Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13

врженика антропометријслог м-ерења, Др. Лавелеја (Брисл). Ево шта он вели иоводом упоређења Бертилоиовог система и дактилоскопије : »Антропометријски картон г. Бертилона одлично је комплетирав. Бдмонд Локар у једном скорашњем раду о интернационалном картону замера му на сложености, али му признаје огромну корист због живих слика, које врло срећно решавају први део проблема: »да се лако и без заблуде ухвати и ухапси прави кривац. к Захваљујући множини индивидуалних зиакова, директној идентиФикацији, овај картон, по нашем мишљешу, решава веома- срећно и други део проблема, т. ј. »утврђује без заблуде идеититет ухапшеног повратника.® Локар још замерапретходној спреми, која је потребна полицијским органима радн редиговања и студирања овог картона, али је и ово, ио нашем мишљењу, без разлога, попгго је ово изучавање веома просто и лако у пракси. Локар тако исто налази, да је овај картон скуп. Овој замерци могло би, може бити имати места у земљама сиромашним и веома пространим, али не и у земљама цивилизованим и са малим пространством. Његово класифицирање, вели он (Локар), најзад отежано је код жеиских и малолетника, што је за жалење с обзиром на наиредовање дечјег криминалитета. Ова замерка потпуно је уништена применом дактилоскопске методе за класиФицирање картона малолетних и женских. Садање савршенство Бертилоновог система, које је још више увећано делимичном применом дактилоскопије, доказано је досадашњим резултатима у пракси, у којима нема ниједног случаја судске заблуде. Тачно је, да са Локаром, Кодичеком, Висетихом и Деом треба признати дактилоскопији знатне користи: јевтиноћу, брзину, лакоћу и могућност. примене на сва лица. без обзира на доба старости, али јој се у накнаду за ово може замерити на једностраности, заснованој често пута на незнатним детаљима, у утврђивању идентитета. као и на одсуству једнообразности у методама класиФикације. Тако исто може јој се замерити потпуна некорисност у извесним случајевима, истина ретким, у којима отисци нрстију избегавају анализи, било случајно или услед нарочите намере. Она, по нашем мишљењу, допуњује веома срећно Бертилонов систем, али је недовољна да иослужи као самостална метода идентиФикације. Ово мишљење утврђено је, у осталом, и једном скорашњом студијом проФесора Рајса. (свршиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ.

У Б н с Т В О (СА ГЈЕ^ИШТА ИСТРАГК) (А. ТћЈепагЈ.) (НАСТАВАК) Пошто се учине ове констатације треба да место остане онако како је описано, да ствари, врата и прозори који су по-

ломљенп остану онако као што су. То је нужно с тога, што ако би се у даљој истрази нашло какво подозриво оруђе у домицилу или код самог лица на кога се сумња да је убица, умесио је на његове очи прегледати и сравнити сваки констатовани траг притискивања да би га убедили о улози коју је ово оруђе играло у злочину. Ђ В%>едно је констатоваги, оиисати, измерити брижљиво трагове обијања и притискивања који су и остали на стварима, вратима или каквом другом предметц, да ли оруђа. која. су иослцжила да се изврши обијање, а кој а се могу наКи код оитужених илиу њиховом стану, служе за њихову обичну уиотребу ирема њиховој ирофесији и јесу ли виђена у њиховом аритежању. Кад се нађу оруђа за која изгледа да су служила за обијање, исиитује се да ли остају на њима отисци малтера или дрвета или боје на вратима и стварима. Ако њихово стање иокаже да су иослужила за извршење обијања, сравњују се са отисцима који су остали на месту, на вратима или на стварима, треба се иобрипути да ое сачувају као иодаци за доказ"-. (8сћеисћ. 'ГгаИе (1и М1пгаГеге риђИс. Тоте II стр. 52-72. 1пз1гисНоп с1и ргосигеиг &и гог <1е 1а 8ете. стр. 85) 3. Је ли оруђе крађе и оруђе убиства једно исто? Је ли потребио сада показати важност коју има у погледу истраге убиства, проналазак оруђа крађе? Казали смо већ да су ова два злочина у најтешњој вези и пронаћи лопова биће пронаћи већином убицу. Ето зашто је потребна при истраживању овога оруђа иста активност, иста предострожност, иста пажња која је потребна кад се истражује оруђе којим је извршено убиство, у случају кад уз овај злочин није извршена и крађа што се по некад догађа. Осим тога, благодарећи упоредном испитивању ствари и рана на жртви, ^ власт ће моћи преко вештака да оцени I да ли су оба злочина учињена истим оруђем ; констатација по траговима крви, по коси или длаци из браде, која је слична са крвљу и длаком жртве, а која би се нашла на оруђу, само ће утврђивати ову вероватноћу; по истим знацима моћи ће се сазнати ред којим је учињен сваки од ових злочина, као и да ли је крађа учињена пре или после убиства. Није ретко да се уз убиство изврше други злочини као на пример, паљевина, силовање и то пре или после убиства; али је корист коју извлачи из овог стицаја истрага која се тиче убиства много мања од користи које резултују из крађе, случај који је у осталом и најчешћи. Треба ли рећи да се лопов лакше проиалази него упаљач и да је у одсуству сведочанства жртве о силовању често немогуће утврдити да је какво лице било његов виновник ? Учињени злочин паљевине оставља после себе само пепео. Ако леш жртве лежи у овоме пепелу, хоће ли моћи увек секција да утврди стварни узрок смрти, кад овај леш представља само једну безличну масу и угљен ? Како ће се у овом случају задовољити општи принцип да пре него што се тражи кривац треба да је показана

