Policijski glasnik

ВРОЈ 12

1ШЈШЦШ 1>ЛН I ЛД(;ПИГ1

<ЈТРАНА 95

Овакав би одношај био и онда, кад би се порез наплаћивао по броју стоке. Међутим, ако би суд дозволио сељанима села Балта-Бериловца, да своју стоку терају у утрину села Вртоваца, могли би настати сукоби па доћи и до људских жртава. Моли се уредништво за потребно обавештење: како се може ова ствар уредити, па да буде извршена и наредоа Министра Финансија и задовољена правда ?« — На ово питање одговарамо : Кад су села Балта-Бериловац и Вртовци тако уговорила (чл. 9. зак. о општинама) да свако село ужива засебно своју утрину, онда тако мора и бити, и суд не може натерати село Вртовце, да овоју утрину да на уживање сељанима села Балта-Бериловца. Али онда свако село мора и свој порез да плаћа. Према томе, и ако је укупан порез унесен у буџет, он се неће купити процентуално према суми непосредног пореза појединих пореских обвезника, него ће се према распореду пореза (бр. 6. и 2.) изнаћи за свако село засебан порез, па ће се овај наплаћивати према чл. 12. закона о непосредном порезу, од оних који своју стоку на општинским односно сеоским утринама пасу, и то према броју и врсти стоке. Распоред овога пореза по стоци вршиће суд и одбор за оба села, али тако, да свако на своју утрину плаћа задужену суму пореза. На овај начин би ће искључени сваки сукоби, а биће извршено и наређење г. Министра Финансија и нравда задовољена. III. Један општински деловођа пита: Ова општина има своју привремену механу, на коју наплаћује годишње кирије 935 динара, па је према овој кирији разрезала и акцис у 56*10 динара. Како закупац није платио акцис на време, суд је тада решењем својим Бр. 22, а на основу § 6, 13, 455. и 466. грађ. суд. поступка, извршио попис покретности закупчеве. На ово решење о поиису закунац се жалио првостепеном суду, који поништи решење општинско, налазећи да суд нема потребних доказа о обвезности дужника у смислу § 377. поменутога закона. Сматрајући да обвезност дужникова проистиче из саме о^редбе чл. 5. закона о акцису и његовог признања да је он закупац општинске механе за означену С У М У; Ј а молим з-а »обавештење: да ли сада треба ову ствар расправити између закупца и општине путем спора и да ли је овај суд, као интересован, надлежан за ово ?« — На ово питање одговарамо: По § 465. грађ. суд. поступка, без пресуде судске може се наплаћивати само општински прирез. Остали приходи општински, као што су аренде касапске, од имања, дућанске,

акцис и т. д. кад нису уговорима и кауцијом обезбеђени, могу се наплаћивати тек по осуди. За сва потраживања до 200 динара, надлежан је сам општински суд, нити је он изузет по томе, што су у питању општинска потраживања, јер се овде општина јавља као приватно правна личност, односно приватна парнична страна. Нека, дакле, општински пуномоћник подигне редовну тужбу, па нека суд с обзиром на чл. 5. закона о акцису, Факту да је дотични закуиац општинске механе и протоколу лицитације о величиви кирије, донесе своју пресуду, па кад постане извршна и изврши је. IV. Суд општине гложанске, актом својим Бр. 553. пита: »В. С. земљоделац овдашњи, тужио је овоме суду свога брата С. С. што овај неће да дигне своју зграду, која му је деобом припала и пренесе је на своје земљиште, пошто је тако при деоби имања уговорено, и тражио је да га суд пресудом нагна на то. Оптужени С. признао је да је по извршеној деоби и споразуму он одиста дужан да поменуту зграду дигне са шРаца тужиочевог и пренесе је на свој, али вели да сада нема средства да то изврши, него је тражио известан рок. Према оваквом стању ствари суд је пресудио : да тужени дигне своју зграду са плаца тужиочевог, оставивши му у пресуди жељени рок за извршење. Пресуда је постала извршна, а и рок који је туженом био остављен за дизање зграде са нлаца тужиочевог одавно је протекао, а он и данас неће да поступи по пресуди, изговарајући се да нема пара. Пита се уредништво : како ће суд и којим законским средством нагнати осуђеног да зграду дигне, и како ће суд овај своју пресуду извршити, кад тужени неће да је дигне и каже да му ова зграда служи у место куће, јер другу кућу у истиин и нема, пошто он овако може ово да одуговлачи годинама? 11 — На ово питање одговарамо: Ако пресудом није предвиђено, шта ће се радити у том случају, ако осуђени не дигне грађевнну у остављеном року, на име: да ли ће му тада тужитељ исплатити вредност ове у смислу § 278. грађанскога закона, или ће је о трошку осуђеног дићи сама власт са плаца тужиочевог, а овај случај, међутим, не долази у ред послова које иретпоставља и о којима говори § 496. грађ. суд. поступка, онда цела ова ствар мора бити предмет новога спора и суђења, јер се пресуда мора увек извршити само онако, како она гласи. V. Суд општине моштаничке, актом својим Бр. 338, пита: Један грађанин ове општине имао је у овој општини непокретно имање (ораће земље, башту, виноград, забран), које је

