Policijski glasnik

ВРОЛ 17

лико.ј мери, да се додирују, мегаају и паралишу, иа чега сасвим природно иалази, да пресудну улогу имају субјектив-ни, унутрагањи, лични узроци. * * * Говорећи о впречавању и лечењу злочина, професор Ломброзо, као и све присталице италијанске школе, мишљења је, да се злочин може уништити уништењем прилика које га изазивају. Тако би, по њему, укидање царине онемогућило кријумчарење; раздавање горива сиромасима спречило би крађу дрва ; олакшан развод брака редуцирао би број браколомстава и т. д. Примена ових и овима подобних средстава била би несумњиво корисна кад, на жалост, не би морала бити веома ограничена. Изненађује нас, што Ломброзо говори врло мало о научној полицији, којој је у Италији обраћена нарочита пажња, захвал^ујући Отоленгију — једном од највернијих присталица Лбмброзових доктрина. Ми бисмо се особито радовали да је Ломброзо, чија је реч данао толико тешка, приликом говора о данашњим средствима идентификације, која, неоспорно, заузимају прво место међу ередствима за предохрану од злочина својим застрашавајуКим дејством, дао импулса идеји о интериацијоналној полицији која ће, онога дана када буде остварена, уништити страховиту моћ интернационалних банди. Придружујемо се похвали, коју писац одаје амернканском систему телеграфске узбуне и установи ноћних стражара, који лостоје и у другим државама, и имају врло великог утицаја на спречавањс ноћиих злочина. Средства, која Ломброзо предлаже за спречавање иолитичких и чиновничких злочина: ограничење броја народних посланика и редуцирање њихових права, умањење чиновништва и децентрализација, личе нам на платонске жеље. На злочине и преступе, који стоје у вези са политиком, најмање могу утицати људи од науке. Са обзиром на оно, што смо раније казали о васпитању, Ломброзо предлаже да се укину све школе по казненим заводима. По његовом тврђењу, школе ове не само да немају никаквог утицаја на моралну страну повратника, већ их. шта више, чине вештијим и лукавијим. »Сами рођени алочинци иризнавали су ми вели Јомброзо — да су у настави добс^ли МоКног аомоКника«. ■ '»а, саме казнене заводе писац вели да су » монстроузна бесмисленост» , и ако су за данас једина друштвена одбрана од злочина. Режим заједничког издржавања осуде права је школа злочина. И сам ћелијски систем незгодан је; пракса доказује, да и притвореници по ћелијама никад гте оскудевају у средствима за комуникацију. Поступни ирландески систем изгледа још најбољи у теорији. По њему се осуђеник прво загвара у ћелију,' у којој искључиво живи о биљној храни и ради какав монотони посао. После осам или десет месеци нреводи се у прву класу,

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСИИК

која ради у ћелији са отворенмм нратима и за рад добија извесну новчану награду. За овим осуђеник прелази у нарочиту категорију, у којој је за свој рад много вигне плаћен, и најзад се преводи у класу полуслободних радника ван казнених завода. Сличан систем примењен је и у Данској али добивени резултати нису, на жалост, одговорили очекивањима. Што се тиче деиортације, Ломброзо налази да је она врло мало корисиа злочинцима, а веома штетна з.ч колоније у које се они шаљу. Криминалитет је страховит међу ослобођеним осуђеницима у Каледонији и на Гујаии. Ломброзо нарочито истиче овај Факт, да би доказао неоснованост захтева оних криминалиста, који не пребта.ју да поНављају: » Промените средину, аа Ке нестати злочина. к . Ђ Овде је — вели Ломброзо — све иромењено: раса, клима, ирилике; сви узроци злочина удаљени су, иа ииак уођени злочинац иродужује серију својих зчочина нарачун иоштених људџ«. Само што Ломброзо губи из вида; да је овде и нова средина нездрава. Поред примене казне, турински проФесор нанада још и установу пороте, а нарочито право помиловања, о коме вели ово : »Ако је иомиловање аравично, значи да закон не вал>а; ако ли је аак■ за кон иравичан, ираво иомиловање је атентат на закон. У арвом случају треба уништити закон: у другом ираво иомиловања«. Као што се из свега изложеног види,. у данашњој згради кривичног правосуђа Ломброзо не оставља ништа на свом месту. Кез обзира на школу којој припада, мора се признати да су његове оштре критике оправдане. Остаје нам још да видимо која средства предлаже италијанска школа за спречавање и лечење злочина. Ломброзовом нзлагању ових средстава претходио је један увод, у коме се говори о индивидуалним и урођеним узроцима злочина. >,Пре апстрактног злочина — изјављује Ломброзо — ми морамо изучавати самог злочинца, који, ако је рођен, представља многобројне специФичке и, готово увек, атавистичке карактере.« Ови специФички карактери ириближују злочинца примитивном човеку, а понекад и животињским расама. Поред овога, рођени злочинац показује, према туринској доктрини, исте знаке дегенерације које и епилептичар. Ломброзо још допушта тип криминалоида, моралне луде, злочинца из пасије и злочинца из навике. Нећемо се овде упуштати у стару и већ познату дискусију о овим стварима између школе италијанске и школе лијонске (француске), пошто надмоћност индивидуалних над социјалним узроцима, и обратно, доприноси врло мало питању о спречавању и лечењу злочина. И једној и другој школи (реч је о њиховим правим шеФовима) може се изнети на решење овај проблем: »Ако су злочинци упућени на злочин потпуно или делимичио, узроцима који не зависе од њихове воље, шта ће бити од права кажњавања?« Уверени смо, да се Ломброзо (сагласан са ГароФалом) не би устручавао да одговори ово: »Ако постоји потреб"а

