Policijski glasnik

СТРАНА 82

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11

сара прве класе среза моравског, округа пожаревачког; за секретара треће класе иачелства ок])уга пожаревачког Љубомира Јоцића, начелника исте класе среза беличког, по потреби службе; за секретара треће класе начелства округа чачанског Милорада Матића, начелника треће класе среза љубићског,по нотреби службе ; за вршиоца дужности члана Управе града Београда, у рангу начелника среског треће класе, са платом коју је и до сада имао, Милана Срећковића, иачелника треће класе среза космајског, — по потреби службе; за секретара треће класе начелства округа крагујевачког Драгутина Марића, иолициоког писара прве класе Управе града Београда; за комесара тоичидерске полиције Симу Обреновића, секретара начелства прве класе у пенсији, са платом од 2526 динара годишње, коју ј • и раније имао ; и за полициског писара првс класе среза трстеничког Чедомира Алексића, полициског пиеара исте класе среза расинског, — по потреби службе. Из канцеларије Министарстпа унутрашњих дела, 5. марта 1907. г^ у Београду.

Његово Беличанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за начелника треће класе среза тамнавског, са платом коју је до сада имао, Чедомира Перића, начелника исте класе среза црногорског, — по потреби службе: и за начелника треће класе среза црногорског Милорада Тутунџића, начелника исте класе среза тамнавског, — по потреби службе. Из канцеларнје Министарства унутрашњих дела, 5. марта 1907. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар Г., благоволео је на иредлог Министра унутрашњих дела, поставити: за полициског писара прве класе среза јадранског Милапа Комарчевића, полициског писара исте класе среза посавског, округа београдског, —• по потреби службе ; за полициског иисара прве класе среза лепеничког Андрију Живковића, комесара топчидерске полиције, у рангу полициског пиоара исте класе, — по потреби службе; за полициског писара прве класе среза косаничког Радомира П. Васиљевића, полициског тгисара исте клаое среза лепеничког, по потреби службе ; за полициског писара прве класе среза прокупачког Јована Филиповића, полициског писара исте класе среза расинског, по потреби службе; за полициског писара друге класе среза јасеничког, округа смедеревског, Чедомира Ш. Маринковића, полициског писара исте класе начелства округа крајинског, — по потреби службе ; за полициског писара друге класе среза расинског Косту Ал. Поповића, полициског писара исте класе среза прокупачког, — по потреби службе ;

за полициског писара друге класе среза млавског Рељу Ђорђевића, ппсара првостепеног суда пожаревачког — по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза брзопаланачког Косту Спасића, учитеља у Сипу ; за полициског писара треће класе начелства округа крушевачког Димитрија Петровића, полициског писара исте класе начелства округа нишког, — по потреби службе ; за полициског писара треће класе начелства округа нишког Милана Мариновића, полициског писара исте класе начелства округа врањског, —■ по потреби службе ; за полициског писара треће класе начелства округа врањског Мијаила Павловића, полициског писара исте класе начелства округа крушевачког, — по потреби службе ; за нолициског писара треће класе среза трнавског Миловапа Радојевића, полициског писара исте класе начелства округа чачанског, — по потреби службе ; и за полициског писара треће класе начелства округа чачанског Лоубомира Богавца. полициског писара истс класе среза триавског, — по потреби службе. Из канцеларије Министарства унтрашњих дела, 5. марта 1907. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра Г.. на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о послов!гом реду у Државиом СавЂту, одобрено је решење Државног Савета од 23. Фебруара 1907. године № 1250, донето на основу тачке 9. члаиа 144. Устава, које гласи: Да се Стеван Костић, сврш. апотекар, родом из Сремске Митровице и поданик аустро-угарски, прими у српско подапство изузетно од §. 44. грађан. закона, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, !. марта 1907. г. у Београду.

КРетаЦзЕ кРИмИНаДНтета у месецу јануару 1907. год. Нрема званичним извештајима окружних начелстава и Управе града Београда, у току мосеца јануара извршепо је у

Србији: 1. Убистава 20 2. Детоубисгава 5 3. Нехогичиих убистава • • • 4 4. Нокушаја убиетава 22 5. Разбојништава 4 6. Силовања ......... 1 7. Тешких телесиих новреда • 13 8. Паљевипа 28 9. Опаспих крађа 150 10. Злоналерних попиштајатуђих ствари 7 11. Самоубистава 12 12. Покушаја саиоубистава • • 1

Од изложених дела пронађено је: Убистава 19 или 95 %. Детоубистава 5 » 100 %• Нехотичпих убистава • • 4 » 100 %. Покушаја убистава ■ • • 21 » 95 %. Разбојништава 3 » 75 %. Силовања 1 » 100 %. Тешких телесних повреда 13 » 100 %. Паљевина 4 » 14 °Ј. Опасних кра1)а. 53 » 3.) %• Злонамериих поништаја туђих ствари 2 » 28 - 5%,. Највећи број убистава извршен је помоћу ватреног оружја (9), затим комоћу оштрог (5) помоћу туаог (4), тровањем (1) и дављњем (1). Узроци са којих су ова убиства извршена леже: у међусобној свађи за 8 случајева, у освети за 4, у користољубљу за 2, у вршењу званичне дужности за 2, у неморалним иобудама за 2, и у љубомори за 1 случај. Узрок једном убиству непознат је. Посматрана према местима у којима су извршена изложена убиства јавл>ају се: у срезу јасеничком. окр. смедеревског 2, у срезу јасеничком охср. крагујевачког 2, и по 1 у срезовима: колубарском окр. ваљевс.ког, пчињском, расинском, беличком, нишавском, посаво-тамнавском, звишком (непронађено), љубићском, бољевачком, заглавском, златиборском, и у варошима: Београду, Чачку, Омедереву.*) Шапцу и Неготину. Поред ових убистава у месецу .јануару откривепо је убиство Димитрија Танасковића, из Лука, среза драгачевског, кога је нестало још 27. новембра прошле године. Истрагом је утврђено, да је ово убиство извршио његов стриц Миљко Танасковић, из ,'Гука, из користол^убља. Детоубиства су извршенау срезовима: тампавском, кључком, пишавском, тимочком и косапичком. Нехотична убиства извршена су у срезовима: космајском, јабланичком, азбуковачком и жичком. Покушаји убистава извршеии су: у срезу грулсанском 2, у срезу добричком 2, у срезу прокупачком 2, и по 1 у срезовима: космајоком, тамнавском, масуричком, јабланичком, неготинском, кључком (непрона1)ен), лепеничком, темнићском, параћипском, нишком, посаво-тамнавском. моравском окр. ионсаревачког, нодунавском, пожешком, унсичком и у вароши Београду. Скоро сва ова дела извршена су у мсђусобној свађи. Разбојништва су извршена: у срезу власотиначком 1 (неиронађено) у срезу трстеничком 1, у срезу моравском окр. пожаревачког 1 и у вароши ПГапцу 1. Силовање је извршепо у срезу прокупачком. Тешке телесие повреде извршене су: у срезу јадранском 2, у срезу рамском 2, и по 1 у срезовима: космајском, кључком, ресавском, азбуковачком, поцер-

*) Убијен је Спасоје Ђорђевић, из Друговца, одбегли иритвореник иачедника среза нодунавског,