Policijski glasnik

СТРАНА 262

Форама у овом правцу, о коме ће мало доцније бити говора. Вредно је поменути да је ово први социјалиотички конгрес, који се није само занимао економским и политичким стварима, већ је обратио пажњу и на кривично право. Ова појава доказује нам тежњу социјал-демократа, да оси1урају будућем друштву добро кривично законодавство, те је с тога ова појава у толико важнија. 0 обзиром на доктрине социјалистичке и важност, коју оне приписују економским Факторима у сс^цијалном животу, могао се с разлогом ишчекивати, као последица дискусије у Манхајму, један потпуно оригиналан план реФорама, проткан сав идејама о тесној вези између злочина с једне, средине и економских прилика с друге стране. Ово се могло у толико пре очекивати, што социјал-демократе, које су писале о криминалитету, налазе, судећи по свему, скоро једини узрок његов у неједнаким приликама и у економској потчињености. Тако на пр. Бебел в ли: »Никада човек неће моћи успети да спречи сгварање штетних организама; али је његова дужност да побољша социјалну организацију, коју је сам створио, и то на начин, како би сви чланови друштва имали исте повољас услове за опстанак и једнаку слободу ; на начин, да нико не буде принуђен да утољава своју глад и умањује своје потребе и евоју амбицију, на рачун других; то је могуће. Треба изучавати и уништити узроке злочина, па ће се уннштити и сами злочини«. Нема сумње да постоји веза између криминалитета и економских услова. Али Бебел и соцнјал-демократе много прецењују њену важност и без разлога одричу остале Факторе злочина 1 ). Социјалисте осталих земаља, а нарочито италијанске социјалисте као Колажани и Турати, нису пали у ову претераност. За њих, економски услови нису искључиви већ само најглавнији Фактор кривичног дела 2 ), Свакако ваља напоменути да су пре овога конгреса, држаног у Манхајму, у погледу кривичнога права постојала само индивидуална мишљења и теорије неких чланова те партије. Међу тим је програм који смо добили после овога конгреса, израз схватања целе партије; с тога ће бити од интереса да га претресемо. Резолуције донесене на манхајмском конгресу односе се на кривично право, на науку о казненим заводима, судску ') Види у томе ноглоду дело Бонжерово, Кримипалитет и економски уолови, Амстердам, 1905. (2) Кад говоримо о талијанским социјалистама треба наноменути доктрпне професора Фери, којије међу њима најважнији. Заиста, по заслузи греба га издвојити од осталих чланова његове партије у домену науке криаичнога права. Његово име као оснивача италијанске антрополошке школе са Ломброзом и ГароФалом, јасан нам је доказ, да он узроке кривичнога дела не тражи само у неједнакости економских услова, већ и изван тога домашаја. Вероватно је, да се индиректном утицају његових докгрина има захвалити, што су италијанске социјалисте скроиније од овојих немачких колега, приликом одређивања утицаја економске средине на криминалитет.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

