Policijski glasnik

СТРАНА 420

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 52

И заклетва, као год и вршење вештачења, преставља за вештаки дужност. Не хтедне ли вештак драговољно да се одазове овој дужности, то се он има на то принудити. По дгветом одељку § 205 са вештаком »који се не би хтео заклети поступиће се по § 100, к т. ј. принудиће се на то притвором, а сем тога осудиће се и иа накнаду трошкова, ако би се услед тога морао претрес одлагати.

I 18. Постуиак прн вештачељу I. Законик у § 57 наређује, да се вештачење врши у присуству ислсдпика и писара. Како и вештачење долази у радње к^је ее врше у гењ-ралној истрази, а иследник је лице коме је поверено в >ђоње истраге и које је за исту одговорно, то јс основано ово правнло по коме иследник има да присуствује вештачењу. Присуство иоледниково нарочито је потребно код тзв. сложеног увиђаја, под којим се разуме такав судски увиђај, код кога ради решења каквог питања није довољно само иследникоио или судијско оиажање, већ је потребпо и стручно опажање. Кад, дакле, и иследник и вештак имају заједно и јеановремено да раде, онда иследник или судија мора бити присутан докле вештак врши своја опажања. То је н. пр. случај, кад и иследник и вештак треба да виде повређсни предмет, рецимо леш. Међутим другаче стоји ствар, кад је реч само о чистом техпичком истраживању. Кад није у питању опажање појединих чињеница, кад су оне, дакле, опажене и њихово постајање утврђено, већ кад је потребно само њихово техпичко оцењивање, онда се присуство иследника или судије таквом вештачењу често показује бескорисним и бесмислепо би било тражити њихово присуство. Наш законик узео је ово у обзир и допустио је неке изузетке од правила, по коме иследник има да присуствује вештачењу. По § 57 иследник, па ни судија, неће присуствовати вештачењу у овим случајевима: 1. »ако би призрења морала и стидљивости њихово удпљење захтевала.« Иследник, дакле, неКе присуствовати онда, кад се вештачење има да изврши над каквим лицем, и кад се вештачење састоји само у стручпом посматрању, а присуство иследника или судије вре! ; ало би стидљивост дотичног лица, н. пр, преглед полних органа једне жепе. 2. »Ако би се испитивање вишестраним посматрањем или дуговремении испитивањем докучити имало.« Ако би, дакле, за вештачење било потребно предузимати многе пробе, које дуго трају и помоћу којих само вештаци могу да До})у до резултата, као н. пр. код предузимања проба ради констатовања отрова, или ради констатовања душевног стања једпог лица. 3. Присуство иследника се показује бескорисним и онда, кад вештаци немају нипгга да посматрају и опажају веК имају само да днду одговор на једно чисто научно питаи.е. И ако овај трећи изузетак наш законик не предви^а, има се узети да ће вештачеље, извршено и без присуства иследппковог. бити од важности. Ло и у овим пзузетним случајевима закопик наређује, да се иследпик постара, »да се достоверноот вештачког извиђпн.а дорољно обезбеди« (§ 56). Иследникје, према томе, дужан, старати се да идентитет предмета вешгачења нн буде доведен у сумп.у. Стога он има предмете, које треба вешгачити, као н. пр. утробу онога за кога постоји сумња да је отрован, да П' еда всштацима на ренерс и да од њих тражи да му тај пр< дмет по снршеном вегитачењу врате. Ислешик пли судија требао би, кад год је то могуће, и да задржи по један део

код себе, да би се вештачење могло обновити , ако се за то укаже потреба. Предаја предмета има се извршити тако, да ови ни у колико небуду измењени, тако н. пр. треба их затворити и запечатити. У протоко предаје треба унети тачан опис предмета као и њихов број. II. Како је иследник једини позван да води кривичну истрагу, да оцењује умесност предузимања појединих истражних радња, а вештачење снада у истражне радње, — то је законик сасвим умесно иследнику ставио у дужноот и руковођење вештачењем (§ 58). Иследник, дакле, на првом месту има да доносе одлуку о потреби предузимања вештачења, а за тим да одреда време, место, као и све остале погодбе под којима се вештачење има извршити. Он има да руководи вештачењем и оада кад не мора или кад не треба да присуствује вештачењу. Законик не говори детаљно о томе, у чему се састоји руковођење вештачењем, као ни о томе, у ком обиму и у којим границама је иследнику поверено то руковођење. Он само у првом одељку § 58. вели: »иследници руководе вештачка извиђања", и даље иследницима нарочито наређује, да »означавају предмете на које вештаци своју пажњу управити имају, к и да „предлажу питања на које ће ови одговорити«. Сасвим је довољно једно овакво опште наређење, јер је и непотребно а и немогуКе тачно одредити садржај, обим и границе руковођења; све то зависи од појединог конкретног случаја и од нахођења иследника. Најважнија је дужност иследникова при руковођењу вештачењем, као што и законик наређује, означнвање аредмета који вештаци имају да опазе и оцене и иостављање иитања на која они имају одговорити. Вештаци су лица која на основу стручног знања или вегитине могу опазити извесне предмете или могу дати одговор на извесна питања, али, који су то предмети и која су то питања, вештаци не знају у поједином конкретном случају. И ти предмети и та питан.а добијају се из истраге, коју иследник води, те је стога он и у стању да вештацима покаже предмете и да им постави потребна питања. Иследник не треба да жури са наређивањем вештачења. Он то треба да учини тек онда кад је у истрази дошао до предмета, које он због недовољне стручне спреме не може да опази и оцени или кад су се истакла таква питања, на која он не може да даје одговор. Иследник, дакле, мора да посматра конкретни кривични случај са свију страна; он мора да види и констатује кривично дело са свима његовим битним обележјима, тако исто мора он да узме у обзир и све остале околности које утичу на одмеравање казне, и из свега тога има он да издвоји сваку ону околност, предмет, питање, на које може само вештак да одговори а не он. Те предмете има да преда и та питања има да постави вештацима и од њих да тражи одговор. Из овога се види, да је иследнику често потребно да је започео извиђање, да је саслушао обвињеног, да је саслушао сведоке, да је извршио претрес стана итд., па да дође до питања која треба вештацима да постави. (Наставиће се) Д-р Бош. В. Марковић.

0 0ДГ0В0РН0СТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. ■СВРШЕТАК) Кад су у питању ови интереси, које дужник због неблаговременог плаћања накнађује повериоцу, онда ваља имати