Policijski glasnik

СТРАНА 92

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

II. Отказ закупа. Сопотвеник доноси доказе да је закупцу закуп отказао на време и тражи да се закупац из закупног добра изгна. Овде се одмах намеће питање: шта је отказ на време и да ли сопственик може отказати закуп кад хоће ? Ако је отказиваше уговорено пуноважном писменом исправом, или, ако закупац наводе сопственикове о томе не спори, онда се има узети, да је сопственик имао право отказати закуп и да га је отказао на време ако је то учинио како је уговорено, а тако исто и у оном случају кад нема уговора а закупац не спори. Али, ако нема таквог .уговора или у уговору отказ није предвиђен онда се отказ не може ни учинити, већ уговор траје до уговореног рока, ако пи овога нема до уобичајенога рока — § 699. грађ. зак., али у овом последњем случају, кад рок није ни усмено ни писмено уговорен, закуподавац може у које време хоће отказати закуп (§ 701. грађ. зак.), само има се придржавати § 701. грађанског законика и за непокретне ствари има тај отказ учинити на 14 дана унапред. Кад закуподавац тражи да се закупац из закупног добра изгна на основу тога што му је закуп отказан на време, могу наступити два случаја: а) или закупац не признаје да му је закуп благовремено отказан или тврди да му није никако отказан; и б) и ако признаје отказ наводи да сопственик није имао право да му закуп откаже зато што рок закупа није још истекао или што је рок закупа продужен; дакле, да има уговорнога рока, а отказ се може учинити само кад нема уговорнога рока. У првом случају, само ако сопственик за доказ благовременога отказа поднесе пуноважну писмену исправу, власт ће сматрати да је отказ доиста на време учињен и одлучиће да се закупац из закупног добра исели ; иначе, ако таквог доказа нема, јавља се спорно питање о отказу, да ли је и на време учињен, и док се то спорно питање редовним путем не расправи не може се доносити одлука по тражењу сопственика да се закупац из закупног добра исели. У другом случају, кад закупац признаје да му је закуп отказан и да му је отказан на време, али наводи да сопственик није имао право да закуп откаже, јер имају уговорен рок закупа који још није истекао или је уговором продужен, онда власт има да цени умесност овога навода и ако нађе да је сумњиво да је рок закупа истекао (в. случај под 2) да тужиоца, и ако је закуп отказао, упути надлежном суду пошто се појављује спор о трајању уговора; а ако нађе да је навод закупчев о томе неоснован, н.пр. што сопственик поднесе пуноважне писмене доказе да немају уговорен рок закупа. онда ће власт одлучити да се закупац из закупног добра исели и, ако он то сам у остављеном року не учини, да га силом изгна и за непослушност казни.

* Као резиме свега овога да се извести: На осиову § 356. в. кривичног закона мора се наредити закупцу да се у року до једног а најдаље до три дана из закупног добра исели, и ако то не учини, било хотимично било из узрока, који га по закону не оправдају, власт ће га силом из закупног добра иселити и за непослушност казнити, — само у ова два случаја: а 1 ! Ако трајање уговора није саорно, било што је то тужилац доказао пуноважном пнсменом исправом било што тужени — закупац не спори, иа закуиац није иуноважном иисменом исиравом доказао да рок закуиа. није истекао или да је иродужен; и б) Кад нема уговоренога рока за трајање закуаа , било да сопственик докаже пуноважном писменом исправом било да то закупац не спори, иа је соаственик саобразно § 701. грађ. закона закуа закуацу на време отказао. Сви други случајеви који би се имали расправити по § 356. в. кривичног закона имају се подвести под последњи став овог §-а. * Сопственици отказе обично чинепреко полицијске власти. Писменом молбом замоле да се закупцу њиховога имања саопшти да се по истеку 14 дана од дана саопштења из закупног добра исели. И кад власт го учини, они по истеку 14 дана подносе тужбу позивајући се на ранији отказ и траже, да власт закупца из закупног добра силом истисне пошто му претходно нареди да се у року од једног а најдаље до три дана из закупног добра сам исели. Док неке полицијске власти на овај начин достављају закупцима отказе за закупљено имање, друге полицијске власти одбијају молиоца — сопственика наводећи како то не спада у послове које полицијске власти имају да врше. С обзиром на то што су полицијске власти и иначе претрпане пословима који су им изричним законским одредбама стављени у дужност, а и с тога што је ово достављање отказа прибављање доказа појединцима за њине чисто приватне ствари. налазимо, да је рад оних полицијских власти, које не примају отказе закупа и не посредују између закуподавца и закупца правилан, јер и § 178. грађ. суд. постуика каже : »парничар треба да докаже збића накојима оснива своје право", а, то ће рећи да прибави сам себи доказе. * На крају да поменемо још неке ситније ствари, више Формалне природе, које су у вези са овим §-ом. Многе власти доносећи на основу § 356 в, крив. зак., одлуку да се закупац из закупног добра у означеном року исели, наређују да се тај рок рачуна од дана саонштења решења, а то је погрешно. Рок се мора рачунати од дана кад од-

лука иосјлне извршна, јер би се у случају да>И^ок рачуна од дана саопштења могле вршити злоупотребе. Неке, опет, полицијске власти, кад закупац не поступи по предњој одлуци, узимају закупца на одговор, кажњавају га и тек кад та одлука постане пзвршном, извршују и насилно избацивање из закупног добра. И то је погрешно. У одлуци, којом се закупцу наређује исељавање из закуиног добра, мора бити и то изрично поменуто да ће, ако се сам у остављеном року не исели, бити из закуиног добра силом истеран и кажњее. И кад таква одлука постане извршном, она се има извршити, т. ј. ако се закупац не исели у остављеном року има се прво силом иселити на тек казнити за непослушност, јер оно прво је обухва- « ћено ранијом одлуком која је постала извршном, а. ово друго — казна — регулисава се нресудом која тек има да постане извршном. У осталом, и сам законодавац каже : »власт ће га силом из добра истерати и за непослушност казнити. * Најинтересантније нитање везано зш § 356. в. крив. зак. јесте: да ли се овај § може примењивати и на покретности ? Мишљења су подељена. Док једни налазе да може, други су одсудно противни томе, сматрајући да се § 356. в. искључиво односи на закуп непокретности. 0 овоме встављамо да други пут више проговоримо, пошто је питање већега значаја, а сада га само донуњамо овим: Може ли се овај § применити на закун воденица на Морави или Дунаву ? * Намера нам је била да овим редовима изазовемо дискусију о примени овога §-а и били би веома захвалии уредништву »Полицијског Гласника" кад бн штамиало и мишљења противна овоме које смо ми изнели. Душан Николи^. —»•*«У Б Н С Т В О (СА Г«Л ЕДИШТА ИСТРАГЕ) (А. ТМепагс!.) (НАСТАВАК) У чему се састоје покрадени предмети? У каквим је околностима ооијања, ускакања и другим приликама које отежавају, учињена крађа? Какво је оруђе било употребљено за обијање ? Је ли то оруђе служило зи убиство или не? Којим су редом учињени ови злочини ? Да ли је ирво крађа извршена, па после убиство, или обратно ? и т. д. То су најважнија питања, која треба истрага да се труди да реши; свако од њих допушта да се специјално развија. У чему се састоје украдени иредмети? Пре свега треба одредити согриз <1еНсИ, што у практици није увеклако, кад нема о томе изјаве покраденог лица. При свем