Policijski glasnik

БРОЈ 27

њиховом кретрњу. У осталом, ускоро ће се дати прилика г. ПротиКу, да чита једну нашу расправу о томе питању, која ће му свакако дати разлога да промени своје мишљење о овој Функцији пријавног одељења. Ми смо тврдили, да због немања модерно уређеног одељења за пријаву становништва београдска полиција показује сталне недостатке у практичном и уснешном раду сваког њеног одељења и у свем свом пословању, а да због тога и контролници извршних предмета по квартовима бележе по неколико хиљада предмета годишње и ако их у ствари нема на извршењу ни четврти део. Међутим, г. ПротиК тврди, да је ово наше мишљење скроз нетачно и погрешно, наводећи, да има других узрока, сакојихнаша полиција не даје жељене резултате, али да је најмањи узрок томе оскудица у оваквом одељењу. Он приписује њен неуспех преоптерећености разноврсним пословима, које полиција по правилу не би требало да врши, већ судовм или које друге власти, као што је то и на страни случај. У нашој расправи ми смо писали само о важности одељења за пријављивање, те смо га с тога и поменули међу узроцима неуспеху; а да смо писади у опште о нашим полицијским недаћама, свакако бисмо и ми поред тога узрока и онога, који г. Протић помиње, могли изнети много, много више. И ако г. Протић мма право, када наводи други узрок неуспеху, ипак греши са свим, када пријавном одељењу не придаје никакве важности ни утицаја на ову несређеност у нашој полицији. Зар може он даоспори, да оно силно хаотично стање, које влада код извршних предмета по квартовима није иоследица оскудице у тачним адресама дужника? Зар њему није позната пракса београдске полиције, јединствена по сво.јој штетности и непажњи, да се велика већина извршних, административних, па и добар део кривичних предмета шаље из кварта у кварт под већ стереотипном Фразом »с молбом на даље тражење« — а то све због оскудице у познавању адреса појединих становника'? И сматра ли он, да би Управа града Београда могла с успехом извести какву новину у погледу сталног контролисања људи исте професије, или у погледу вођења сталне евиденције сумњивих личности, као и лица раније осуђиваних, лица под нолицијским надзором и тиме подобно без тих пријавних података ? Ми категорички тврдимо, да београдска полиција без таквнх под^така не може нити ће моћи успешно да испуњава свој задатак, па чак ни онда, кад би се реФормисала у оном правцу, како је г. Иротић у своме чланку нагласио. Без података о кретању грађанства не би, по нашем уверењу, могао да се предузме никакав успешан рад ма у коме правцу, а то и јесте разлог, са кога ми и сада остајемо при своме тврђењу. У својој књизи смо искреио признали, да нисмо довољпо верзирани у питању о пријављивању у Француској полицији.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Говорећи о томе питању у њих, ми смо навели правац, у коме се креће рад у тој полицији, а за детаљније податке и ближа обавештења о пријављивању њихових становника, нарочито смо се оградили овим ставом: »За остале подадке о својим грађанима служе се они пописним подацима или каквим другим помоћним евиденцијама и контролама. што би нам најбоље могле објаснити наше колеге , које су слате у Француску, ради аолицијских студија. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Васа ЛазаревиЂ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО три студента Од Конана Дојла (НАСТАВАК) — То заиста не умем казати, госиодине Холмсе. Већи је од Индијанца, али мањи од Гилхриста. Биће од прилике пет и по сгопа висок. — Тако је, са свим тачно, рече Холмс. А сад вам желим лаку ноћ, господине проФесоре! Овај узвикну од чуђења и заирепашчења. — За име Бога, господине Холмсе, та, ваљда, ме нећете сада овако оставити! Изгледа ми, да вам мој положај није са свим јасан. Сутра је испит. Ја морам неизоставно још вечерас радити. Али испит не могу. одржати, ако је ма и један од ових табака преписан. Цела ствар не сме да се сазна. Помпслите само на скандал! Ставите се само у мој положај, па ћете моћи појмити моју ужасну ситуацију. — Ви ту ништа пе можете изменити. Ја ћу сутра ујутру доћи к вама, па Кемо говорити даље о тој ствари. Ако буде могуће, даћу вам онда савета, какке све мере треба да предузмете, а дотле оставите целу ствар каква је била — са свим тачно такву. — Добро, господине Холмсе. Професор је био направио тако несрећан израз лица, да се на Холмсовим уснама могао приметити лаки осмејак. — Будите потпуно спокојни, сигурно ћемо наћи излаза. Само ћу понетн оно грумење блата и отпатке плајваза. С Богом ! Кад смо опет били у мрачном дворишту, погледасмо у горње прозоре још један пут. Индијанац је још шетао по својој соби тамо амо. Други се нису могли видети. — На, Ватсоне, шта мислишти о свему овоме ? упита ме Холмс кад смо изашли на улицу. Као каква вештина у бацању карата, зар не ? Имаш три пуба. Један је од њих био. Сад погађај! Који је од њих нрави онај кога ми тражимо ? — Онај младић на највишем спрату. 0 њему је и професор дао најгору оцену.

