Policijski glasnik

СТРАНА 414

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

4. Кад се на који од горе споменутих начина или на други неки начин оштети чија имовина, онда настаје питање: ио којој процени треба накнада причињене штете да се досуди. Као што сам горе већ рекао, аустријски законодавац садржи о томе нарочита наређења у §§ 1331. и 1332.") Ти законски прописи нису унесени у наш законик, који само у § 818. вели : »Да се штета накнади, треба све у првашње стање да се постави. Ако то бити не може, ваља да се штета процени, на по лроцени вредност наплати. <( Међу тим која ће се цена оштећених ствари имати при процени у^виду: обична или ванредна (или она из особите наклоности) наш законодавац не одрсђује. Кад иак тога изричнога прописа нема, онда је најприродније, да се узме у обзир обична цена (§ 194), без обзира на то да ли је штета злонамерно или из небрежења учињена. Само у оним случајевима, где би сам закон наре1 )Ивао, да се накнада има учинити по другој а не по обичној цени, као и онда, кад је питање о накнади штете по извесној цетш уговором расправљено, узеће се у вид та нарочита цена — § 194. грађ. зак. у вези са §§ 205, 275, 276, 277 и 279 грађ. зак. В. А. Ђорђевића Систем II стр. 194. Према овоме степен учиниочеве кривице имао би у толико утицаја, што би злонамерни и крајње небрежљиви учинилац био дужан по § 819. накнадити и изгубљени добитак. 5. У | 823. грађан. законика сномиње се једна врста непосредног оштећења имовине, зато ћемо ое њиме на овоме месту изближе позабавити. Тај § 823. гласи : „За штету се сматра и оно, кад дужник не би на време новериоцу своме дуг исплатио, у коме случају ако интерес и не би уговорен био, опет од рочнога дана за исплату интерес ће се по опредељењу као у накнаду штете плаћати." Као што се из овога законскога прописа види, у њему се расправља питање о последицама доцње (тога) дужникове. С тога се морамо, ради бољег разумевања овога законскога прописа, у неколико задржати на овоме појму, и ако његово објашњење по усвојеној систематици не долази овде, већ у науку о модиФикацијама постојећих тражбина. Под доцњом се подразумева свако задоцњење са испуњењем односно примањем неке дужне радње. Ко нешто коме дугује, па то не испуни у одређено време, или кад неко има нешто да потражује, па уредно нонуђену му исплату не ирими на време, за тога се каже да је у доцњи или мори. Доцња може бити или т. зв. субјективна или објективна — субјективна постоји онда, кад је задоцњење у испуњењу обвезе последица кривице дужникове, кад је дакле задоцњењу узрок зла намера или небрежење дужниково, — а објективна онда, кад до дужника нема никакве кривице (ни зле намере ни кебрежења),. што обвезу није благовремено испунио. И ако и једна и друга врста доцње имају значаја у приватном праву, ипак је значај субјективне доцње много већи. 73 )

12 ) Који гласе: § 1331. Ко оштети имовину другога намерно или услед крајњег небрежења, онда од овога оштећено лице има права захтевати и измаклу добит, а ако је. Шгета проузрокована каквим делом, забрањеним у казненом законику, или од обеети и злурадости, може захтевати вредност из особите наклоности. § 1332, штета, која је проузрокована услед мањег немара или непажње, накнађује се по обичној вредности, коју је ствар у време оштећена имала. 13 ) Објективна дбцња је од значаја у случају § 703 грађ. зак. (превремено раскидање уговора о закупу, ако је закунац тако рђав платиша — без обзира на његову кривицу у томе ногледу — да иреко свег опомињања са исплатом западне тако да ни сигурности довољно иема), у случају § 312. ( право повериоца да прода залогу и из добивене цене себе измири без обзира на то, да ли има кривице до дужника, што дуг ниЈе исплаћен и г. д.). 0 субјективној је доцњи иа пр. говор у случајевима § 634. у вези са § 801 и § 710 у вези са § 801 грађ. зак. Кад се иак у опште појави питање о томе, да ли постојн

