Policijski glasnik

БРОЈ 47.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛНСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ролицијски гдасвик" излази једанпут, а према потреби и вите пута недељно. Претпдата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и ошдтинска надлештва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишње. За иностранство: годип1К.е 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједиии бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО •4- т Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Војиславу Г Б. Стојановићу, полицијском иисару прве класе среза неготинског, уважи останка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 10. новембра 1907. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благ^волео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза азбуковачког Д-р Јована Панајотовића, свршеног доктора целокупног лекарства и бив. питомца среза нишавског. Из канцеларије Министарства унутрашп>их дела, 8. новембра 1907. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на нредлог Министра унутрашњих дела, решепо је: да се Д-р Драгутину РадишиКу, лекару среза азбуковачког, увалси оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Минист&рства унутрашњих дела, 8. новембра 19.07. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити : за лекара среза златиборског Др. Максима Глигоровића, лекара среза звишког, по потреби службе, без права на накнаду путних и селидбених трошкова. Из канцеларије Министарства унутрашјбих дела, 12. новембра 1907. г. уБеограду.

Р А С П И С Свима о^рудеиим наче^дствима, Управи града Београда и Суду општине града Београда. Расписима мојим од 3. и 27. августа 1901. год. ПБр. 18123. и 19833 и од 15. априла 1904. год. ПБр. 10160., наређено је полицијским властима, да обраћају већу пажњу приликом издавања заграничних пасоша сиротним лицима која нолазе у иностранство да тамо траже рада и зараце, а немају довољно трошка да би на страни провели извесно време, док рада не би нашли, и да се могу натраг у отаџбину вратити, ако га не би могли наћи. Ти расписи издати су поглавито за то, да се личностима, без средстава за пут и живот, спречава тумарање по свету, да на страни не чине досаде нашим мисијама, тражењем трошка за повратак у Србију, који им оне не могу одмах пружити, јер немају за то потребног кредита. Али, место да се број оваквих путника смањује, он се све више увећава, на штету угледа наших мисија на страни и на ш-тету касе државпе, која на послетку мора да плати трошкове за њихово ралатрирање, после чега се настави дуга, врло често узалудна, преписка са полицијским и општинским властима, око тражења оних, којима је путни трошак издат, да га накнаде каси државној. Међутим, врло се често дешава, да се путни трошак и )да, па и карта железничка нреда дотичном лицу за иовратак у Србију, али се оно не враћа у Србију, већ карту преирода и наставља даље тумарање по свету, обраћајући се понова и свуда, где на његовом нуту има наших мисија, за новчану иомоћ Министарство иностраних дела пружа потребиу помоћ нашим иоданицима на страни у случајевима кад се ко нађе у оправданој невољи. али држава не може ту помоћ пружати једној врсти неразмишљених људи, који се крећу у свет без довољних средстава, датраже рада, а овај

им пиЈе претходно осигуран у месту, за. које путује, нити ће она у будуће сносити трошкове за скитнице, који се користе небрежљивим вршењем дужности општинске и полицијске власти-, те на овакав начин, беопослени и без трошка тумарају по свету. Ради правилне расправе питања о наплати трошкова за рапатрирање наших поданика, и да би се власти боље упознале са њиховом дужношћу приликом издавања пасоша за иностраество, принуђеп сам, на основу §§ 7. и 27. т. 2. устројства централне државне управе и чл. 142. зак. о општииама, свима ошптинским и полицијским властима наредити : 1. 1. Да општински судови у смислу чл. 3. и 4. уредбе о издавању заграничних пасоша и чл 94. т. 2. зак. о општинама од сада обраћају већу пажњу на издавање упутница за заграничне пасоше. и да упутнице не издају оним лицима, за које се зна да немају сигурног посла на страни, и да немају довољно трошка за извесно време беспослице (најмање за три месеца) и за повратак у Србију. На свакој упутници суд треба да означи године старости и лични опис лица, које се за иасош упућује, да се и тим начином потпуније утврди његов идентитет, на случај спора око наплате трошка за његов повратак у Србију. 2. Да скитницама , а нарочито циганима (изузимајући домаћина цигана), ни у ком случају не издаје упутпицу за пасоше. 3. Ако суду онштинском није потпуно познато имовно стање лица означеног у 1-вој тачки овог одељка, он може упутницу дати и на јемство два своја грађанина, који ће бити у стању да плате трошкове, које би то лице на страни учинило за његов поватак у отаџбину. Те јемце треба саслушати да се обвезују платити трошак, који би то лице на страни учинило за његов повратак у отаџбину,