Policijski glasnik

СТРАНА 310

полицИЈски ГЛАСНИК

БРОЈ 37

одбору општинском, да решава о оотавкама оиштинских часника, те према томе кад је одбор нашао да има разлога да поднету оставку уважи, имао је на то право без обзира, да ли је одборник, који подноси оставку, одслужио рок или не. Полицијска власт није надлежна да цени важност уговора и уговорних одредаба, кад наступи спорно питање о праву на државину извесног имања, већ има да одржи постојек стање, док слабија страна судским путем не докаже своје право. Андрија Томић, трговац из Јагодине, 5. маја 1905. године преставио је начелнику среза деспотовачког: да јејош 16. октобра 1903. године, на јавној лидитацији, узео од Управе Фондова под закуп за пет година непокретно имање општине вел. поповићске; да је унапред положио за то 726. дин., и да се на тај начин има сматрати као господар закупног добра за пет година, — али да га општина узнемирава у уживању закупног имања и не да му, да исто обрађује, — па је молио, да нолицијска власт предузме кораке, те да га општина не узнемирава у уживању закуиног имања. Среска власт, као чувар јавне, личне и имовне безбедности, прибавила је потребна извешћа од општине вел. поповићске, која је изјавила: да је цео дуг њен Управи Фондова исплаћен од српске државе, те према томе свака даља обавеза њена према Управи отпада, па следотвено и закуп, који је као залога Управи служио; оем тога, да је се у новој обавези, коју је општина издала српској држави, обавезала, да овај дуг српској држави годишње плаћа приходом од општинске утрине, а у колико не буде достизало да плаћа општинским прирезом, — па је молила, да се у своме имовинском праву не узнемирава од никога. Да би се утврдило још и то, да ли је Управа Фондова са преносом дуга на државу пренела и уговорни закуп, полиц. власт је о томе прибавила извешћа од Управе и државе, и Управа је изјавила: да јој општина вел. поповићска не дугује ништа више, јер је Управино потраживање стављено држави на терет а по пристанку државе; а Министарство Финансија, у име државе изјавило је: да је држава као поверилац општине вел. поповићске ступила у сва права која је имала Управа Фондова; даље, да држава има нраво истиснути садањег закупца из закупног добра и ово уступити другом лицу под нов закуп, на основу тога, што је општина исплатила цео свој дуг Управи Фондова, те је услед тога Управа била дужна да имање, чији су јој приходи служили за измирење њенога потраживања, поврати слободно општини, која је опет власна уступити ово имање држави на руковање и прибирање прихода са истога, те према свему овоме, да је уговор, по коме је закупац Томић држао под закуп поменуто имање, раскинут, а он — закупац — ако налази, да је раскинућем овог уговора оштећен може оштету тра-