Доцња. може бити или дужничка. (тога зо1уепсН или иоверилачка (тога асшрЈепсИ) - § 899. грађ. зак. Како се у § 823, који је предмет ових излагања, помиње само дужничка доцња, то ће ни®е само о њој и бити говара. а.) О дужниковој доцњи може бити говора само код приспелих дугова, дакле таквих, чију исплату поварилац може захтевати 74 ) Ако је време плаћања дуга одређено, било самим уговором о осниван.у дуга било законом —• в. на пр. §§ 685, 712, 606, 808 нашег и §§ 685. и 1165. аустријског грађанског законика, па он одређенога дана не плати, онда се он, почетком идућега дана, већ у дужничкој доцњи налази. У случајевима, ка т је време гглаћања уговором или законом одре^ено, није потребно за долажење дужника у доцњу, да он буде на илаћање опоменут, јер тада важи правило сНез т!;егреПак рго ћотте. Дужник зна кад треба да плати, и тај га дан сам собом на плаћање опомиње. Ако пак дан плаћања није одре1)ен, онда је, да би се дужник ставио у доцњу, потребно да га поверилац на плаћање дуга опомене, судским (на пр. подизањем тужбе за наплату, тражењем обезбе^ења) или вансудским путем, па ако он по истеку дана опомене дуг не измири или се на други начин с повериоцем не иоравна, онда пада у доцњу (§§ 887. у вези са 823. грађ. зак.) и остаје у истој све до исплате односно поравнања са повериоцем. б) У приватном праву спорно је питање међу писцимада ли је за долажење дужника у доцњу потребна кривица његова, т. ,ј. сматра ли се да је дужник у доцњи и да сноси њене последице (на пр. плаћање мораторних интереса) и онда, кад је услед пуког случаја или више силе изостало благовремено испуњење обвезе, а не због тога што дужник злонамерно или услед небрежења није исплату понудио. На пр. дужник није могао да пошље новац за исплату за то, што пошта, услед прекинутог железничког саобраћајл, није хтела упутницу да прими и т. сл. Може ли се и у оваким случајевима на основу § 823 грађ. зак. тражити накнада штете? Ја мислим, да не може, јер по правилу (§ 801) накнада штете ие може .ое тражити од онога, до кога нема кривице, што је штета наступила. Наравно да по § 801 терет доказивања лежи на дужнику : ако се он на то позива, да је заостао са исплатом дуга не услед своје кривице (зле намере или небрежења), већ због случајних неприлика, које има навести и доказати, онда се од њега не могу тражити ни мораторни интереси. Јер правило, исказано у § 801 грађ. зак., опште је природе и важи за све врсте оштећења, осим за оне, где је изрично предвиђено његово непримењивање. в) Кад дужник падне у доцњу, онда је последица тога догађаја та, што се тада дужник не ослобођава своје обвезе ни онда, кад би му због случаја било немогућно да своју обвезу испуни, само ако је случај такав, да се не би догодио, да је дужник своју обвезу благовремено испунио. Ми смо већ раније видели, да по § 808 грађ. зак. за случај није дужан нико одговарати, али, по истом законском пропису, ако је ко крив што се случај догодио (а кривица дужиикова. оастоји се у томе што није благовремено испунио обвезу), онда он и за случај, који се иначе догодио не би, мора одговарати. На пр. дужник је био дужан нредати продати пар волова купцу одрсђенога дана. Он то не учини. Сутра дан лопови украду волове или гром удари у кошару и убије их. Дужник објективна или субјективна доцља, онда онај, који се у доцња налази, треба да докаже да постоји објективна доцња, да дакле до њега нема никакве кривице што обвезу није навреме испунио односно што уредно понуђену исплату није примно. Међу тим оскудица ноЈзчаних средстава не ствара објективну доцњу 14 ) Према томе дужник не може пасти у додњу, док се не испуни услов, под којим је дуг заснован.