Policijski glasnik

СТРАНА 292

Б1Ч).1 36

С КОНГРЕСА 31 ЗАШТИТУ ДЕДЕ.

(наставак) Казнени закон за малолетнике 0 овоме тгитању говорили су скоро ирви правници и л>уди који су ствар дубоко проучапали. Главни је реФеренат био др. Герчор, председник врховнога земаљског суда у Трсту. Он је пајпре констатовао како је у погледу законодавства за малолетнике Аустрија изостала иза других напредних земал.>а* За тим је говорио о грапицама малоле^ства за осуде, Он предланГе 16-ту годину. пошто се пубертет развија у иећине деце између 14-те и 16-те године. Он сматра кажњавање деце до 16-те годиие као п.осве некорисно, јер деца у тим годииама нису свесна казне. Па и после 16-те до 20-те године казне треба опрезно изрицати. Код малолетних ле сме судија да суди само дело по себп какво је. Овде треба цепити и прилике у којима је дело учињено, субјектнвно стање малога кривца, његов живот, његово васпитање и средину у којо.ј је оп порастао. Тек према свему томе има се изрећи казпа, јер кад се малолетни једном стрпа у казпени завод, ломеша са робијашима, он је, обично, за .сва-времена пропао. У Америци дошли су на мисао да кривице малолетника испитају, да сврше сва саслушања п оцене све прилике под којима је кривица учињена, па не доносе пресуду, него пусте малолетника под погодбом, да ће му се казна опросгити, ако се поправи; али ако поново згреши биће за обе кривице тада строго кажњен. Г. Герчер помеиуо је то као новипу о којој треба мислити. Враћајући се на годинеза осуду тражи да се код криваца од 16 до 20-те годнне процењују све прилике, васпитање, друштво, искушења и воља, па тек после свега тога да суд решава: хоће ли се кривац казнити или ће се упутити па васпитање у завод за поправку. Опде у заводу може се кривац за/:ржати до 24-те године. У казненоме законнку за малолетнике да се избришу ове казие: смрт, доживотна робија, полицијски надзор и дI>уге понижавајуће казне. Условно отпуштање с робнје и условна осуда имају се применити на малолетнике. Малолетннк може се осудитп највише на 8 година затвора. Преко тог времеиа никако. Ну ако се раније поправи, има се љегово име избрисати из књиге осуђеника. Да би судије биле спремне за овакве пресуде, треба им још у школи на универзитету дати прилике да проучавају ов..кие ствари. Међу осталим захтева се да Психо — Патологија буде обавезан предмет за правнике и да се из њега мора полагати иопит. ПроФесор ЛеФлер је говорио за границу између 14 и 18 година, с тим да се малолетнику поправка сматра као и да није био кажњен. Једини је др. Офнер заступао 21-ву годину. Он је своје мишљеше оснивао на

томе што грађански законик за, пунолетство и по кривицама грађанскога законика тражи 21 годину. За што кривични закон да чини изузетак ? ПроФ. Пик из Нрага заступио је тако1,е пово гледиште, на име да се у кривичноме законику за малолетнике не говори ништа о годинама. Да се то остави процепи суда. Они који суде нека и цепе да ли и како треба кривца осудити. Ово је мишљење остало усамљено. Интереоантна је напомена г. Марковића из Граца, директораједног казненог завода. » Што мање кпзне. а што више накнаднога васиитавања,« Најзад је још др. Сајлер из Веча поменуо, да малолетнике не треба казнити за ове иступе: велеиздају, увреду величанства, сексуалне кривице у извесноме добу , јер ово су кривице које малолетници не схватају. Кривице су по закону тешке, али то деца не знају. Он још помиње велику корист коју је учинило у овом погледу друштво за заштиту напуштене деце у Бечу. Оно је из бечке полиције и из судова узимало на поправку децу, која су осуђивана. Место да их полиција или суд шаљу у затвор, они су их давали друштву за напуштену децу. Тамо су она примљена и уведена у школе и радионице. Овај поступак ноказао је одличне резулгате. 1 ) С овим је завршен носао у секцији око казненога закона. Друга општа седница конгреса Трећега дана, у среду 7. марта председник г. др. Бернрајтер отворио је другу седницу у сали университета у 2 1 / 2 сахата по подне. У овој седници су реФеренти реФерисали шта је све у секцијама урађено. РеФерснти су саслушани, али о њима није гласано. За нас је то било ново. Кад сам се распитао зашто се не гласа, одговорено ми је, да су то све чисто стручна и научна питања о којима може да решавају научари и то сваки по своме убеђењу и мишљењу, али никаква скупштина. Са свим исправно. Зар оно гпто је др. Рајхер пуних 27 година тешким трудом и дубоком студијом изнео у науци, да се сад надгласа у једној скупштини од 1800 душа. »И замислите«, рече ми један проФесор универзитета, »да нешто гласају, па да за тезе г. д-ра Рајхера буде 800, а иротив 900 гласова, и тада има председник да објави, да је мишљење о старалачком васпитању, д-ра Рајхера конгрес одбацио. Та то би била брука.« С друге седнице конгреса послат је врло топао телеграм Цару, а прочитан је и телеграм што га је конгресу послао