СТРАНА 137 за злочином, постоји исто тако и потреба за друнггвеном одбраном, па, дакле, и за казном, која се има одмеравати према систему опасности коју проузрокује злочлочинац«. Признајемо радо, да Ломброзо са пракгичНог гледишта има право. У колико је један злочинац опаснији, у толико и друштво има већег нрава да предузме против њега строге мере у циљу своје заштите. Али у Праву у научном смислу, као и са гледишта филозофског, ми смо сасвим противног мишљења: то нијеправо кажњавања, које треба истаћи према неурачунљивима, већ право одбране. Много је рачионалнија и, готово без критике, идеја о подизању азила за злочинце. У њих би се, по Ломброзу, имали интернирати: 1. свидушевно оболели, који би маниФестовали склоност ка злочину; 2. сви извршиоци необјаснимих злочина. т. ј. оних који су извршени без икаквог новода; 3. сви они који би извршили злочин у стању епилептичном, и 4. они поштени људи, који би пали у злочин услед болестп, или хроиичног алкохолизма, а нарочито они који су потомци душевпо оболелих и епилептичара, и који притежавају многобројне знаке дегенерације. Управа у овим азилима била би у рукама лекара и чиновника казнене администрације. За остале злочинце, т. ј. за оне који нису за азил, проФесор Ломброза препоручује интернирање са прогресивним ослобођењем. У сагласности са криминалисгимасвију земаља он тврди, да је морална поправка могућа само код деце. У добу, у комо мозак личи на мек и растегљив восак, јошје могућепоправити индивиду-у, али не у заводима за поправку, већ у средини честитих Фамилија, поглавито сеоских. За незнатне пресгупе писац предоручује мање казне, као што су опомена п укор, и тражи, најзад, иотпуно укидањ(5 казне за извесан број казнимих дела. ПТто се тиче пресгупа, својствених случајним злочинцима, као штосу: крађа животних намирница, убиство без предумишлЈаја, браколомство, дуел и т. д., Ламброзо оставља времену и прогресивном напретку обичаја, да их прво избришу из наших казнених законика, а. за тим и потисну из наших обичаја. Поред свију изложених средстава, Ломброзо још предлаже адапцију злочинаца извесним облицима социјалне активности, а нарочито пословима који захтевају дрскост и енергију, као што су : [»азна истраживања, војничка служба, далеко колонизирање и т. д. Он предсказује епоху, у којој ће и најнеизлечимији злочини бити веома ограничени, у којој ће и непоправими злочинци наћи занимања у напреднијој цивилизацији, те ће се, на. овај начин, вели, испунити познате Реденптерове речи: »Курјак и јагње храниће се заједно; лав ће пасти траву заједно са волом, и тако ове живоиње неће више чинити ни зло ни штету. 1( АгсМуез (1' Ап1ћгоро1од1е спгпшеИе, ЛЈ160 1907.