било је позвано вигае сведока, који су имали да утврде, да су видели оптуженога са краденим стварима и да их је он бацио од себе, кад му није

испало за руком да побегне. Жена вратара куће, у којој је крађа извршена, изјавила је да познаје Луцијана; наравно да је додала : »Тада је Зимни изгледао нешто узбуђенији«. Други су сведоци тврдили, да су видели, како је Зимни бацио крадене ствари. Иосле одржане последње речи државнога тужиоца, и пошто је председник суда поставио сва уобичајена завршна питања, диже се оптужени и саопшти, да се он не зове и да он није Луцијан Зимии ; његово је име Франц Новаковски. Из истражног затвора спроведен је у судску зграду заједно са Зимним, па како је он невин и убеђен, да ће бити осуђен само на основу несигурних исказа сведока, он је хтео очито да покаже суду вредносг тих сведоџаба. За то се договорио са Зимним, да овај заступи њега — Новаковског — у његоволт делу, по коме је имала да му се изрече само просуда, а он да игра улогу оптуженога у парници Зимног. Да би се дошло до нравог стања ствари, буде позван прави Зимни, који је међутим био.у судском затвору. Зимни је иотврдио Исказ свога »заступника« и изјавио је, да је то била договорна промена улога. Узгред буди речено, Зимни и Новаковски нису ни мало личили један на другога. Интересантно је то, да су државни тужилац, један оудија и судски слуга, који су били приликом изрицања пресуде Новаковском (када је у тој улози био пред судом Зимни), и даље тврдили, да је на оптуженичкој клупи био Новаковски, а не Зимни.

Поридаае идентичности једнога леша. — Дешавало се до сада, да су у разним случајевима породице у извесним нађеним лешевима упознавале своје нестале рођаке, да је на основу њихових исказа утврђиван идентитет легаа, па ипак да се кроз извесно време жив вратио несталп, давно оплакани рођак. Сад пак можемо да јавимо један супротан елучај, који је бесумње од интереса за криминалисте. Један 30 годишњи Фабрички раденик шестога октобра -прошле године жалио се на бесаницу; осмога октобра иоказивао се као збуњен, али је помогао својој жени нри писању, за тим је деветога радио као обичио у Фабрици, показујући ипак неко необично понашање, по подне је прекинуо рад, у вече је био јако узбуђен и у ватри, те је за то дванаестога морао бити пренесен у варошку болницу у X. Одатле је дванаесгога морао бити преведен у болницу за душевне болести у Хубертусбургу, дајући од себе праву слику делиријума акутума , са бедним пулсом и хладним удовима. Двадесетога је већ умро, и не долазећи к себи, ма да је ггред смрт ни једно обично питање дао знак главом. У овој последњој болници није ништа могао јести, те је био вештачки храњен. О смрти Н. буде извештепа његова нородица, и она дође сутра дан када је имао бити извршен погреб. Главни надзорппк одведе је у капелу, где је Н. лежао укочен. Прво су били унутра браћа и снајо. Пајпре један од браће за-

пита, где му је брат, или би требало да је он тај мртвац. Када је ово последње потврђено, одговорише сви : »То не може бити он ; он је са свим друкчије изгледао, био је много пунији, и за неколико дана није се могао толико променити «. На то је одговорио главни надзорник болнице : »То ]е тај човек, који је у четвртак ујутру под именом И. пренесен из болнице у Х. <( У пркос свему томе, ови сродници известише управу болнице, да они сумњају у идентичност леша. Након једног сата дођоше жена покојникова и други неки сродници. И они сви изјавише сумњу, да је мртвац заиста Н.; он је изгледао друкчије, црте лица су измењене, а није имао ни тако велико бркове и био је много пунији; тешко да је то он, или се више не може распознати. Но најзад се умирише сви сродници. Али шта би се у ствари десило, да су они до краја остали при своме убеђењу и да оу порицали и умрлицу? — Интересантност је била сва у овоме. Н. је био од скора болестан, тек од деветога октобра. Дванаестога је пренесен у општу болницу, седамнаестога у душевну болници, а већ је двадесетога умро. Од куће је био одсутан само једанаест дана и изгледало је, да су га браћа до тога дана последњи пут впдела; жена пак, тада, а и доцније, походећи га у општој болници. Готово никако се не може узети, да су заједанаест дана настуниле толике иромене, да је познавање мртваца било готово немогуће, као и то, да су бркови за једанаест дана тако знатно израсли. За оних седам дана, колико је провео у општој болници. могао је смршати услсд немира и одбијања пријема хране. Разлог целој ствари лежи много дубље. Овај случај показује то, како иовршно могу сродници и чланови породице, нарочито код иижих класа, да посматрају и иамте сиољашност човека. Из болнице за душевне болести јављали су за слично случајеве, али иигде се то није тако драстично испољило као овде. Најзад у овоме случају је играла важну улогу и сугестија. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ *.{• СКРЕЂЕ СЕ ПАЖЊА Жарко Ракић, кесарош, ухваћен је на путу Араиђелоиац — Смедерево. Код њега је нађено 7 наполеондора, 10 динара у оребру, 1 оребрн сат, 4 златна нрстена са каменовима у боји, 1 мали дијамантски протен, 1 руска сребрна табакера, 1 коФер од телеће коже, пун Финога веша, 4 пара нових цииела, 1 фини, црни зимски капут. са астраганоком јаком, 1 ћебе од камилине длаке и друге разне ситнице. Нема сумње, да оу ово крадене ствари, те се за то скреће пажња свима погицијоким и оп.