жити од Управе Фондова, а ни у ком случају од државе. На основу овога, што држава није примила и уговорни закуп Управе Фондова, власт среза деспотовачког решењем својим од 22. јуна 1905. године Бр. 8215. известила је закуппа Томића, да му не може дати задовољења, а ако налази, да је раскинућем овог уговора оштећен, може оштету тражити од Управе Фондова, ако хоће и успеху се нада, а у исто време саопштила му, да општину вел. поповићску у своме имовинском ираву не сме узнемиравати. Ово решење одобрило је начелство округа моравског, а решење овога Министар Унутрашњих дела. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 30. августа 1906. године № 5587. поништио је ожалбено решен.е Министрово са ових разлога: Као што се види из решења начелника среза деспотовачког од 22.јуна 1905. године Бр. 8215., и писма суда општине вел. поповићске од 7. маја истс године Бр. 876., општина се задужила Управи Фондова 59061.50 дин. у злату, и за гаранцију тога примања уступила јој своју утрину, и друга имања, да се приходом од њега наплаћује. То је имање по гласу уверења од 1. јуна 1904. године Бр. 1320. Јагодинског Филијала Управе Фондова на јавној лицитацији 16. октобра 1903. године дато под закуп жалиоцу Томићу за пет година, рачунајући од I новембра 1904. године по 2500. дин. годишње, и Томић је, као што се види из признанице Филијала од 17. јануара 1905. године ПБр. 8407., која је исписана у продужењу горњег уверења, положио 726. дин. на име закупне цене за време од 1. новембра 1904. године до 1. маја 1905. године. Доцније, као што се види из поменутога писма општино вел. поиовићске Бр. 876., и писма Министра Финансија од 21. јуна 1905. године ДРБр. 10712., држава српска исплатила је тај дуг Управи Фондова под условом, да јој општина исплаћује тај дуг приходом од тога имања, а у колико не достигне прирезом. Општина је одмах после тога стала на пут Томићу да ужива закупно имање, у чему је и држава помаже, налазећи, да је тиме, што је дуг Управи Фондова плаћен, уговор о закупу раскинут, да је држава као поверилац ступила у сва права, која је имала Управа Фондова, и да има права досадањег закупца из закупног добра истиснути, и исто уступити другоме под нов закун, јер је Управа била дужна да имање, кад јој је дуг плаћен, поврати општини, која је власиа уступити га држави на руковање и прибирање прихода. И кад је жалилац тражио заштите од среске власти, да га оиштина у уживању не узнемирује, она га је иредњим решењем, усвојивши разлоге општине и државе, одбила, и упутила да путем спора тражи накнаду штете од Управе Фондова, које је решење одобрено од начелства окружног и Министра. Иитање је овде спорно, да ли је тиме, што је држава постала поверилац оп-

штине, место Уираве Фондова, уговор о закупу са Томићем раскинут. За раснраву тога питања по чл. I 46. Устава једино су надлежни судови, али је полицијска власт, која је, по чл. 6. закона о уређењу округа и срезова, дужна да се стара о одржању јавног реда и личне и имовне безбеднос-ти, надлежна, да^расправи најпре питање о државини спорног имања до свршетка спора код суда, па јачу страну у праву остави у државипи, а слабију страну на спор да упути. Држава је истина исплатом дуга Управи Фондова по § 867. грађанског закона постала поверилац општине, и као пријемник ступила у сва права Управина, али је жалилац Томић много раније задобио право закупа са утврђеним роком, по § § 677. и 699. поменутог закона и као савесац држалац по § 223. исгог закона може се истиснути из закупног имања само судском пресудом, те се са тога и појављује јачи у праву од државе и општине. Неисправно су у Министровом решењу на овај случај примењени пропиои § § 882. и 325. грађанског закона, по којима обавеза п залога престаје кад се дуг плати. Обавеза општине није угашена, јер она дугује држави место. Управи Фондова, и дуг постоји заједно са залогом, која је дата под закуп. За расправу питања, да ли је уговор о томе закупу рас.кинут тиме, што је првом повериоцу Унрави Фондова дуг плаћен, или вреди и према другом повериоцу држави као пријемнику, као што је на! иред казано, надлежни су судови, а не полицијске власти, јер овде није случај § 704. грађанског закона, нити могу држава и општина. законим путем заснован приватно-правни однос, саме, без судске пресуде, раскидати, те с тога је и полицијска власт дужна била жалиоцу Томићу да даде заштите и одржи га у државини закупног добра до судске расправе, а државу и општину, као слабије у праву, по § 466. грађанског судског поступка, да упути на снор суду, ако хоће и успеху се надају. Са наведенога. Државни Савет нашао је, да се Министар Унутрашњих Делатиме, што је одобрио решење начелства окружног, којим је одобрено решење начелника среза деспотовачког, ненадлсжно упустио у расправу питања, које спада у надлежност судску. Један слунај о сукобу око надлежности између иачелства окружног и окружног одбора, јо закону о уређењу округа и срезова. Окружни одбор округа ужичког на седници од 1. Фебруара 1906. године, решавајући питање о повраћају у службу једног чувара пута, тврдио је, да чуваре путова поставља, па према томе и отпушта само окружии одбор, на основу тач. 6. чл. 108. закона о уређењу округа и срезова. Окружно начелство у свом решењу од 4. Фебруара 1906. године ГБр. 158. нашло је, да тиме, што је окружна скупштина