Ј ) У марту 1906. године Управа друштва за потпомагање п васпитање спротне и напуштене деце по одобрељу мшшстра нросвете и црквених послова почела је узпмати из главие полиције београдске осу1)вне малолетпике, који су били осуђени због скитње и.ш кра1)0. Она је узела у течају 1908. године 38 гаква детета у Дом Сиротне Деце. Од тога броја 7 је утекло, а 31 још се налазе у Дому Сиротне деце и тамо уче занат. Међу том децом има данас одличне и честнте деце. Ресултати су и овде потпуно задовољавајући. Биће грех, ако се због материјалне оскудице овај посао напусти.

председник бечке општине др. Луегер иа Ловрана. Пошто су ирочитани реФерати, отављен је на дневни ред, предлог министароко: а саветника г-др-а Шауера, који лредлаже, да се припремни комитет огласи за перманентан-оталан и да ое у целој земљи образују одбори који ће радити у циљу конгреса. Корист од овога очигледна је, јер ће ти одбори одржавати у животу идеје које је овд" конгрес] ирокламовао. а они ће спремати земљиште за други конгрес. На то оу изаоланици из Прага, Врна и Салзбурга изјавили да су се њихови комитети већ конститусали као стални и да они желе да се и бечки одбор као стални прогласи. Овај је иредлог једногласно примљеи. За тим је предсодник дао реч председнику друштва за васпитање сиротне и напуштене деце из Београда. На што се осу громко живео. Ја сам за тим иоздравио конгрео овим речима: »Високоуважене Госпође и Господо, Најпре вао молим за извињење ако не би мој изговор у језику био оа свим тачан, јер овде не говорим мојим матерњим језиком. За тим сам дубоко захвалан нашем високоцењеном председнику, који ми је не само одобрио да с овога места беседим, но ме је на то нарочито бодрио. Допустите ми сад неколико речи о самој ствари. Заштита деце, васпитање деце, брига за децу, све су то питања, која су интересовала највеће умове целога света. али која су још до данашњега дана остала нерешена. Доказ да стојимо још данас пред великим и тешким нерешеним проблемом. Срећом то су све питања и прилике, која нису искључна својина једне нације или једне државе. Она, иду далеко преко свију политичких и геограФских граница. Ја о њима говорим као о питањима и приликама космополитички.м. Такви погледи на ове ствари довели су ме из нашега лепога Београда овамо. Могу се Србија и Аустрија у политици и не слагати, али питања о заштити и васпитању деце не могу тиме ни у колико бити додирнута. Овде сви служимо само једној идеји, оној идеји која је вољна да помогне оним малишанима којима је обречено царство небеско на земл>и. Тим малишанима, па били они Срби, Аустријанци, Французи, Немци, жртвујемо све наше силе, за њих смо пуна три дана с прегоревањем радили. Из овога плоднога рада, из вашега гродневнога рада ко.ји сам ја с дивљоњем пратио, понећу собом кући користи и за мале напуштене и бедне српчиће. Свакојако моја мала, као самостална Краљевина још млада отаџбина, нема ни приближно такве нужде у овом правцу, јер у целој земљи биће свега око 800 деце, које би требала помоћи, као што се овде захтева. Ми имамо у Србији већпо неке установе које благотворно утичу у овом правцу.