Policijski glasnik

СТРАНА 414

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 50

дугогодишњега трговачкога пријатеља Милинга. Он мисли да му је дужност у интересу Фамилије, да свога сродника пошаље преко океана. Ви ћете ми овде дати писмепо признање, да сте ФалсиФиковали чек од 35.000 марака, да се обавезујете, да ћете још данас у 5 часова по подне, бродом „Батавија," отпутовати за Америку, у да се без знања и одобрења господина Милинга нећете враћати у Европу. Кад ми дате ту обавезу, ја ћу вам исплатити суму од 5.000 марака, а сем тога издаћу вам и карту за пут. Све по налогу господина Милинга. Дакле, хоћете ли потписати обавезу?" „Али, господине саветниче, то је и сувише доброте. Незнам просто — 11 муцао је Хартман. „Треба само да знате, да своме рођаку искључиво дугујете то, да се што пре изгубите. А најзад то је и у вашем сопственсм интересу; јер ако власт сазна о свему овоме, никакви сродиички обзири неће вас спасти. Ево вам хартије и перо!" Младић наггиса обавезу, према диктату прокуристе, за тим квцТу на 5.000 марака и једну карту друге класе од Хамбурга за Њујорк. Кад је примио новац, очевидно погружен, приђе саветнику. „Хвала вам за све ово, господнно саветниче," рече Хартман тихим гласом. »Само бих вас још молио да ми пружите вашу руку; то би ми улило куражи за моју нову будућност." Леполд се пспрва устручавао, али му по том пружи десницу. >,Ево руке; изгледа ми да се пскрено кајете! Дакле поправите се и желим вам срећан пут! Кестнеру, изведите господииа кроз мој прнватни пролаз!" Хартман се дубоко поклони и оде за Кестпером. Леполд запали цигару и отправи Милингу и сину у Диселдорфу овакву депешу: »Хартман са чеком ухваћен: овога часа са пет хиљада марака испраћен за Америку, ирема налогу у вашем приватном пиому. Леполд." После два сата дође саветнику Леполду оваква депеша: „Ваш телеграм неразумљив. Не познајемо никаквог Хартмана. Нисмо послали никакво приватно писмо нити налог за издавање пет хиљада марака. И извештај о чеку за нас је нејасан. Молимо за објашњење телеФонеким путем. Милинг и син. — ДиселдорФ." Господин Хартмап наравно да се није укрцао по подне у лађу за Њујорк, већ се задовољио тиме, што га је без икаква трага и гласа нестало са свих »часно« зарађених 5.000 марака. Превео Д. В. Бакић.

ПОУКЕ И УПУТИ Председник општинског суда не може у исто време бити и нлан среске скупштине. Среска скушптина среза деспотовачког на састанку од 24. септембра 1906. год.

у смислу прописа чл. 152. и 110. закона о уређењу округа и срезова, донела је одлуку : да Милија Васић, као председник општине глоговачке, не може у исто време бити и члан среске скунштине. Начелник срескп нашао је, да ова одлука среске скупттине не одговара закону, јер по закону нредседници и кметови могу бпти изабрани за часнике среске скупштине, али да као такви не могу оамо улазитп у одбор срески, јер би у извеспим стварима могли битп заинтересовани, па је решењем својим, на основу чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, задржао од извршења одлуку среске скуиштине, па предмет доставио вишој властп на оцену и решење. И Министар Унутрашњих Дела налазећи, да је решење на'челника среског правилно, сировео је предмет Државном Савету. Државнн Савет поништио је решење среске власти са ових разлога: По чл. 152. закона о уређењу округа и срезова јасно се види да и за чланове среске скупштине важе они исти услови, који су прописани у чл. I 10. истог закона. Па како тамо изрично стоји, да члан окружног одбора не може бити онај, који је у исто доба председник опшгински, — то је среска скупштина, с нозивом на чл. 110. и 152. закона о уређењу округа и срезова, правилно поступила, што је донела одлуку, да Милија Васић, председник суда општинског, не може бити уисто доба и члан среске скупштине. Одлука од 6. октобра I906. године Бр. 66(>5.

