Policijski glasnik

СТРАНА 70

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9

— 0 ја вас молим, да се не узјогуните .... Ах! Кад бих знала како да вас савладам! Загледајте добро у мене и дубоко у моје очи . . . оне су искрене.... оне говоре истину. Она показиваше срдачно своје лепе очи, које беху јасне али замишљене , и у којима се огледала сама њена душа. Вилсон климну главом: — Госпођица изгледа врло искрена. — Цела истина, рећи ће она, треба бити поверљив. — Ја верујем, госпођице, дода ће Вилсон. — 0 ! како сам срећна ! а и ваш пријатељ исто тако, зар не'? ја то осећам.... ја сам сигурна! Каква срећа. Све ће се удесити !. . . Ах ! како сам имала добру идеју !.. . Ево, господине, има један воз кроз 20 минута за Кале . .. Дакле, ви ћете га узети . . . пођите брзо замном . . . станица је са ове стране и ви имате врло мало времена ... Она се трудила да га сломије али је Холмс ухвати за руку и рече јој усиљеним тихим гласом: — Извините, госпођице, што ми је немогуће да вам учиним по жељи, јер ја не напуштам никад задатак који предузмем. — Ја вас преклињем... ја вас преклињем^. . . ах! кад би могли само разумети! Али је Холмс престаде слушати и нагло се удали. Вилсон ће рећи младој девојци: — Имајте апсолутно наде... он ће ићи до краја . . . нема до сада примера да он није успео .. . Трчећим кораком он стиже Холмса... (наотавиће ое) с Француског Милутин Т. МарковиЋ,

ПОУКЕ И УПУТИ

Испарвком погрешног указа о отпуштању из олужбе државни чиновник задобија само право на своју сиотематичну плату за све време проведено ван службе до новог указа (исправке), а не и право на додатке, који су везани за вршење службе, Указом од 22. априла 1906. године Г1№. 8579 отпуштен је из државне службе, на основи § 76. закона о чиновницима грађанског реда, В. А. писар среза р. Но овом указу В. А. је разрешен од дужности 30. априла 1906. г., до когаје дана примио и плату са додацима, који му по закону припадају. По жалби његовој Државни Савет је поништио овај указ, пошто је доказао, да је до дана указа о отпуштању имао 10 год. 4 мес. и 16 дана службе као указни чиновник. На основи овога, указом од 30. априла 1907 г. П№. 7.666, В. А. је стављен у пензију као писар ср. р. и на тај је начин исправљен (замењен) онај погрешни указ о његову отпуштању. Овај му је указ саопштен 6. маја 1907. г.

