Policijski glasnik

СГРА.НА 260

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33

погледу. Од те године наотаје видљив и очигледан обрт у нашој хајдучији. Од тада ми немамо хајдучије у оним и бројним и временим размерама, у којима се до тада јављала, а у неколико се изменио и сам тип хајдучије. Данашња хајдучија по готову је са свим изгубила ону прастару епску боју. Опадању хајдучије донекле је узрок нестанак шума и у неколико унапређена просвећеност нашега народа. Али то су узроци секундарног значаја, главни је узрок пробуђено правно осећање у високих представника државне власти, који су почели истински осећати и гонити то зло. Напредак је врло мали, а да је уз то и врло спор, најбољи је доказ и то, што се на јатаковање још стално гледа старим очима. \У. не познаје прилике у нашој земљи, нити их је доваљно испитао, те је за то дошао до протераног схватања о нашој хајдучији. Он је уочио, или можда само чуо за извесне појаве на Балкану, па их је погрешно генералисао на све балканске земље. По њему изгледа да између Србије и Македоније нема никакве разлике. Он то и изрично заступа у својој књизи тврдећи, како хајдучија даје специфичну боју криминалитету на Балкану. У овом погледу је својом површношћу учинио Србији врло рђаву услугу. Овом приликом ваља напоменути још нешто, чега се \У. само овлаш дотакао на једном месту. Статистика паљевина (таб. I) живо нам казује, да наш закон о злонамерним паљевинама не показује готово никакве резултате, па ни после његових последњих измена од 22. XII. 1903. год. И ако растење ових дела до ове год. (по данашњим службеним податцима) још не даје права на коначну оцену о неуспеху овога закона, ипак се готово са поузданошћу већ може тврдити, да уведена колективна одговорност за накнаду штете не утиче ништа на смањење ових кривич. дела, па свакако ни на смањење осталих дела предвиђених у том закону. Изгледа, да то долази поглавито отуда, што је начин наплате накнаде штете врло рђаво регулисан овим законом. II. Субјективни моменти криминалитета. А. Биолошки моменти. (Пол. Старост. Народност.). У свима земљама, у којима има криминално-статистичких података, заједничка је појава, да број жеиских деликвената далеко заостаје иза броја мушких. Енглеска показује највећи проценат женских деликвената: 30°/ о (и више) од мушких. Има много разлога за то: мања Физичка отпорна снага, већином само субсидарна делатност у привређивању за живот, незнатније потребе, лакша способност за придагођавање и т. д. Криминалисте новије школе ову појаву, нарочито слаб удео у привредним деликтима, доводе у везу са околношћу, што жена у проституцији налази задовољења своје криминалне склоности. На Балкаеу удео жена у криминалитету пада далеко испод обичне мере. У Србији број осуђених жена у раније пом.

периоду времена колебао се апсолутно између 90 (1890 г.) и 230 (1905 г.); релативни Фактор криминалног удела жена кретао се између 3.71 проц. (1893) и 6.25 проц. (1903) укупног броја осуђених; удео жена у криминалитету, дакле, за 20 пута је мањи, од удела људи. Али и оволики удео жена различан је према појединим категоријама кривич. дела. Апсолутно и релативно највећи је број осуђених жена код кривичних дела противу личности (кад се посматра само ова категорија крив. дела онда проценат женског удела износи 9. 38.). Ово се да објаснити делом чисто спољним околностима. Овој категорији дела припада велика група сексуалних деликата, код којих је са свим природно учешће оба пола готово једнако (блуд, родооскврњење, браколомство). За тим долази једна група дела, која по својој природи долази искључиво у сферу женских кривич. дела, као што су: побацивање, одбацивање и убиство деце. Мањи је удео жена код повреда. Напротив, пак, умишљајно убиство просечно пада на терег жена више него деликти противу морала, а нарочито за тровање утврђује се претежан удзо жена. Напослетку још знатније је учешће жена у деликтима увреда и клевета. За овом категоријом дела по маси долазе прво кривична дела противу својине, па онда деликти противу државе. Али релативно у односу на мушкиње већи је удео жена у деликтима противу државе (средњи проценат 2.71), него у деликатима противу својине (средње 1.70 о / о )Динамички развитак цифара показује, да је удео жена у деликтима противу имаовине у сталном опадању, док удео жена у деликтима противу личности стално расте. И код деликата противу државе примећује се извесан прираштај, али он није сталан.

