Policijski glasnik

СТРАНА 164

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА СНИК

ВРОЈ 21

да бране малолетнике пред судовима; да налазе место дечацима који излазе из завода за поправку, да стварају „азиле посматрања« и специјалне заводе у циљу успешног васпитања. Она, тако исто, налазе деци места код приватних лица, и брину се о љој и после њиховог пласирања. У главноме, то су социјалне организације, слободне и независне, које су у сталном додиру с властима, и које стога могу најбоље да интервенишу између детета коме је потребна заштита и власти које су позване да му ову заштиту укажу. У овоме погледу Угарска је остварила знатан прогрес, а на путу је да га потенцира. Г. Балог, професор б. пештанског универзитета израдио је један законски пројект о изменама и допунама законских уредаба о поступању с малолетницима. Овај законски пројект већ је поднет парламенту и ускоро ће, надамо се, бити дискутован и усвојен. Ограничићемо се, да овде говоримо о његовнм најважнијим одредбама. И ако су правници потпуно и једногласно сложни у томе, да доба старости за кривично пунолетство треба помаћи у напред — која је реФорма већ остварена у више страних, казнених законика, — наш нови пројект задржава га и даље између 12. и 18. год., имајући у виду наше специјалне прилике. Чак и онда кад би ово схватање било нетачно, последице његове не би биле тако озбиљне с обзиром на одрешене руке, које закон оставља властима према деци испод 12 год. Нови пројект придаје капиталну важност обичајима и навикама средине у којој дете живи. Ако га је ова средина корумпирала и физички и морално, судија се мора обратити старатељским судовима да поправе, ако је могућно, порочно васпитање детета, На случај да овај покушај остане без успеха, судија има права, да без икаквих других Формалности одузме дете, и да га смести у један од државних азила, у смислу Селовог закона. На случај, да злочин или преступ, извршен од детета које има мање од 12 год. није последица његовог порочног васпитања, судија га предаје или личностима које су овлашћене да над њим врше очинску власт, или школским власгима. Ове последње могу га укорити или сасвим из школе искључити. Кривично пунолетство достиже се потпуно, према новом пројекту, са навршетком 18. год. Питање о ■разбору замењено је у ово доба са »интелектуалном и моралном зрелошКу". У недостатку ове зрелости, свака крпвична процедура мора бити напуштена, али судија има права да предузме потребне превентивне мере. Ово право не припада старатељским судовима, већ искључиво истражном судији, који је у стању да најбоље оцени, према резултатима предузете процедуре, потребне мере за поправку младих престунника. Малолетници од 12. до 18. год. могу бити принуђени да се потчине својој Фа^ милији; шта више, истражни судија може захтевати од Фамилије — ако је то потребно — да се кривац подвргне казни у кући или, евентуално, у школи. Ово