: На основи овога указа В. А. се обрати г. Министру Унутр. Дела с молбом, да му призна право на плату и додатке. као писару среза р., за време од 1. маја 1906 г. па до 6. маја 1907 год. (до дана саопштења новог указа). Решењем од 21. маја 1907 г. ПЖ 8204, г. Министар Унутрашњих Дела признао је В. А. само право на систематичну плату као писару I класе среза р., од 1, маја 1906 г. до 29. априла 1907. год. закључно; а није му признао право на додатке за то време и на плату од дана новога указа — 30. априла до 6. маја 1907. г., са ових разлога: »По, §§ 1. и 2. закона о чиновницима грађан. реда својство активиог државног чиновника и права с тим скопчана задобијају се Краљевим Указом и важе од дана указа, па се тим путем — по сили Краљевог Указа и од дана овога — или начином, који је поменутим законом прописан, и губе (§§ 29., 68., 69., 70. и 76 закона о чинов. грађ. реда). Према овоме поништајем указа од 22. априла 1906. г. В. А. је задобио права активног државног чиновника која се задобијају на основи указа и прописа поменутог закона, све до дана указа, којим је у пенсију стављен — а то је до 29. априла 1907. год. закључно, пошто се дан указа о стављању у пензију (30. април) не рачуна у дан активне службе (§ 2. помен. закона). Али у ова задобивена права не улазе и додаци, који су везани за вршење извесне службе у својству активног државног чиновника и који се регулишу — добијају и губе по прописима специјалних закона, а не по прописима закона о чиновницима грађанског реда (§§ 29. и 30. овог закона). По чл. 1. у вези чл. 4. закона о трошковима управних власти В. А. је имао права на накнаду оних трошкова, које учини вршећи службу среског писара у своме срезу ван места свога обитавања, и то не од дана указа, већ од дана кад се у дужност уведе па до дана док се од ове не разреши. И кад В. А. од 30. априла — односно од 1. маја 1906. г., када је разрешен од вршења службе писара среза р., па до 30. априла 1907. г., када је у пензију стављен, није вршио дужност писара среза р. ни чинио путне трошкове, о којима говори чл. 1. закона о трошков. управ. власти, онда он и нема права на накнаду тих трошкова, које ни чинио' није, без обзира на то да ли је од дужности писара среског умесно или неумесно разрешен. Тако исто стоји и са додатком на стан. По чл. 85. закона о државном буџету и ово је право скопчано са вршењем службе и тече од дана увођења у дужност до дана разрешења од ове — а не од дана указа. Срезови су дужни да дају стан у натури или накнаду у новцу за ово — оним чиновницима полициским, који су стварно у срезу и на дужности, а не и онима, који се само указом за дотични срез наименују а дужност и не приме или је не врше; јер нема законског ослонца по којима би се срезови -могли принудити и на давање стана или станарине и оваким

чиновницима. У овом случају стан у/натури или накнаду у новцу уживао је писар, који је на место В. А. у дужност среског писара уведен и ову вршио. Кад се права чиновничка у погледу плате задобијају и губе (ако није други законом предвиђени случај), са дан'ом указа (а не са даном саопштења указа), према § 2. закона о чинов. грађ. реда, онда у овом случају дан саопштења указа о пенсионисању —6. мај не даје права В. А. и на плату дејствителног чиновника после дана указа о пенсионисању, јер је овај указ њега и затекао као разрешеног писара среског од вршења дужности, те овде и није случај, из § 31. закона о чиновн. грађ. реда, који даје чиновницима право на плату активног звања и за дане после указа о пенсији. које стварно у дужности и на раду проведу до коначног. разрешења« В. А. је изјавио да је с овим решењем односно плате задовољан, а у погледу тражених додатака изјавио је жалбу Државном Савету, који је, решењем од 22. јануара ове године №. 485, оснажио ово министрово решење. Саопштио С. Ђ. Б.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине становљанске, актом својим од 22. пр. м-ца Вр. 115, пита: „Моли се уредништво да у наредним бројевима »Полицијског Гласника« изнесе своје објашњење по еледећим питањима: 1. У овој општини постоји Фабрика конзерве ; сопственик на исту има повластицу српске државе; у истој Фабрици коље дневно по 5—7 говеди, од којих продаје коже: главу и утробу; да ли општина има права да од сопственика Фабрике наплати шта и тсолико на име аренде касапске за општину, пошто се у неколико штети арендатор касапнице услед продаје утробе као џигерице,' главе и друго. 2. У овој општини постоји и Фабрика пекмеза на коју сопственик има повластицу српске државе ; у својој авлији има своју сопствену вагу на којој мери шљиве; не забрањује општини да контролише меру, али забрањује да му се води ма какав назор у авлији о стоваривању преко реда, тако да је'у прошлој години имао, настојнике који су пљачкали људе при стовариваљу шљива, тако, да који да новаца том се преко реда стовари а ко нема, он чека док по неком шљиве не почну превирати и онда их враћају кући као неуЛотребљиве; Опоменут од стране суда на ред при стОварању он је казао да је то његоћа лиЧна етвар о стоваривању шљива. Није му вежи познато да ко од имаоца шљива узима уцену јер они то ! нису дужни "дати, а коме се не допада стоварање шљива нв мора их доносити у његову Фабрику а он је господар у његовој авлији.