Policijski glasnik

СТРАНА 322

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 40

случајевима иследник има наредити обвињеном да присуствује увиђају. Иследник ће то наредити прво у случајевима, у којима је потребно, да обвињени објасни неке чињенице мли околности, које је навео, н. пр. да објасни тачно где је које од разних лица стајало при једној тучи, или н. пр. ако је потребно да обвињени позиа леш убијеног. Друго, иследник Ке наредити присуство обвињеног и онда, кад се нада, да ће га ту, на месту увиђаја, моћи боље да посматра и да ће га на тај начин моћи навести на прцзнање. Иследник може н. пр. очекивати, да ће гледање места на коме је дело извршено или гледање самог предмета дела утицати на савест обвињеног и да ће услед гриже савести признати. Као год и наш, овако су исто наређивали и сви старији законодавци. Данашња законодавства, међутим, у многоме се разликују од старих. Данас се, на првом месту, више не допушта, да иследник наводи обвињеног на признање. Стога данашња законодавства не допуштају присуство обвињеног увиђају у циљу добијања признања. Као разлог његовом присуству остаје, дакле, само онај први, т. ј. кад има да објасни околности, које су поред свег усменог причања нејасне. Овако наређује данашњи аустријски кривичнн поступак. Најмодернија законодавства отишла су даље и допуштају обвињеном да присуствује увиђају, кад он то жели. Ово је сасвим принципијелно и тачно. Јер, кад се узме, да је увиђај радња, која се у највише случајева само у генералној истрази може предузети и да се због пролазности предмета увиђаја касније не може обновити, онда начело страначке једнакости, начело аисНа^иг е1; а!1;ега рагв захтева, да и обвиљени присуствује, да се и он чује, само ако он то жели. Све остале радње, извршене у генералној истрази, обнављају се на главном претресу, и стога обвињени не мора њима присуствовати, док се увиђај, као радња којом се један доказ прибавља, деФинитивно свршава у истрази, и обвињени је лишен одбране, ако му се приликом вршења увиђаја не да прилика да на исти учини своје примедбе. У овоме смислу треба учинити реФорму у нашем будућем законику. Ово и неправедно и строго наређење §-а 54, по коме обвињени може присуствовати увиђају само онда кад то иследник нареди, ублажено је у неколико тиме, што се браниоцу обвињеног не може забранити приоуство. Уставом од 1903. допуштено је обвињеном, да и у генералној истрази има браниоца, и несумњиво је увиђај једна од првих и најважнијих радња којој бранилац треба да присуствује. Увиђајем се у највише случајева утврђује постојање кривичног дела, и кад је то тако важна иследничка радња, која се често не да касније обновити, онда се браниоцу, као стручном лицу, мора допустити, да тој радњи присуствује и да говори за обвињеног. Да би бранилац могао присуствовати увиђају, потребно је да обвињени саопшти ис^еднику име онога, кога је узео за свога браниоца. Иследникова је опет дужност, да браниоца благовремено извести о времену и месту увиђаја. Ове се дужности иследник може ослободити само у случају, кад постоји основана бојазан да ће се услед извештавања изгубити у времену, па услед овога изгубити и сам увиђај. Односно тужиоца законодавац ништа. не наређује, али се и с њим има посгупити онако исто као и са браниоцем, т. ј. он по правилу треба да буде извештен о предузимању увиђаја. Ако иследник нађе да је његово присуство потребно, онда ће он бити дужан да присуствује. То нарочито може да буде случај са повређеним, који често треба на месту дела да објасни ноке околности. 3. Са предузимањем увиђаја не сме се никако оклевати, већ се мора извршити што је могуће пре. Ово је потребно

учинити поглавито стога, што са одлагањем или могу трагови кривичног дела сасвим да нестану или се могу у тој мери изменити, да се не може добити првобитна слика. Стога је увиђај по правилу једна од првих иследникових радња. Ако иследник не може одмах да приступи вршењу уви^аја, онда он мора наредити да се предмет увиђаја сачува у првобитном стању тако да никакве промене не наступе. Ради тога може он наредити да ое место, какав предмет или лице чува под стражом, да се извесне ствари затворе и запечате и т. д. Наступе ли, поред свега тога, какве промене у том међувремену, иследник је дужан да сазна како је предмет увиђаја изгледао одмах по извршеном делу. Он ће ово најпре и најлакше сазнати саслушавањсм лица, која су прва дошла на место извршеног дела и која су прво видела предмет увиђаја, те ће с тога и моћи казати које су и колике су промене наступиле на предмету увиђаја. 4. Законодавац не поставља нарочита нравила о томе, на који начин иследник има да предузме увиђај. Ово је и немогуће учинити стога, што су предмети увиђаја тако разнолики, да се увиђај над њима не може вршити по једним утврђеним правилима. Али и ако законодавац није прописао правила, ипак је наука створила нека оншта правила, а пракса. дала упут, по коме иследник треба да ради. кад вргпи увиђај. По том унуту иследник, кад приступа увиђају, мора на првом месту ову своју пажњу да обрати на чињеницу или околност која је предмет увиђаја. А шта је предмет увиђаја у поједином конкретном случају, иследник ће увек знати према кривичном делу које је извршено, као и према чињенпци или околности, чију истинитост треба доказати. Али иследник никако не сме да смете с ума, да се увиђај касније или тешко може поновити или се никако и не може поновити. Стога је он дужан нриликом вршења првог увиђаја, да обрати своју велику пажњу не само на главни предмет увиђаја, н. пр. на леш, ако је у питању убиство, већ да исту распростре и на све друге околности , које на први поглед нису од вредности, али које касније могу да буду од утицаја на решење кривичноправног спора, јер се касније може многа важна околност да објасни и расветли једном спореднијом околношћу. Тако н. пр. ако је у питању убиство, то ће предмет увиђаја прво бити леш. Иследник има да констатује постојање леша, за тим како је одевен, како одело изгледа, колико повреда има , где су и какве су. После тога, предмет увиђаја има да буде простор у коме је леш нађен, као и све околне одаје. Има се н. пр. утврдити, да ли је леш нађен на кревету, на патосу, близу врата или прозора, у ком је положају леш био и т. д. Исто тако иследник мора да обрати пажњу на то, да ли крај леша или у тој одаји у којој је леш или ван ње има каквог оруђа, којим је убиство извршено ; за тим на то, да ли случајно ту или у близини нема каквог предмета, као: марама, пешкир, дуванска кутија или што друго, по чему би се могао наћи прави кривац. На трагове од крви мора такође обратити пажњу, на трагове од човечијих ногу из чега се може видети да ли је био један или више злочинаца, да ли је било хрвања са жртвом или не, као и на сваку другу најситнију околност за коју иследник држи, да ће му у истрази бити од користи. (наотавиВе се) Д-р Бош. В. Маркови+п