Policijski glasnik

ВРОЈ 5-2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 423

потраживање накнаде штете, која се услед неолаговремеиог или у опште неиснравног извршен.а уговора тражи, (на пр. потраживање уговорне — конвенционалне казне), или се овај законски пропис односи само на она потраживања накнаде штсте. која је из деликата*'') (и квазиделикта) постала? Ако би се овако узело, онда би потраживања накнаде штете због неисправног извршења уговора застаревала по општем правилу § 930а за 24 године. Ја мислим да по нашем грађанском законику по § 939 застаревају само потраживања накнаде штете, која из деликата и квазиделиката потиче, а за остала пограживања накнаде штете да је меродаван пропис § 930а грађ. зак. Јер потраживање накнаде штете због неиспуњавања уговора није самостално потраживање, већ иде, по нравилу, као акцесоријум уз потраживање испуњења уговора као главно (§§ 553 и 824), а кад се само накпада штете због неисправног испуњења или неиспуњења уговора захтева, онда потраживање иакнаде штете није ништо друго до модификовано уговорно потраживање. Па кад тужба за исиуњење уговора, као главно потраживање, застарева по § 930 а аа 24 године, онда за то време застарева и потраживања иакиаде штете као акцесоријум уговорног потраживања или као само модиФиковано уговорно потражнвање. Од правила, изречених у §§ 930а и 939 г.рађ. зак., 83 ) постоје често изузеци у специјалним законима, којима је тра.кење накпаде штете у поједииим случајевима оштећења регулисано и по којима је предвиђено краће време застарелости. 84 ) Као што смо мало час видеии по § 81 казп. закона „право по коме може ко тражити накнаду за штету злочинством или преступљењем учињену му.. , застариће за време у грађанском законику иропис.ано«. Међу тим у § 939 грађ. зак. вели се »ако је штета из злочинства посгала, онда ће застарети право на тражење за 24 године.« Питање јо дакле да ли за 24 године застарева и потраживање накнаде штете, која из арестуаљења у смислу § 1 одељ. 3 казн. зак. потиче, или је застарелост за ова потраживања краћа, пошто је преступљење блаже кажњиво дело ? Ја мислим да за 24 године застарева само потраживање накнаде штете, причињене кажњивим делом, које су у смислу § 1 одељ. 2 казн. закона.

^ 2 ) Шга је пак доликт казано је раније на сгр. 20. 83 ) И по самом грађан. законику постоје изузеци у погледу застарелости за иотраживањс накнаде штете због неисправног испуњења уговора. Тако по § 9"28з (( архитекги и продузимачи ослобођавају се одговорности после десет година за тврђе грађевина и предузећа, која су извршили или управљали». 8А ) Тако по закону о накнади штете учпњене злонамерном пал^евином итд. »право на накнаду штете, по крађама, застарева ако се оштећени у року од 5 дапа не пријави општин. суду са изјавом да му је крађа учињена (чл. 1 II одељ.). В. и чл. 24 истог зак.