(НАСТАВИЋЕ СЕ

М. Ј. ПетровиЋ,

НОВО КАЗНЕНО ПРА80 ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ У АУСТРИЈИ. — Бг. јиг. АШ'34 ЗГ088. Крајем прошле године поднела је влада горњем дому аустријоксг царевинског већа пројекат закона аоји се односи на казнено-правно посупање с малолетницима и на њихову заштиту" ради парламентарне расправе. С овим пројектом ступила је влада, к г- м у области грађанског права, на пут доношења закона путем новела: уверена о томе, да за дуже време нема изгледа за целокуану реФорму казненог права, она је хтела да бар материју, која се односи наказненоправно поступање с малолетницима, у којој је највише потребна ревизија, подвргне извесној измени у смислу модерних криминално политичких захтева. Тиме је истовремено скицирана суштина пројекта ; он садржи, поред измена односно доиуна. материјалног и формалног кааненог ирава, одредбе које, одређене за заштиту малолетнике од Физичке

и моралне корупције, стоје само у иосредној вези са казненим иравом. Пројекат није испунио са разних страна истицани захтев, да се уведе једно Формално и материјално особено казнено араво за малолетнике. Његове су одредбе поглавито за то опредељене, да делом изменеаделом допуне аозитивне аравне одредбе. Из овога разлога изгледа потребно, да се садашње казнено-правне одредбе, које су'свакојако врло недовољне и мало задовољавају, у кратко изложе. С правом се може одустати од њихове шире критике, пошто су оне већ одређене да пропадну. § 237. казн. зак. узима да казнено малолетсво престаје са навршеном десетом годином; кривична дела, учињена после овог доба, подлеже кућном кажњењу. Поред тога може се наредити и предаја детета у какав завод за поправку, само ова предаја није Функција државне казнене власти, већ сурогат кућног васпитања, које се показало недовољно. Тиме се објашњава, што је за ову предају потребан захтев законског заступника и одобрење старатељске власти (§§ 178, 217. аустр. грађ. зак. и§16. зак. од 29. маја 1885. Царевински лист закона, 90,). Деца између 11. и 14. године важе као ограничена у кривичној одговорности; радње, које би биле злочинства кад их учине одрасли, казне се као иступи, ако их учине ова деца (§ 269. а казн. зак.). Али се мора водити о томе рачун, да према аустријском праву квалиФикација извесне радње као злочинства завнси врло често не толико од ,, покварености« кривца, колико од случајних момената исхода, којисутада за то меродавни, да ли дете, које је криво, треба да се подвргне државној казни. Ова треба да се састоји у затварању на извесном одвојеном месту за чување (трајање: 1 дан до 6 месеци), с чиме по могућству треба да се споји подесно васпитање. Преступи и иступи, које учине малолетници овога доба, предају се кућном кажњењу. Под нарочитим претпоставкама могу се ова деца држати и у каквом заводу за поправку, код преступа и иступа ипак само тада, кад је дете сасвим покварено, и власт за јавну сигурност не налази какво друго средство за постизање редовног васпитања (§ 8. зак. од 24. маја 1885. Царевински лист закона 89.) . Са почетком 15-те године наступа потпуно казнено пунолетство; малолетство се овде узимау обзир још само као основ за ублажење казне (§ 46. а казн. зак. и § 52. бр. 4.). Код преступа и иступа води се рачун о малелетству, ако је учинилац »био у доба, које је врло близу казненом малолетству« (§ 246. а каз. зак.). Још треба истаћи, да се лица између 14. и 18-е године, која су осуђена због извесних деликата (особито због просјачења, скитње, неиздржања полицијског надзора и т. п.), могу предати у какав завод за поправку (§ 13. пом. зак.). За извршење казне лишења слободе постоје у иојединим казненим заводима одељења за малолетнике ; на основу Уред-