бива у оним случајевима, у којима промена средине није потребна. У противном случају, суд наређује да се малолетник упути у завод за поправку. Младој Америци припада част, што је прва прихватила теорију о индивидуалности репресивних средстава Сви ми признајемо тачност принципа на којима је ова теорија заснована, и потребу да се оми развију, али, са изузетком Холандије, ни једно европско законодавство није ове принципе остварило. Јасно је, међутим, да није довољно казнити кривца и осветити друштво; потребно је још и спасти залутала створења и извести их на прави пут, а овај циљ може се постићи само тако, ако се више води рачуна о њиховој идивидуадности. Према ступњу интелект.уалне и моралне зрелости малолетника од 12. до 18. год., и према утицају средине у којој је он жнвео, судимаправа: а) да га укори; б.) да га подвргне принудном васпитању, и г.) да га осуди на затвор. При доношењу одлуке судија мора, неудаљујући се од закона, ценити последице које ће будућа одлука имати на будуће владање и морално развиће малолетника. Ако му ни једна од изложених мера не изгледа довољна за постигнуће намераваног циља, он може, чак и у случају интелектуалне и моралне зрелости, обуставити огпочету процедуру и поверити малолетника очинској власти, или наредити да га казни његова Фамилија или школска власт. Новчане и споредне казне, као н. пр. губитак извесног звања или привремено лишење политичких права, не могу бити досуђене малолетницима. За лакомислености и лудорије без последица, нема еФективне казни. Суд се у овим случајевима ограничава иа то, да у јавној седници озбиљно и свечано опомене младог преступника, и да му овом приликом стави до знања, да ће у случају поврата бити оштро кажњен. Ако би дело, које је учинио малолетник, било казнимо са месец или внше дана затвора на случај да га је извршнло пунолетно лице, или ако је малолетник раније већ био осуђен на затвор од и преко месец дана, овом простом укору нема места. Ако се краљевски прокуратор не жали, укор се изриче одмах носле публикације еудске одлуке. На случај да оптужени ову осуду прими без довољног респекта, суд има права да јеуништиидонеседругу. Ова власт дата је суду с тога, да би и у последњем моменту могао контролисати, ц, према потреби, исправити своје мишљење о окривљеном малолетнику, и досудити му казну која ће на њега више утицати. Ако једно дете показује рђаве склоности, али самим овим још није штетно по друштво, и ако његова околина нуди, са гледишта морала, довољно гарантије, суд га оставља у слободи под надзором, у место што би га упутио у државни завод за поправку. Примењујући на овај начин, према малолетницпма Енглеско-Амерички систем пробе, законски пројект полаже много на хумана друштва која су себи ставила у задатак заштиту и над-

зор детињства. За одрасле пак усвојен је систем Француско-Белгијски. »Слобода иод надзором « значи пробу од године дана, за које време окривљени остаје у слободи. Његова пресуда чак се и не публикује, али се за то озбиљно опомиње и подвргава строгом надзору у току од једне године. Овом бенефицијом не могу се користити они, који су већ били осуђени на затвор од и преко месец дана. Досуђени надзор поверава се, према новом пројекту, или законом представнику малолетника — ако је он овога задатка у опште достојан — или државном заводу, или каквом хуманом друштву, или, најзад, приватном лицу. Суд, шта више, може — ако за потребно нађе одредити по свом нахођењу домицил осуђеном. Ако се осуђени, за време досуђеног му надзора, владао како треба, свака даља процедура обуставља се; у противном случају, он се упућује у завод за поправку или осуђује на затвор. Овој последњој казни има места само опда, ако се и овом лроцедуром утврди да малолетник не заслужује никакво призрење. Принудно васпитање наређује се у оним случајевима, у којима би малолетнику претила опасност од моралнога пропадања ако би и даље остао у својој средини, и кад се ово средство појављује као најподеснпје и најбоље за његово интелектуално и морално развиће. Ако суд нађе, да окрнвљенога треба подврћи строгој дисциплини, он га, у циљу принудног васпитања, упућује у државне заводе; у противном т. ј. кад налази да овој строгој дисциплини нема места, у прнватне заводе, који су специјално намењени овом циљу. Закон не прецизира време за које окривљени морају остати у овим заводима, али ни у ком случају они се у њима не могу задржати и после 21. год. старости. Ова последња одредба у вези је са војничком службом, која се сматра као врло згодан лрелаз за образовање карактера младих људи и њихово приуготовљавање за улазак у цивилни живот. На основу мишљења власти или Фактора, којима је поверен надзор, министар правде има права да ировизорно, за две године, а у циљу пробе, пусти у слободу малолетника, који је провео у заводу за поправку најмање годину дана, и дао доказа за ово време о својој потпуној поправци. Организација надзора регулисана је правилима. Малолетници који се за ове две године буду владали како треба, потпуно су слободни; у противном, могу се поново вратити у завод, ако нису навршили 21. год. Циљ је „слободе иод надзором да сачува малолетника од оиасности којима је изложен по изласку из завода за поправку. У месго једне годишње пробе, траже се две с тога, што се принудно васпитање наређује само у оним случајевима, у којима малолетнику прети озбиљна опасност од моралног пропадања, и у којима се, због овога, мора подврћи строгом надзору .