Policijski glasnik

СТРАНА 286

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 35

лантропе, који би с вољом посао вршили. Али највећу вредност полаже па сарадништво од стране оних жена, које се саме јаве као члапови старалачких савета у општпни. Једногласно је примлен предлог да је потреба да се у општинама образују самоуправни органи који бе помагали старатељокога судију у вршеп.у његових дуЈКности. (иаставиће 'се) саопштио Д-р Ник. Ј. Петровић

ШТ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ приредио Ђур. Ј. Ђорђеви^ окружни начелник. (наставак) Све ово међутим, не стоји, Према наређењима уставиим и према изречним наређењима из §§. 117 и 127. кр. суд. поступка, само се против онога може повести кривична истрага, против кога сто.ји бар један од ближих основа подозрења, предвиђених § 121, 122, 123 и 121 или бар најмање два из § 125, ако се тако слажу и допуњују, да чине бар приближан основ подозрења. Кад оваквих основа има, онда се доноси Формално решење о томе, да се према коме поведе истрага, и тек тада он може бити узет на одговор. Пре тога закон не зна за кратке ни дугачке испите окривљених, сем онога што иследник усмено чини на лицу места догађаја или иначе трагајући за кривцем. Изузетак се од тога може учинити само у случајевима § 137. кр. суд поступка. Према овоме, не може се ни примити ни објаснити подела, коју г. ЧБорђевић чини, као год што се не да разумети, зашто решење о покретању истраге, које се доноси на основу § I 17 и 127. кр. суд поступка, меша са решењем о притвору, које се доноси тек после саслушања окривљеног на основу § 130 и 131, крив. суд. посгупка. Овакве и сличне грешке провлаче се скоро кроз цео одељак о извиђању кривичних дела. Тако не стоји тврђење г. Ђорђевића, да је решење о притвору сведока, који неће да сведочи или да се закуне изЕршно, јер после појаве Устава од 1905 год. који је у чл. 9 и 27. питање о притвору српских грађана другчије регулисао, не вреди одредба чл. 100. кр. суд. поступка, у колико говори "о извршности овога решења. У ошпте се може рећи, да је овај одељак, после појаве в Криминалне тактике® у преводу г. Д. Бакића, у којој је до ситница изнесено како треба радити у истрази овог или оног кривичног дела, скоро од слабе вајде. Одмах за овим одељком долази одељак који говори о извиђању иступних дела. И што је интересантно, одмах у другом ставу овога одељка, г. Ђорђевић чини једну крупну погрешку тврдећи: да се по полициској уредби извиђају и пресуђују не само исгупна дела, поменута у

у III части крнвичнога закона, већ и сва она иступна дела, која су као кажн>ива предви^ена нарочитим-специјалним законима, ако је само да изви!,ање и пресуђење њихово надлежна полицијска власт, истичући у првоме реду уредбу о механама и каФанама и т. д. Велимо, погрешку, јер лолицијска уредба пије поступак ни, за један од снецијалних закона, а ко у њему није то изречно речено. То се до очигледности види из њенога § 4. који вели : „Општински суд изложеним у трећој части закона кривичног", и : »који се казне по глави трндесет другој кр. закона 8 . То је, у осталом, чисто и јасно расправио Касациони Суд одлуком својом од 17. Фебруара 1904. год. Бр. 1594 и оном од 24. априла 1904. г. Бр. 3366. Нема спора, да ћс многи рећи, како онда за многе кривце не би било у опште постуика, те би настало пигање: како би се те кривце извиђале и пресуђивале, али све то не даје права I'. Ђорћевићу, да онако категорички тврди, како је уредба поступак за све кривце у опште, које полицијске власти извиђају и пресуђу.ју по специјалпим з<аконима. У недостатку нарочитих поступака за извесне кривце из слецијалних закона, мора се, по сили прилика, извиђај саображавати ономе, који се води но полицијској уредби, али то не значи да је за све то извор у њеним одредбама. Ту разлику је требао да уочи г. Ђорђевић и да је истакне, те да су власти којима је његов упут намењен, свесне: зашто ово или оно чине овако или онако. За § §-а 5, 6 и 7. г. Ђорђевић вели да су без вредпости. То, међутим, не стоји. § 5. ове уредбе регулисава један одношај између среских и окружних начелника, који и сада, после измене § 4. није друкчије регулисан ни овим ни којим другим законом. На им ', он казује : да ће у местима, гдепостоје и среоки нанелници и окружни, за извиђање иступних кривица бити надлежни окружни начелници а не срески. Такви се случајеви јављају у свнма окружним градовима. Без овога § 5. било би питање, која би власт — среека или окружна, вршила меону полицијску власт. Регулисавајући само овај одношај и ништа више, ова одредба стоји и данас у пуној снази. § § 6 и 7. имали су задатак да спрече општинске и полицијеке власти, да но улазе у суђење преступних и злочиних дела него само иступних, и са тим својим саветодавним карактером они важе и данас. У почетку овога написа, ми смо нарочито нагласили, како је г. Ђорђевић узимао позајмице од разних писаца, не казујући изворе. Како је код извиђања иступа он просто преписао рад г. Душана Алимпића, штампан у »Полицијском Гласнику« за годину 1906, на страни 2, 3, 17, 18, 19, 27, 28, 29, 35 и т., д. то ћемо овдо изнети неко-