егзистенцпја злочина Ђ пе ге ргигздиат (1е гео Гп^ихгепАит ев{ к . Коегзистенција злочина паљевине увек је дакле више од штете него од користи за истрагу убиства. Силовање које је било за овим последњим злочином т. ј. убиством или нзвршено пре истог такође, у погледу на нстраживање његовог аутора, пружа само елементе средње користи: поцепане хаљине деликвента, у случају кад је било борбе са његовом жртвом, сперматичне мрље на његовој кошуљи или његовом оделу, истина су толики драгоцени знаци али тешки за прикупљање; кад нема никаквог другог знака који може да упути власт на трагове кривца, ови трагови остају тајни и не проказују га отворено. Није исто у материји крађе. Ако је предмет крађе каква сума новаца, оптужени је може потрошити или се може иста пронаћи претресом његовог стања; ако је то какав покретан предмет може продајом нрећи у треће руке и овим се преносом може пронаћи учинилац крађе. Додајмо овим користима изворе које истрага може да добије проналаском оруђа крађе, чија презентација сведоцима може одвести власт на траг имаоца овог оруђа, као и друге основе који ироизлазе од трагова од корака, трагове од пужања помоћу лествица, и друге трагове па ћемо видети колико може бити повољна ова веза крађе за маниФестацију истине у истрази убиства. То су у супггиии индикације које треба да садржи протокол констатовања: многобројно развиће ових индикација које смо изложили показује читаоцу колику вредност придајемо њпховој улози у истрази. Ипак не претендујемо да смо саставили потпуну и ограничену номенклатуру, у овој је материји све релативно, јер оне констатације које долазе у логички и природни оквир једног поступка, неће доћи. или ће бити сувишне, у другом; на властима које пх прикупљају лежи да оцене њихову умесност и учине прави избор; наше реФлексије пружају само апсолутно општи карактер и више су савети него правила, чију ће практичну корист оценити наши читаоци кад буду примењивали ова упуства у извесним особеним случајевима. ГДАВА III. 0 п о б у д и Поставићемо пре свега ову истину да је свако убиство (осим ако је оно дело каквог лудог) у вези са једном више или мање тамном, више или мање чудном побудом, коју је више или мање тешко одредити, и која почива у основу сваког злочина ове природе. Први радови истраге треба да теже да је деФинишу, јер она слуиш као кључ истрази и руководи јој ток и правац;срећан је иследник који располаже за ову тешку студију довољним искуством људи и темељним познавањем људског срца! Ова ће драгоцена својства наћи сталну примену у овој филозофској материји. Побуда, покретач, (мобил од топеге, покренути) то је у опште онај покрет