СТРАНА 213

Али и Индијанац је чинио некакав чудноват утисак на човека. Што се тако непрестано шетка тамо амо по соби ? — То није баш тако значајно. То чине многи људи на пример кад уче што год напамет. — Али тако нас је неиријатељски гледао. — То би исто и ти учинио кад би ти дошло неколико страних људи, а ти имаш на прагу испите, па ти је и сваки минут драгоцен. Не, ту ја не налазим ничега. Плајваз и нож нису ми били ни најмање подозриви. Али са оним човеком није све у реду. Холмс показа неодређено према кући. —• Са којим ? — Па се Банистером, слугом. Он је ту ма и најмање морао бити умешан. То је са свим тачно, Ватсоне. — Он је на мене учинио утисак скроз поштеног човека. — И на мене. Али то ми баш и пада у очи, да један скроз поштен човек — ево, овде је једна велика трговина са писаћем материјалом. Ту ћемо да почнемо истраживање. У целој варо^ш било је само четири такве радње, иначе без икаква значаја; у свакој је од њих Холмс показдвао оне отпатке плајваза и обећаво награду ако му се да такав плајваз истога материјала. Сви су продавци нудили да набаве такав плајваз, објашњавајући да је таква врста плајвазова необичне дебљине и да их ретко имају на стовариштима. Мој се пријатељ није показао много зловољан због тога, већ је само комично слегао раменима. — То није баш тако утешно, драги Ватсоне. Најбољи траг није нас никуда ближе могао одвести и већ почињем да сумњам да ћемо без овога моћи стићи циљу. Бога ти, паовоје већ девет сати, а газдарица нам је говорила много о зеленом грашку и како треба тачно у пола осам да будемо на вечери. Но, та ће се радовати кад дођемо. Пази само, ти долазиш увек доцније на вечеру, па ће ти сад газдарица отказати собу? Ја ћу, разуме се њој отказати, и иселићемо се, али тек пошто разрешимо проблем о нервозном нроФесору, небрежљивом слуги и о оној тројици вредних студената. * * * Тога вечера Холмс није ништа више говорио о тој ствари, ма да је после вечере дуго још седео замишљен. Сутра дан ујутру, око осам сати, таман кад сам био готов са својом тоалетом, приђе он к мени у собу. — Но, Ватсоне, време је већ да идемо ка универзитету. Можеш ли да причекаш са доручком ? — Разуме се. ■— Професор ће бити ужасно немиран док му не однесемо позититивних доказа. — И ја у то верујем! А можеш ли му саопштити што извесно ? — Мислим да могу. — Да, драги мој Ватсоне; целу сам тајну открио.