лико примера, да нам се не ои рекло, како смо га безразложно осу^инали за ову пропуштену дужнооч' о напомени иавора из којих је што по:;ајмл.ено. Ради прегледности ми ћемо изнети упоредне текстове једнога н другог. Тако: Г. Алимпић Г. Ђо 1)1,(41 и 1< 1. Код § 9. свога на- »1. Код истог §-4>а (9-ог) писа »Полициска уредба (< г. 'Корђевић вели.: вели: »Наређења иеписаног »Овде треба имати на нараграфа измењеиа су, уму § 4. а. нолид. уредбе, у неколико, 1У-им ставом ио комо је извиђање н § 4-а Полицијске уредбе иресуђен,е иступа по ири(измене и допуне од 1877 патној тужби ставл>ено на год.) по коме је извиђање ирвом месгу у дужност и пресу!,ење иступа по општинским властима*. привагној тунсби ставље- . но, на првом месту, у дужност општ. властима". 2. Код § 13. г. Алимпић 2. Г. 'Борђевић код § 13 вели: вели : § 13. пе важи. »Одредбе о надлежно- Први став овог §-а ие сти окружног иачелниг.а важи са разлога казаних у првом ставу овог §-а код § 5, 0 и 7. (и код без вредиости су с обзи- ових §§ преписао је приром на оно, што смо већ медбу г. А.лим1шћа) а други казали о § § 5, 6 и 7. је став замењеи чл. 23. Поред овога, § 4. в. и не закона о уређењу округа постоји у полициској уред- и срезова, по коме »оби већ само § 4. нод а. и б. кружни начелници , кад Други став исписаног путују службено по округу, §-а замењен је законом па би се према њима дично о уређењу округа и сре- или њиховом службеном зова. IIо последњем ставу раду или у ошпте у њичл. 23. овога закона, о- ховом присуству, учинили кружни начелници кад ну- какво исгупно дело из тују службено по округу, 3. части казненог закопа би се премањима лично, ника имају на лицу места или њиховом службеном власт извиђања и кажњараду, или у огппте у њи- вања по ставу другом § 4-а ховом присуству, учинило полицијске уредбе*. какво казиимо дело вз 3. части Казненог Законика, имају на лицу места власт извиђаља и кажњавања по ставу другом § 4. а. Полиц. Уредбе. (настаниће ое) Димитрије С. Калајџи^.

КРАЂЕ ИЗ СУЈЕВЕРЈА.

(СВРШЕТАК) У Босни и Херцеговини постоји мишљење, да је потребно имати украдену вуну од црне овце, ако се хоће да натерају ичеле да не беже са ројевима. Тамо се употребљава и друго једно средство да се пчеле задрже у кући: купи се једна кошница, друга се украде, а трећу ваља добити па поклон. Код јужних Словена украден хлеб из циганске торбе не служи само, као што смо у прошлом броју видели, као средство за отварање апетита, већ и као средство да новоро^енче што пре проговори. Тај се случај специјално дешава код мухамеданаца у Босни и Херцеговини. Крадене ствари чешће имају важности и у љубавним авантурама. Код Маџара, на пример, младе девојке за време младог месеца краду тесто, па га кувају са својом менструацијом и то мећу у јело младићима који треба да лудују за њима. Исго тако, на дан св. Андреје, девојка украде једне мушке гаће, и у једну ногавицу метне парче окорелога хлеба, а другу