Policijski glasnik

ВРОЈ 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 419

,престава са објектима спољњег света. Овај типични пример показује у исто доба и директно, да је индетерминистичка деФиниција урачуњипости, сама за»себе узета, нетачна. Наша деФиниција урачуњивости не само што у овом погледу избегава непотпуност индетерминистичке деФиниције урачуњивости, него оиа не противречи принцииијелно ни кажњавању дела, која нису продукт слободне воље, она даклс за свеспе субјекте, који чине чланове људског другатва, репродуцира у маломе целокупну СФеру логичке одговорности, и потвр ђује се и са ове своје сгране као тачна. ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВЛк) Законик не тражи да вештаци за сваки случај полажу заклетву, ако су »иначе по своме звању заклети« (четврти одељак § 56). Значи, да кад једно лице, као што је н. пр. лекар, државни хемичар и др., по свом звању може бити вештак и кад је оио једаред положило заклетву за савесно вршење свога позива иа онда и вештачења, — онда то лице, као вештак, не полаже заклетву, већ се само опомиње на светињу већ положене заклетве. Законик не тражи, да се та општа заклетва полаже пред иследником или судом Довољно је, да је та заклетва положена и пред којом другом власти, н. пр. пред администратшшом, ако је само ова надлежна за то. Односно времепа, када се вештак има заклети, законици наре^ују прво, да се заклетва може ноложити како у генералној тако и у специјалној истрази пред судом, и друго, да заклетва увек претходи вештачењу. Наш се законик одваја скоро од свих туђинских законика, и не допушта заклетву вештака у генералној истрази, јер у трећем одељку § 56 вели: »иследник ће вештаке опоменути на светињу заклетве и да ће се на оно, што буду исказали, код суда мо-рати заклети.® Јасно је, према ов ме, да се вештаци имају само пред судом заклети. Кад је иследник нозван да бира вештаке. кад он има да руководи вештачењем, и кад је у сваком погледу боље да заклетвн претходи вештачењу, онда је погрешно гато наш законик не допушта заклетву у генералној истрази. Ни код суда, на главном претресу, вештаци се не заклињу увек пре њиховог исказа. То зависи од тога, да ли вештачење врши суд или не. Ако је вештачење извршено у генералној истрази, вештаци се ипак позивају на главни претрес да и усмено пред судом потврде оно што су у генералној истрази навели. Ти вештаци, као год и сведоци, заклињу се после њихове изјаве, јер они не врше опажање нити Дају своје мишљење, већ само нотврђују раније већ дато мишљење. Ако, међутим, суд на основу § 208 нађе. да треба извршити вештачење, и ради тога сам избере вештаке. онда законик (четврти одељак § 56) наређује, да се у том случају вештаци закуну пре вештачења. 0 Форми заклетве наш законик ништа не говори; он само вели да ће се вештаци »код суда морати заклети" (§ 56), а како, у којој Форми, о томе закопик ћути. Туђински су законици и у томе потпунији. Тако немачки законик у § 79 наређује овакву садржину заклетве: »да ће он (вештак) мишљење које се од њега тражи дати по свом најбољем знању и по савести." Аустријски законик у § 121 такође наређује. да се вештаци закуну, »да ће предмет вештачења брижљиво испитивати, да ће учињена опажан.а верно и потпуно навести и да ће како свој наход тако и мишљење дати по свом најбољем знању и савести, и по правилима своје науке или ве-

штине. (< — Код ћутања законика наша је пракса усвојила, да се вештаци заклињу онако исто као и сведоци. Не схватајући разлику између вештака и сведока, а знајући да је законодавац у § 113 прописао Формулу за заклетву сведока, наши судови, у недостатку нарочите заклетве за вештаке, ове заклињу као и сведоке. Оваква пракса наших судова посве је неправилна. Неправилна је стога, што између вештака и сведока постоји битна разлика, те стога морају бити и заклетве различите. Сведок саопштава суду само своја чулна опажања, стога његова заклетва и гласи да је »истину и ништа друго но само истину казао...-«; ме1)утим, вештак даје мишљење о извесним чињеницама, које је добио на основу правила науке или вештине, те, према томе, заклетва вештака и не може гласити да је „истину казао,« већ да је своје мишљење дао »по свом најбољем знању и савести." Законодавац је увидео ову разлику између вештака и сведока у Грађанском Постугшу и у § 259, сасвим правилно, прописао је нарочиту заклетву за вештаке. По том параграфу вештаци се заклињу да ће своје »мњење дати по свом најбољем знању и савести.« Кад је у Грађанско-м Постуику различита заклетва вештака од заклетве сведока, онда та разлика у заклетвама још пре мора постојати у Кривичном Поступку, коме је циљ увек само материјална истина. Из ћутања нашег законика никако се не сме извести, да је он хтео изједначити вештаке са сведоцима, Непредвиђање Формуле за. заклетву вештака објашњава се само неразумевањем законодавчевим приликом израде законика. Сам § 56, који је рђаво направљени извод из неколико параграФа свога изворника, јасно показује несхватање и неразумевање природе вештака. Ни изворник нашег законика у § 81, истина, није прописао сам текст заклетве, али је ипак зато казао шта има да буде суштина те заклетве. Наш законодавац, не разумевши то, држао је да је доста ако каже само то. да се вештаци имају заклети. Из свега изилази, да наши судови погрешно раде кад вештаке заклињу као и сведоке. Кад нема нарочите Формуле за заклетву вештака у Кривичном Поступку, онда се треба послужити заклетвом вештака из Грађанског Поступка. У заклетву треба, дакле, унети, да ће вештак наход и мишљење дати по свом најбол>ем знању и савести. У томе се баш и састоји битна разлика између заклетве вештака и сведока. Сем ове, између заклетве вештака и сведока, постоји још и друга разлика. Та се разлика састоји у томе, што Форма заклстве вегатака не сматра се сакраменталном као што је то случај са Формом заклетве сводока. т ј. код заклетве вештака не мора се безусловно придржавати прописане Формуле нити то непридржавање повлачи за собом ништавност заклетве; заклетва ће, дакле, важити и онда, кад је у тексту заклетве један израз замсњен другим сличним изразом. Код заклетве сведока је, међутим, забрањена ма и најмања измена; ту једна реч више или мање, једна реч измењена, повлачи ништавост целе заклетве. Заклства вештака не може се распрострти ни на шта више сем на наход и вештачко мишљење. Према томе, ако вештак приликом саслушавања саопшти суду и друга своја опажања, која не спадају у вештачење, н. пр. ако је повређени за време вегптачког прегледа саопгатио вештаку неке околности које се тичу обвињеног, и овај то саопшти суду, онда се вештак односно тога налази у улози сведока и, поред заклетве коју је као вештак положио, мора се заклети и као сведок. И обратно, сведок се мора заклети и као вештак, чим он има да даде више но што се од сведока тражи, чим, дакле, о једној ствари треба да даде своје мишљење и то на основу своје стручне снреме или вештине.