за злочинство сматра, а када штета потиче из ирестуаљењ а, онда остаје у важиости правило тач. 1 § 939, дакле за три године. Јер у тач. 2 § 939 одређена, је дужа застарелост изрично само за штету из кажњивог. дела, које се као злочинство сматра. Истина грађан законик ступио је у важност још 1844 године, дакле у времену када казнени законик још није био донесен, те би, изгледа, могло бити сумњиво: да ли се израз »злочинство® у § 939 грађ. зак. има узети у ономе техничко-правном смислу, у коме га употребљава § 1 доцпије донесеног казненог законика, или је њиме законодавац хтео само да означи твжа кажњива дела, у ко.ја се могу и ирестуаљења у смислу казн. закоиика убрајати. Ипак ја мислим да израз «злочинство к у § 939 грађ. зак. то исто значи што и »злочипство« у казн. зак. Поред тога, што је у време издан.а грађ. законика посуојала у нас уредба која је за „злочинства" сматрала она иста дела, која су као таква означена и у доцнијем казн. законику, и по самом аустријском законику, као изворнику нашем, краћа је застарелост одређена за штету из преступљења (три године) но за штету из злочинства (30 година). Међу тим ако је аресудом досуђена накнада штете, која је преступљењем или иступом учињена, онда право потраживања застарева тек за 24 године од дана кад је пресуде извршном постала (§ 930а). Моменат, од кога почиње тећи застарелост, јесте дан када је оштећени за штету сазнао (а сИе 8С1еп<лае) —• § 939. Прођу ли од дана учињене штете 24 године, а оштећени за то време не буде о штети сазиао, онда му је потраживање накнаде застарело. Истина ово се не каже изрично у § 939, као што је то случај у § 1489 аустр. грађан. зак., али то сдедује из § 930а грађ. зак.. по коме »Сва права према другоме, ма била и у јавне књиге заведена или судом утврђена, губе се по правилу, ако се за двадесет и четири године не употребе, или се за толико времена против туђег присвајања ништа не чини. 85 ) Д-р Драг. АранђеловиЋ.

85 ) Овако ја миолим стога, што је цил> установе застарелости у грађан. законику да спречи парнице, чији се основ толико у прошлости налази, да се не може лако оценити, ко се у праву налаза, као и да грађани буду једном сигурни у ономе што прителгавају. Међу тим може ово пигање по нашем грађанском закоиику бити спорно, јер сва права према другоме губе се ако се за 24 године не уаотребе илц се нротив туђег присвајања ништа не чини. По овом закон. пропису дакле претпоставља се да овлашћено лице зна за своје нраво, па га не употреби за време од 24 године (подизањем тужбе, опоменом дужнпка, поравнањом итд.), услед чега му право застари. Међу тим кад некоме штета, коју му је ко причинио, није била позната за 24 године онда оно нпјо било у могућности, да потраживање накнаде штете остварује за то време. Стога је погрешпо наш законодавац што није у свему репродуковао свој изворник — § 1489 аустр. грађ. зак, те се морамо довијати да сазнамо вол,у његову. На сваки начин, да намера законодавчева није била, да неко може 30 и више година не знати о учињеној му штети, па кад сазна, да онда тек почиње тећи застарелост потраживања накнаде.

ЗАШТИТА ДЕЦЕ У ХОДАНДИЈИ Ог. Ј. А. уап Нате!

Заштита детињства у Холандији организована је трима законима од Фебруара месеца 1901. год, који су ступили у важност 1 децембра 1905. год. И ако с» гледишта општег закони ови не показују никакве оригиналне основне принципе, ипак су њихови детаљи од огромне важности. Начини претходне процедуре и истраге, заједнички рад оудских и административних органа, уређење казнене администрацвје, подела трошкова и т. д.

представљају ствари које су, и ако скоро незнатне приликом упоређења са философскпм схватањима, главни Фактори за дејство ових истих схватања. Велике хуманитарне идеје, расуте по свету, пропашће извесно, ако у своме лету не буду праћеие солидним знањима, која ће их нривести у извршење. Ово ме је и побудило да говорим о новом законодавству, нарочито с разног практичног гледишта. Ево, у почетку његове оппгге структуре. Признавајући потребу превенције за напуштену децу, законодавац је предвидео губитак родитељске власти. Исто тако

закон је дао судији велику слободу према младим преотупницима, у избору репресивних мера, т. ј. дао им је власт да их врате родитељима без икакве казне, или да их подвргну принудном васпитању. Претходно. и некад толико важно питање о разбору , овим је апсолутно искључено. Кривично пунолетство померено је од 16 на 18 година; испод 16 година нема границе доба старости. Допуштајући укор и условну осуду, и реФормишући казну затвора за младе кривце, законодавац ј и самим казнама дао васпшни карактер. И сама кривична истрага променула је свој изглед, поставши интимнија и више пе-