наследио од свога оца,, и које је неоспорна својина његове породице од пре 40—50 година. Пре извесних година овај се грађанин одсели у други срез и тамо купи онолико имања, колико му је потребно као земљоделцу по § 471. грађ. суд. постуика, а имање у овој општини распрода. Кад се је убаштињавао на њиве, ливаде, баште и винограде, није му нико правио сметње, а кад је хтео да се убаштнни на забрае, онда су сељани устали и не дају, него траже да се забран придружи сеоској утрини, изводећи на то нрава отуда, што је, вели, он тај забран добио поделом општинске шуме. Како је, међутим, овај забран још отац овога грађанина уживао као наслеђе од својих предака још завреметурскеуправе, како га је приликом пописа уписао у лописну књигу и плаћа порез држави, онда се молн уредништво за обавештење: имају ли право сељани и по ком закону стати на пут овом грађанину да се на ово имање убаштини и нрода га, и могу ли овај забран придружити сеоској утрини?" — На ово питање одговарамо: Кад суд општински има уверења, да је поменути забран био неоспорна својина још предака дотичнога грађанина, и да га он по праву наслеђа ужива, па му и комисија за ограничавање шума није оспорила сопственост у смислу закона о шумама, онда га слободно може убаштинити. Они, који налазе да могу то спорити, нека се обрате првостепеном суду, кад он буде преносио имање на другога, па ће их суд упутити да то парницом учине.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ СКРЕЋШ СЕ ПАЖЊА Ноћу између 29. Фебруара и 1. марта ове године нестало је Идије оина Анђељка Првуловића из Старог Корита, среза заглавског, а који је служио код Нинка Ђорђевића, из Старог Корита, и до сада се ништа о њему није сазнадо. И.шја је стар 18 година, средњег раота, у лицу илав, на себи је имао од одела: чакшире и гуњ од сукна, испод гуња антерију, на глави шубару, а на ногама опанке. Како се мисли да га је неко убио и негде сакрио, то ое моле све полицијске и општиноке власти да ако би што знале о Илији да о томе известе начелника среза заглавског о позивом на акт Бр. 5 371. Крста Сљаменкови^, радник, родом из Лука у криво-паланачкој кази, извршио је убиство у Америци пад једним овојим другом и узео му двеота наполеондора. Америчке су влаоти због овога убиства притвориле четири радника родом из криво-паланачке казе и неће их пустити док се убица не пронађе. Како се мисли да ће Крота при путовању проћи кроз Србију, то се обраћа пажња овима полицијским и општиноким влаотима да на њега обрате строгу пажњу, и пронађеноног стражарно спроведу Управи града Београда с позивом на акт Бр. 12372.