Policijski glasnik

СТРАНА 174

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

Супротно овоме за занатске кал®е и њихове мајеторе важи §35. еснаФске уредбе који предвиђа пробу. Тај § гласи: »ова погодба између калФе и господара учињена получава своју снагу после ос.ам дана, који ће бити време пробе и у који ће свака страна другој сваки дан моћи посао или службу отказати. Но ако обе стране на то пристану да се ово време пробе не држи моћи ће оне тврду погодбу закључити с( . Уговор о служби мора увек бити потврђен код надлежне полицијске власти. Да ли ће тај уговор бити потврђен тиме што ј|) од стране власти уписан у служктељску исЈправу (чл. 5.) или ће се ставити потврда власти на нарочитом уговору (чл. 6. и 7.) зависи од тога шта је слуга по својој проФесији, али главно је да уговор мора увек бити потврђен код власти, јер, као што смо навели, »уговор о служби закључен је одмах чим се погодба усмено о томе црекине, а упис у служитељску исправу бива доцније »по овим правилима к , а по овим правилима у чл. 2. прописано је, »да уписивање у служитељске иеправе и иотврђивање уговора о служби врше иолициске власти«. У осталом, и уписивање у слу?китељску исправу није ништа друго до званично потврђивање уговора о служби за који је прописана парочита Форма и смањена такса, те је у неколико олакшано и сиротињи да имају уговор потврђен влашћу. Потврђивање уговора код власти, кад се не уписује у слуаштељску исправу, има велику вредност. иџред осталога, и у томе, што се потврдом утврђује датум, јер би се у непотврЈ^еном уговору, као и у свакој приватној исирави, могле са датумом правити злоупотребе и изигравати рок за упис и прављење уговора, а могли би се чак и читави уговори правити, показивати и признавати само кад власт затражи и ако у ствари и не постоје. Душ. Николић

ПОУКЕ И УПУТИ

Један слунај правилне примене § 370, кривнчног закона, с погледом на тач. 1, уредбе о касапницама од 8, IV. 1839. год. и на допуну тан. 4. исте уредбе од 18- X. 1886. године. Тоша М., хотелијер из Ниша, доставио је суду општ. нишке, како му као гостионичару с времена на време поред меса које набавља са касапнице, потребује да и сам закоље по који брав стоке, и то искључиво за кухињу своје радње, — но да га је општина па овакво клање увек оптерећавала арендом, па је молио општински суд да му у будуће више не наплаћује аренду позивајући се на уредбу о касапницама од 8. априла 1839. г., законодавно решење од 22. Фебруара 1869. г., закои од 19. априла 1890. год., уредбу од 31. јануара 1861. год., као и распис министра унутрашњих дела од 7. Фебруара 1905 г. Бр. 3490.

Општински суд јенашао:даје молиочево тражење неумесно с тога, што молилац није приватни потрошач већ гостионичар, који готови јело за госте што и сам признаје, дакле потрошач, који 110длежи плаћању аренде према § 370. кривич. зак., па је према овоме донео решење 9. децембра 1905. год. Бр. 2220 којим га одбија од тражења. По жалби Тоше М., ово је решење одобрило начелство окр. нишког решењем својим од24. јануара 1906. год. Бр. 26954(905. год. и Министар унутрашњих дела решењем од 25. Фебруара 1901). год. П№ 3870. По жалби исгог Тоше, противу решења Министровог, Државни Савет нашао је да је решење Министрово на закону основано, с погледом још на тач. Куредбе о касапницама од 8. IV. 1839. год. и на допуну тач. 4 исте уредбе од 18. X. 1886. год. с тога је одлуком својом од 8. маја 1907. год. Бр. 3238 одбацио жалбу као неумесну.

