Policijski glasnik

БРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

СТРАНА 117

дуже служити обштину радије примали тога избора, казано је, да мора сваки од ти званичника обштински најмаље годину дана служити, чиме је посредно казано, да може и дуже оотати у истом званију. Нарочито за варошке обштине, гди су иослови, које обштински Суд има да врши, умножени и умногостручени, желити је, да ти званичници остају дуже времена у својим званијама, почем ће се на тај начин, упознати једном са пословима, ове моћи и боље и тачније вршити. Наређељем пак, положеним у овом члану, иде се управо на олакшицу људима, кои би и више времена хтели бити у обштинској служби, а предпоставља се наравно, да су уредни и ваљани. Имајући у виду важност зваиија преседатеља обштинског Суда, а нарочито по обштинама варошким, наређељем у чл. 29, да се избор преседатеља у обштинама варошким одобрава од стране Министра унутрашњи дела, ишло се само на одржаље и увеличаље важиости истбг званија, кога су делаља и онако много преплетена са државним делима. 7. Да би се имала могућност местну полицију, коју обштински Судови у својој обштини имају, поверити иарочитој државиој власти, казано је, да ће то Кнез моћи учинити. И ако је желити, да се са државни власти скидају послови кои се могу по природи својој уступити. обштинама, ипак с призрењем на могуће нарочите, местне околности, може се нојавити нужност, да би руковање местном иолицијом требало придати државној власти. 8. У чл. 32 пројекта означено је у неколико тачки, шта обштински Суд у главноме као полицајна власт има да ради. Излагање ови ствари види се као целискодније у нарочитим упуствима, која би се по овоме на основу закона наређења имала за обштинске власти прописати, но да се овде подробно излаже.

Шта обштински Суд као обштинска власт за обштину има да ради, и на кои начин сво.ја закључења у извршењу да нриводи, означено је у чл. 33.34.35 и 36 пројекта, при чему се имало у виду, да се колико је могуће слободније кретање општинског одбора, а да се опет незанемаре и не напусте обштински интереси. У тој цел>и и казано је у 3 раздељку чл. 36., да ако одбор непристане, да се нека сума коју би требало прирезом у обштини покупити, на таи начин подмири, обштински Суд ако ипак налази, да је потребно, да се ти издатци учине, представља ствар на решење власти, која је опуномоћена такве издатке одобравати, о чему ће говор ниже бити. 10 С обзиром на сеоске обштине, особито које се из више села, удаљнији од обштинске куће, састоје, налази се за врло потребно, и осталим члановимд обгатинског Суда који се као селски кметови имају сматрати. прида нека власг, како би се на таи начин с једне стране људи поштедили од дангубљена с потраживањем помоћи од стране самог обштинског Суда и за најмање ствари, а с друге опет да би се тиме приномогло, те да се такве ствари и брже и са мање трошка извиђају и расправљају, као и да не би ниједно место остало без старешине, кои се има старати о безбедности личности и имања. Предмети, које ће моћи сваки селски кмет у своме селу извидити и како, означени су подробније у чл. 40 пројекта, а овде би се могло само још приметити да се при томе пазило, да се колико је могуће више при томе стане на пут могуђем злоупотребљењу сеоског кмета. 11. Које су парочите дужности преседатеља обштинског Суда, како он а и чланови могу и на које време одлазити из обштина, као и коће и у известним приликама заступати у дужности, означено је у чл. 46. 47 и 48 пројекта. (наставиће г-.е) Димитрије С. КалајџиЋ.

ПОУКЕ И УПУТИ Купац некретног имања, на номе лежн терет удовичког ужнвања, слабијн је у праву односно ужнвања овог имања од дотичне удове, кад је од стране наследника, без њеног знања, извршена продаја н лренос код суда. Решењем начелства округа крушевачког од 19. новембра 1901. год. П№ 28432 упућен је Новица М. гостионичар овд., да редовном иарницом код надлежног суда истисне Миленију удову Стојана Ц. из права удовичког уживања из заоставшег имања њеног мужа, а које је наследник Василије Ст. Ц. њему продао. Ово решеље начелства оснажио је и Министра Унутрашњих Дела решењем својим од 7. децембра 1901. год., П№ ,28432. Противу овога решеља Министровог, пуномоћник поменутог Новице Милан У. адв. из Крушевца изјавио је жалбу Држ. Савету наводећи, да решење Министрово гшје правилно из ових разлога: Његов властодавац има тапију за доказ својине купљеног непокретног имања од стране наследника Василија, и та је тапија по §212. грађ. зак. пуноважан доказ о својини. Па како у тапији није предвиђено никакво ограничење сопствености. то је удову Миленију, која полаже право уживања на то имање, требало упутити на парницу, да своје право докаже.

Државнп Савет нашао је, да је решење Министрово саобразно закону из ових разлога: По § 414. грађ. зак. удова Миленија има за своје удовичко уживање, на спорном имању прећутну залогу, па се с тога није могла ни преиети од стране Василија, без њеног знаља и одобрења. Ово у толико пре, тпто је се удова Миленија са наследником Василијем за њено удовичко уживање наравнала пред крушевачким првостепеним судом, и по том поравнању, — које има силу извршне судске пресуде према § 146. грађ. суд. пост. — она има спорно имаље да ужива; а појављени господар по тапији, који јој то право оспорава, као слабији у праву, може судским путем да тражи уништај њеиог права. С тога је држапни Савет одлуком својом од 16. маја 1902. год. Бр. 1741. одбацио жалбу као неумесну.

Кад су ортаци за лочасне шпекулације осу|ени пресудом судском на извесно плаЂање, онда се осуда не може само од једног од њих извршити, док се не утврди немаштина или немогућност лроналаска другог ортака. Вељко А., предузимач овд., поднео је на извршење кварту палилулском извршну пресуду првостепеног београдског трговачког суда, по којој су рсуђени: ГТастас

С. и Димитрије В., да му плате 310 дин. са интересом и осталим трошковима, као зараду за више извршене ггредузимачке послове, на оправци зграде у којој је Велика школа, коју су оправку на лицитацији примили на себе Настас и Димитрије, па њему — Вељку — предали на израду. По овој пресуди осу1)ени Димитрије положио је свој део у 261 "05 динара кварту палилулском, а други половину није хтео положити, тражећи, да се она наплати од друго осуђеног Настаса, јер је и он, као први. осуђен заједно са њим на плаћање. Полицијска власт, прелазећи преко овог његовог тражења, узела је у попис његову покретност за наплату целокупне осуде по пресуди судској. Ту радњу по жалби Димитријевој огласила је Управа вароши Београда као неправилну, налазећи: да се од њега не може. извршити целокупна осуда, јер пресудом судском нису осуђени на солидпрно плаћање Настао и Димитрије. Но по жалби тужиоца Вељка, Министар Унутрашњих дела примедбама својим од 19. јула 1902. год. № 17519. поииштио је решење Управино налазећи: »да је дужност кварта била да сходно § 466. грађаиског судског поступка приступи наплати од обојице осу1)ених, па ако који од дужника не би био у стању свој део платити, кварт је требао другом дужнику то да саопшти, и да га решељем позове, да и другу половину плати. к