Стварн унете у закупно добро, служе као залога закуподавцу за кирију према $ 686. грађанског закона, а сопственик ствари који то оспорава, има се упутити на парницу, те да код суда противно докаже. По три решења нишког ирвостепеног суда од 16. и 17. октобра 1901. године № 17677. и 17785. и 6 ; јануара 1902. год., № 222., стављена је забрана на кретност Михаила II., механџије из Ниша, за рачун Милорада Т., а за обезбеду дуга, и то по првом решењу од 220 динара, по другом решењу од 1700 динара и ио трећем рошењу од 5450 динара. Начелство округа нишког приступило је извршењу ове забрапе и 7. јануара 1902. године пописало покретност, одузело је и предало ни чувањо одређеном стараоцу. По свршеном попису дужпик Михаило изјавио је: да је поиисапа покретност својина Јована А., пивара, за доказ чега је Јовапов пуномоћник поднео уговор, потврђен код начелства округа нишког № 10673., па је тражио, да се пописане ствари ослободе нописа. Решењем од 1. маја 1902. год. № 4640, начелство је упутило појављеног господара Јована, да путем грађанске парнице докаже право својине на пописату и одузету му покретност. Ово решење начелства поништио је Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 21. маја 1902. године II№ 1303., налазећи, да је Јован

јачи у праву, а поверилац Милорад слабији, јер је пописата покретиост била у његовој (Јовановој) државини, те је, ирема томе, требало упутити на парницу повериоца Милорада. Усвајајући ове разлоге, начелство је донело друго решење под 26. јулом 1902. године № 10784., којим је као слабијег у праву, упутило на париицу повериоца Милорада, да код надлелшог суда докаже ираво својине иоиисате покретности. Ово решење, ио жалби Милорадовој одобрио је Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 25. августа 1902. год. № 20684. Па како је Министрово решење ПЈУ« 2068$. постало извршно, јер поверилац Милорад није иовео парницу у остављеном му року, то је начелство регпењем својим од 25. јуна 1905. године № 4282. известило дужника Михаила, да се нописане ствари имају иредати њему односно правом господару Јовану. Иротиву овога решења. Јован се жалио Министру Упутрашњих Дела и тражио објашњење о томе: ко ће му накнадити штету, што ствари није уживао док су биле под пописом, као и друге трошкове Поводом ове жалбе, Министар Унутрашњих Дела наредио је пачелству, да оно, као надлежно, расправи н иитање о трошковима за чување ствари и старалачкој награди, и овоју одлуку саопшти интересовзним лицима. На основу овога, начелство је под 26. септембра 1905. године № 19711. донело решење . којим је позвало Јована. да у року од 20 дана прими покретност од стараоца, пошто иснлати дотадање трошкове и кирију у суми .од 68Г90 динара, а за пакваду трошкова да тужи одговорна лица, Ио изјављеној жалби, Миписгар је решењем својим од 1. новембра 1905. г-од. П№ 26918. поништио горње решење начелства, и паредио му да донесе друго, по коме да се Јовану преда покретност без нкакве накнаде. Начелство је усвојило ове примедбе, и решењем својим од 14. новембра 1905. године № 23426. наредило, да се пописата покретност одузме од стараоца и иреда Јовану на елободно руковање, а старалац упућен да се обрати суду п тужи одговорна лица за накнаду трошкова, ако се усиеху нада. На основу изјаве Стевана Т., сопственика зграде, у којој су смештеие пописане ствари: да он пе донунпа, да се пописане ствари изиосе, све док се не иснлати кирија, пошто му оне служе као залога, — начелство је нашло: да је овде спорно питање: ко треба да плати кирију за ствари, и да ствари господару стана служе за обезбеду кирије по § 1)86. грађанског закона, и да се не могу дићи без исилате трошкова. С тога, кад Ј ован, чије су ствари , не пристаје да илати кирију и трошкове, начелство га је решењем својим од 1. Фебруара 1906. године № 2016. упутило надлежном суду да путем спора докаже, да он није дужан плаћатп кирију за закупљени стан, у коме су чуване његове ствари, а и остале трошкове. — у противном да ће начелство продајом ствари наплату извршпти.