Policijski glasnik

ВРОЈ 6.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 10. ФЕБРУАРА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ Ј1ИСТ МИКИПТАРПТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" излази једанпут, а према иотреби и више пута иедељио. Прешлата ое полаже у иапред, и то најиање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., напредлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је, да се: Витомир Јовановић, полицијски писар прве класе среза параКинског, на основу § 69. закона о чиновницима грађанског реда, а по молби својој, стави у стање покоја с пенсијом која му припада према годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. јануара 1908. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) Односно питања: ко има да врши испитивање душевног стања окривљеног. § 67 крив. пост. замењен је тачком 12 члана 26 6 закона о изменама и допунама у закону о уређењу санитетске струке од 30 марта 1881, које су измене донете 17 јануара 1905. По § 67 то испитивање имали су да врше по могуКству два лекара. Међутим, поменути закон о изменама и допунама у чл. 26 6 т. 12 предвиђа другачу процедуру за време испитивања душевног стања. Поменути закон предвидео је ту процедуру само за случај, кад се на 2лавном иретресу појави сумња у подобност оптуженог за одговарање или кад се на оптуженом примете знаци какве душевне болести. У таквом случају суд је дужан да позове лекара ради прегледа оптуженог; ако суд из мигаљења тога лекара може да изведе и најмању сумњу у подобност за одговарање оптуженог, упутиће га у окружну болницу на посматрање. Управа болнице, ако нађе, да је потребно више стручно посматрање, може тражити од министра унутрашњих дела, да се оптужени упути у болницу за душевне болести на посматрање и оцену. Но, сем ове дугачке процедуре, поменути закон предвиђа и краћу процедуру. .Закон вели, да »Суд у свима сумњивим случајевима може ■ сам решити, да се окривљени упути на посма-

трање у болницу за душевне болести«, т. ј. то суд може учинити пошто је из мишљења лекара, који је на позив суда оптуженог прегледао, нашао, да је то сумњив случај. Закон ништа не вели, како Ке поступити иследник, кад се у генералној истрази појави сумња, да је обвињени душевно болесан. И ако закон ништа не говори о овоме, иследник има у свима сумњивим случајевима да поступи онако исто као и суд, кад се сумња појави на главном претресу. Од оцене иследника или суда зависи, хоће ли узети дужу или краћу процедуру, али је у интересу бржег поступка за већу препоруку краћа него ли дужа процедура, јер и прва даје довољно гарантије за правилност оцене окривљеног. Управа болнице за душевне болести поступиће са оболелим окривљеним приликом посматрања у свему као и са осталим. болесницима. Мишљење о душевном стању окривљеног има да даде нарочита лекарека комисија, коју одређује министар унутрашњих дела на предлог управе болнице. Иследник или суд дужан је да стави болници на расположење и сва потребна акта дотичне кривице, јер се у тим актима може наћи потребна грађа, која ће лекарској комисији олакшати како посматрање тако и давање мишљења, Тако се у актима обично налазе саслушања свих лица, која су знала што казати о душевном стању окривљеног, о његовим животним приликама, о његовој прошлости и др. Уз акта истраге болници за душевне болести има се послати и мишљење лекара, који је окривљеног први пут прегледао. Лекарска комисија у своме мишљењу, на основу § 67 који је у свему осталом остао и даље у снази, има на првом месту казати, да ли је окривљени душевно болесан, и ако нађе да јесте, има да одреди природу, начин и степен болести. Сем тога, комисија има да даде мишљење и о дејству болести : да ли је болест непрекидва или се јавља с времена на време; али се нарочито тражи да каже и то, да ли је у време извршења кривичног дела постојало поремећено душевно стање и у ком степену. Вегатаци, дакле, нису позвани да решавају о томе, да ли је окривљени подобан за одговарање, јер је то правно питање, које регаава суд, већ они имају да дају одговор само о томе, да ли је окривљени дугаевно здрав или не, а то је Фактичко питање, од кога и зависи решење правног питања.