организацију и најпосле пакривичну процедуру. Ево њихов текст: I. Кривично право. 1. Утврђивање кривичнога пунолетства најмање после шеснаест година. 2. Укидање опглтих Формула у кривичном законику и прецизирање прописа кривичног закона. 3. Укидање свију кривичних параграФа који ограничавају слободу мишљења и научних убеђења, као и оних, који спречавају тежњу раденичког сталежа, да себи побољша услове за живот; једновремено с овим заштиту ове друштвене класе противу злоупотреба и експлоатисања њиховога беднога стања. 4. Укидање посебног кривичнога законодавства (закони, који се односе на учињене крађе и > шумама и пољима, специјални закони који се односе на пољске раднике и послугу). Регулисање, путем царевинског закона, одредаба које се тичу полиције; умерено ограничење полицијске власти и завођење потребних мера противу њене самовоље. Укидање казне за просјаке и оне скитнице, које немају места пребивања. Признање права за штрајк. 5. Укидање смртне казне и одређивање минимума казни; узимање олакшавајућих околности за све иреступе; смањење казне за све преступе противу својине: кажњавање иступним казнама крађе ствари, неопходно потребних за егзистенцију. као и алата мање вредности. Проширење примене условне осуде; право, да сваки може замершти казну која за кратко време лишава слободе, новчаном казном. Немогућност замене досуђене новчане казне са лишењем слободе. Одређивање максимума иступних новчаних казни; као и ограничење величинр казне код осталих преступа, према приходима окривљеног. Једновремено с овим, потпуно одузимање иследне власти од полиције и укидање полицијског надзора. II. Извршење казне. 1. Извршење казне треба да буде једнообразно регулисано царевинским законом ; оно не треба да буде испаштање и мучење за осуђенике, који су жртва садашњега друштвенога стања; њен циљ је, на против, да појача снагу физичког , интелектуалног и моралног отпора у овој борби за егзистенци у. Принудно ћутање и врло строге дис-циплинарне казне треба укинути. 2. Оснивање нарочитих завода за образовање деце испод двадесет година, као и педагошких и судских завода за слабоумнике. 3. Пошто се постигне циљ применом казне, осуђеног треба пустити у слободу и ма да рок казне није истекао. 4. Држава треба да се посгара да набави рад отпуштеним осуђеницима. III. Судска организација и кривични поступак. 1. Бирање судија, без обзира на пол, општим правом гласа, једнаким за све; гласање да је тајно и директно. Док се ово не, оствари, треба одржати првосте-

БРОЈ 32

пене судове и нроширити њихову надлежност. 2. Стварање специјалних судова за малолетнике. 3. Укидање државног тужиоштва. 4. Потпуну одговорност чиновника за учињене погрешке приликом примене казненог законика и солидареу одговорност државе. 5. Укидање тајности у истрази. 6. Укидање превентивних затвора, због могуће опасности од мешања са осталим притвореницима; по изузетку,. овај затвор може се применити у циљу спречавања бегства, једино према опасним злочинцима, о чијој намери за бегство не може бити сумње; допуштање браниоца затвореном лицу; укидање сваког спречавања да окривљени може општити са својим браниоцем; дебата брза и контрадикторна поводом притварања. 7. Ограничење потпуне судске власти, у погледу оцењивања доказа. 8. Могућност жалбе у корист осуђених. 9. Накнада штете невино ухапшенима или осуђенима, и ослобођенима из недостатка доказа. (овршиће ое) с Француског Милутин Т. Маркови^

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

I. Суд општине блацке, актом својим од 8. марта ове год. Бр. 670, пита: »1. Да ли у општинском суду може бити меродавно при саопштењу пресуде — грађанског спора казати »пресуда је јавно парничарима у суду саопштена«. или саопштење накнадно у присуству грађана извршити — § 13. Т. и III. став. гра^. суд. пост. 2. Кад се појави спор код општинског суда о горосечи у приватним забранима, по којем ће закону суд тај спор извиђати : или по закону грађанском или кривичном, т. ј. да ли ће то бити кривични или грађански спор. (Да ли ће при том извиђању бити меродавна процона по чл. 104. и 105. зак. о шумама или ће се без обзира на то вршити процена. До које ће суме моћи тај спор суд општински извиђати и на послетку какве доказе тужилац о праву својине тога места треба суду да поднесе. 3. Кад у једној задрузи где је старешина куће — отац — над синовима, појави се прилика или по кривичном или по грађанс.ком спору да син води парницу са неким и он се осуди на плаћање ономе са ким је се судио, -може ли при извршењу пресуде бити заштићен од плаћања по тој пресуди исти до живота свога оца или-не, као ако може или не може онда услед чега ? 4. Кад се наплата за школску казну има вршити по пропису § 471. грађ. суд. пост. пошто кривица ове врсте не долази