Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 307

намером радио или ав. 3. Циљ увиђају можв даље бити контролисање других докавних среотава, нарочито исказа сведока и оптуженог. Ако се признање оптуженог. који је иначе непознат, не може да потврди довољно и другим околностима, то је у таквом случају врло потребно предузети увиђај ради контролисања истинитОсти признагва. Тако се исто увиђајем може контролисати сведоџба сведока, који н. пр. сведочи да је кроз једну малу рупу на вратима нешто видео, или да је са извесне даљине чуо нешто што је спорно 4. Увнђај се може предузети и у циљу утврђења олакшавних и отежавних околности. 5. Најзад, увиђај може послужити као доказ и за величину штете, која је кривичним делом причињена. Кад иследник зна, у ком се циљу предузима увиђај, онда ће он исти предузети у свима оним случајевима, у којима се има надати, да ће њиме постићи ма који од поменутих циљева. Иследник се, дакле, има држати правила, по коме се увиђај предузима увек, кад се њиме има да расветли каква чињеница или околност, која је од важности за коикретни кривично-правни спор. Предмет увиђаја имају на првом месту бити важне чињенице, али Ке иследмик тако исто бити дужан да својим чулима опази и све остале чињенице, које стоје ма у каквој вези с кривичним делом, па макар и не биле тако важне. Ово иследник треба да учини стога, што постоји бојазан, да се те чињенице или околности касније не измене тако, да је немогуће учинити увиђај. Сем тога. те чињенице, које су се иопочетка показале као неважне. могу у току поступка постати важнима, те их и стога треба опазити онда кад је то најлакше учинити. И ако као правило важи, да увиђај треба предузимати само онда кад се њиме има да постигне један од његових циљева, и да га не треба предузимати у случају, кад је једна важна чињеница несумњиво доказана другим доказним срествима, — ипак то правило не треба апсолутно да веже иследника. Иследник неће предузимати увиђај само онда, кад у тренутку, у коме је сазнао за какву важну околност, има несумњивих доказа, да је та околност истинита. Вршење увиђаја у том случају значило би отезање поступка. Али је таквих случајева мало у пракси Иследник не сме пропустити вршење увиђаја, што је у изгледу, да ће се једна околност моћи и другим доказима утврдити. Он ово не сме учинити стога, што у самом почетку често и не зна од какве ће важности која околност бити и што не зна, хоће ли се она касније моћи другим доказима утврдити, ако се сад пропусги учинити увиђај. Иследник, дакле, у самом почетку истраге мора бити врло обазрив, па и тада треба да предузме увиђај, кад још сасвим не зна, шта њиме има да постигне. Стога законодавац у § 54 и даје општи упут, по коме иследник треба да учини увиђај у случају, кад кривично дело за собом оставља трагове. Ово наређење, дакле, не принуђава већ само упућује иследника, и од његове обазривости и увиђавности зависи, хоће ли извршити увиђај или не, при чему се има да руководи циљем увиђаја као и циљем саме истраге. Из досадањег излагања, види се и то, шта може бити аредмет увиђаја. Предмети су увиђаја: простори, место на коме је извршено кривично дело, покретне и непокретне ствари, као и лица и то како обвињени н. пр. жена која је оптужена за детоубиство, тако и повређени, н. пр. код телесне повреде, код силовања и т. д. Ако су у питању предмети, који се налазе у рукама иследника или судије, или ако је у питању извесан простор, у који је слободан приступ уопште, онда је иследник у вршењу увиђаја неограничен Али ако се предмет уви^аја налази у приватном стану, онда се тај увиђај има учинити под свима онима законским ограничењима, под којима

се предузима претрес стана (§ § 73—88). Под тим ограничењима сваки је дужан да допусти, да иследник види предмете, на којима се вероватно могу наћи трагови кривичног дела. Само је претходно потребно, да се позитивно зна има ли предмета над којима треба извршити увиђај и где су, а да ли се опи налазе код обвињеног или код кога другог, сасвим је свеједно. Грађанска је дужност свакога, да ничим не омета истрагу; та дужност постоји чак и за оне, који су били предмет кривичног дола, т. ј. п ема којима је извршено кривично дело. Тако н. пр. ако је услед доставе једног лица, па макар ова била и иеистинита, отворена кривпчна истрага због силовања, то ће лице, које је означено као силовано, морати донустити и трпсти вршење уви^аја на себи. па макар оио и не подизало тужбу за силовање. Од ове дужпости, да на себи трпи вршење уви^аја. нико се не може изузети, па чак ни лица, која су законом ослобођена од дужности сведочења (§§91 и 92). II. Друго питањејесте: ко је позпан да изврши увнђај? У ге ералној истрази увиђај има да учини надлежни иследник. У § 54 каже ое »ислеђујућа власт«, а ова је по прави |у надлежна полицијска власт. а изузетно један судија првостепеног суда са писаром, који се за то нарочито одређује на осиову § 25 крив. пост. У неким случајевнма уви^ај може предузети и ненадлижни иследник. То су случајеви, кад се предмет увиђаја гталази у другом ерезу или округу, за којп није надлелсан иследннк, који конкретно дело изкиђа. У таквом случају јавља се потреба за правном цомоћи т. ј. надлежни иследпик об аћа се иследнику среза или места, у коме се предмет уви^аја палази, с молбом, да уви^ај иредузмз и да протокол о учињепом увиђају пош.ве. Оваквих случајева правие помоћи треба да буде шго мање, јер је нечогуке, да умољени иследник, и поред свег описа и најдегаљније постављених пигања, онако изврши уви^ај, као што ће то учпнити иследник, који извиђа дело, који се за исто заинтересовао и са многим важпим детаљима упознао. Стога се за помоћ другом иследнику треба ббраћ.ати само онда, кад"је предмет увиђија такве ирироде, да се не може преносити, или да се не може преносити без опасности да не буде покварен. У свима осталим случајевима треба се старати да иследник, који увиђа дело, својим чулнма опази чињеницу или околност која је од важности за решење кривмчно-правног спора. (наставиКе се) Д-р Бош. В. Марнови*.

0 0ДГ0В0РН00ТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ, (НАСТАВАК) Кад је у питању накнада штете пз делпката, онда је одговорност учиниоца штете везана за питање: има ли у томе конкретном олучају оштећења бар обичпог неорежења учиниочевог, може ли му се дакле бар обично небрежење у кривицу уппсати ? Утврди ли се постојање овога, онда је учинплац Дужан штету накнадити, ако постоје п остали услови под А., Б. и В. споменути. На прбтив, ако се докалсе да у поступку учиниоца нема ни обичиога небрежења, ако је он при предузимању штетне радње б^о толико пажљив, колико је то обично један добар кућни стар шина, па је ипак штета наступила, онда се паступела штета има сматрати за случајну, и учинилац за њу није одговоран — § 808. грађ. зак. 19 ) Међу 19 ) »Свака штота, која нпје постала услед неке радље пли нерадље извеснога лида, која би се овоме могла у кривицу уписати, има се у погледу