Казне за дела из нл. 158 зак, о општинама не могу се изрнцати и над бив. општин. часницима. Пресудом начелника среза златиборског од 3. Фебруара 1907. год. Бр. 1664, а на основу чл. 158. зак. о онштинама кажњени су: Радмило Дацовић, бив. председник, Благоје М. Лазовић и Радоје Смиљанић, бив. кметови оиштине љубишке, сваки са по 10 дана плате што по издаватим им наредбама нису на време превукли извесну јапију, и да солидарно плате у име накнаде 699.50 динара колико износи вредност уиропашћене јапије. По изјављеној жалби, а на основу чл. 170 зак. о општинама, Државни Савет поништио је ову пресуду среске власти налазећи да се на жалитеље није могла применити казна по закоиу о општинама кад они у времену осуде нису ни били на положајима општинских часника. Сем тога нашао је, да надзорна власт није била надлежна ни за доношење пресуде у колико се она односи за накнаду штете. Одлука од 8. маја 1907. год, № 3235. N1. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I I. Један оптптински писар пита: » По § 471. грађ. суд поступка, земљоделац или онај, који се по закону сматра за земљ>оделца, не може ни сам отуђити кућу са плацем и пет дана земље, рачунајући у један дан 1600 квадрат хвати. Према томе, кад год земл>оделац продаје штогод од свога имања, он мора поднети уверење општинског суда и одбора, саобразно правилима г. Минисгра правде од 4. Фебруара 1874. г. № 354, да му, поред продате земље, остаје још онолико, колико по закону не може отуђити.

До сада су, вели, ова уверења општински судови издавали на основу пописних књига »Б (< и првост. судови су их примали као исправна. Од неког нремена, према објашњењу касац. суда, првостепени судови траже, да среска власт, оверавајући ова. уверања каже: да она по личном уверењу тврди, да дотични има још земље колико му треба. Да овакву потврду стави, полициска власт нашла је, да пре тога треба имати несумњивог уверења, које се може добити једино стручним премером, па је тражила да се овај врши. На овај начин, људи су изложени великим трошковима око премера, који много пута надмаша иродајну цену земље, да се тако у опште онемогућава продаја, а наравно на тај начин људи ограничавају у употреби и неограниченом располагању својине. (( Износећи ово он пита: дз ли је овакав захтев судова и рад полицијских власти правилан, и ако јесте, онда какав се излаз може наћи из ове незгоде, која се јавља из ове правилне радње судова и полиције, и да ли се томе не • би могло помоћи јемством одборника, који редовно код полицијских влаоти тврде, да је уверење истинито?® — На ово нитање одговарамо: У општем интересу државном, законодавац је ограиичио земљоделца, да не може отуђити извесан део свога имања. Да би се овој законској одредби прибавила практична важност, г. Министар је поменутим правилима, а имено тачком 11. под а и 6 условио, да се при преносу имања пази по званичној дужности на ова отуђивања, и да се подносе уверења општ. власти, која ће потврђивати и полицијске власти о овој околности. Како ће опиггинске и полицијске власти доћи до сазнања, да ли некоме остаје довољно земње по закону, то, наравно, није одређено правилима. Али како се зна, да је за то сазнање једини начин премер, кад је законом одређена просторност по мери, онда је сваки други начин неправилан, па по томе и саме пописне књиге »Б (( , које су примљене само као основица за разрез пореза на земљишга, али које не могу бити никакав доказ за околност, која се овде износи. Исто тако не може се примити ни сама изјава одборника. Према томе и суд и полицијске власти имају право што захтевају, да се ово премером утврди. Оне на то имају право и по закону, а на то их је, нема сумње, определило искуство, да многи земљоделци изигравају наређења § 471. гра1 ( . суд. поступка, подносећи неверно издата уверења од стране општин. суда и одбора, а непроверена од стране полицијских власти. Што се из овако правилне радње суда и полицијских власти јавл.а за појединце незгода, то не даје права никоме да од ових правила одступа, јер се пред величином општега интереса, који је овим правилима и законом заштићен, губе штете, што их појединци поднесу.