Policijski glasnik

СТРАНА 74

БРОЈ 10

досадање општине кијевске, у срезу и округу крагујевачком, и придода општини ловачкој у срезу беличком, округу моравском." »да се село Араповац, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине барошевачке, у срезу колубарском, округа београдског, и споји са општином јунковачком, — у истом срезу и округу.« Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 23. Фебруара 1906. године у Београду. СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (иАСТАВАк) Револуција је унела иороту као нову установу за Француску. У пороти се гледала чисто политичка установа, а главни узрок, са којег, је уведена, била је дотадашња теорија законских доказа, јер се у нороти гледало најпоузданије срество да се избегну све рђаве стране, које су долазиле од законске теорије доказа. На место дотадање доказне теорије требала је да дође теорија, по којој се у будуће одлуке у кривичним предметима доносе само по унутарњем уверењу судије, искључујући свако правило о доказу, које би везивало судију. РеФорма је у Француској завршена доношењем Сос1е сПпз^гисИоп спттеПе од 1808 год. У њему више ни трага нема од старе теорије принудних законских доказа, већ је на место ње дошла норота (Соигз сГ ав188е8), која је надлежна за све злочине (ситез), и која суди по свом личном уверењу. Тако исто, по свом слободном личном уверењу, суде и оудије ^гЉипаих с1е роПсе согаес1;шпе11е, који су надлежни за преступе (ДеИЦ, као и судије ^пћипаих с1е 8ппр1е роНсе, који су надлежни за иступе (сопЂгауепИопз), само с том разликом, што судије морају давати разлоге за своје уверење, јер свака пресуда мора бити мотивисана, док ова обвеза никако не вреди за поротнике, чији је изрек чист и прост. Поротници имају, дакле, само да одговоре, јесу ли уверени или не о кривици оптуженог, стога им закон и не налаже: ви ћете ову или ону чињеницу, коју потврђује овај или онај број сведока, узети за доказану. Тако исто им он не каже: ви ћете- сваки доказ, који не иочива на овој или оној исправи, на оволико или онолико основа подозрења, сматрати недовољним. Закон, напротив, управља на њих само ово једино питање, које обележава и све њихове дужнозти: јесте ли ви лично увереии ? (Ауег-уоив ипе т^те сопуш & оп ?) 2 ) II. Докле у Француској са свршетком осамнаестог столећа нестаје и теорије законских доказа, која је у инквизиторском поступку вредела, дотле је немачка законодавства преносе и у деветнаесто столеће. Револуција, која је учинила преображај тделокупног државног живота, извршила је преображај и Кривичног Поступка, јер он стоји у тако тесној вези с најважнијим Функцијама државног живота, да су његове Форме условљенеобликом владавине у држави. У Немачкој, међутим, остало је целокупно државно уређење недирнуто, па је и Кривични Пос.тупак задржао своју стару Форму. Стога, све до 1817 године, видимо у немачким законодавствима у вредности теорију законских доказа и то иозитивну. Али од овога времена почело се већ и у Немачкој помишљати на реФорму Кривичног Поступка и поглавито на избацивање старе доказне

2 ) Н. Оаггаид, Ргес18 (1о (1гоЈ<; сгјтте! 609; Н6с1м1ег, Т,ећгБисћ Јев (УапгПзјзсћеп б^гаГргогевзез 57 и даље.

теорије и на увођење пороте. Само је овај рад на реФорми ишао доста опоро, јер се она није могла извршити само у једном правцу, већ је била потребна измена целокупног Кривичног Поступка. РеФорма инквизиторског поступка није се могла ограничити само на замену старе доказне теорије новом, јер теорија слободног судијског уверења претпоставља поступак са сасвим другачијим начелима, противним начелима инквизиторског поступка. Она претпоставља већ постојање начела јавности и нарочито усмености, без којега је она скоро без вредности. Стога, што је требало извршити општи преображај Кривичног Поступка, па да се може завести и теорија слободног судијског уверења, ова, није тако брзо ни ушла у немачка законодавства. Политичке прилике биле су од великог значаја за реФорму Немачког Кривичног Поступка. Код сваког реФорматорског покрета погледи су били управљени на Француски Кривични Поступак; око његовог облика јавности, усменосги и учешћа грађаиа у правосуђу окретао се цео спор. Порота се сматрала као последица уставности, а јако је било распрострто мишљење, да сос1е сГтзк-иоМоп спттеИе почива на либералним погледима. Законодавства су се, ме1>утим, према свима овим реФорматорским покротима држала врло опрезно, а владе су у њима гледале једну сумњиву либералну новину. Па не само да су законодавства и владе биле овако неповерљиве, већ је овом тражењу реФорме био уротиван и велики број немачких криминалиста и правничких писаца у опште. Око увођења пороте и теорије слободног судијског уверења изродио се био такав научни спор, какав се можда у правној науци не памти. Тридесетих, четрдесетих па и педесетих година прошлог столећа писало се скоро искључиво о тим двема институцијама Кривичног Поступка. Највећи научници тога времена као: Фајербах, Митермајер и др. били су за стару теорију законских доказа, а Фајербах је нарочито био протин пороте. Сва научна опозиција противу суђења на основу личног уверења судије и противу поротс, у којој поротници тако исто суде, не везујући се ни за каква унапред прописана законска правила о доказу, долазила је отуда, што су ове две институције за Немачку, као год и за Француску, биле сасвим нове, и што та научна опозиција није знала у чему ое управо оне састоје. Из њихове препирке јасно се види, да нису знали, како судија по новој теорији има да долази до истине о виности или невиности оптуженог, и у невезаности судије за законска доказна правила, која му унаприд казују колико доказне снаге може дати поједином доказном средству, гледали су велику опасност за правосуђе, јер су држали да но новој теорији самовољи судије нема границе. Њихово незнање види се још из тога, што се дуго водио спор око тога. да ли судије, судећи по теорији слободног судијског уверења, треба да дају разлога за своје уверење или не. И једни су били против ње тврдећи, да се разлози могу давати само ако~постоји теори.ја законских докана. Ми смо у § 3 изнели главне разлоге, којима је брањена стара доказна теорија и видели смо, да је сви ти разлози не могу одбранити. Борба је испочетка била врло заоштрена, али, што се у њу даље залазило, постајалајје све олабија и слабија, јер су многи од противника теорије слободног судијског уверења убрзо увидели неосиованост својих тврђења и победа се све веше клонила новој теорији. Ма да, су законодавства била, неповерл>ива, ипак нису могла остати сасвим равнодушна према овим реФорматорским захтевима. Тако нека од њих не избацују још теорију законских доказа, али дотадању позитивну замењују иегативном, код које до некле вреди слободно уверење судије, док друга сасвим ову замењују теоријом слободног судијеког уверења.