Policijski glasnik

СТРАНА 346

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44

из тога, што је неко на оном месту и у оно време нађен или виђен да ради оно, што се друкчије не би могдо оојаснити, него да је или хтео учинити или да је учинио какво кривично дело, н. пр. ако је неко виђен да ускаче у место где је крађа извршена, или ако отуд бежи с украђеним предметима. 8. Осиов подозрења из т. 8. § 121 састоји се у томе, што се из државине ствари које припадају оштећеном. или из државине иредмета. злочина и ирестуаа изводи закључак да је притежалац тих ствари или предмета учинилац кривичног дела. Сасвим је свеједно, да ли су ствари биле баш својина оштећеног или не, да ли су се налазиле баш код самог оштећеног или на ком другом месту где их је он оставио. Под иредметима злонин а или ирестуиа. треба разумети оне предмете, који су постали самом кажњивом радњом н. пр. лажне хартије од вредности, лажни новци и др. 9. Основ подозрења из т. 9 | 121 састоји се у томе, што се из знакова кривичног дела, који су нађени на једном лицу, н. пр. повреде, или на његовим стварима или оделу, н. пр. траг од крви, изводи закључак, да је то лице и учинилац кривичног дела. Није потребно да су ствари, на којима има знакова кривичног дела, и нађене код осумњиченог лица, н. пр. шешир попрскан крвљу који је оптуженом пао с главе у трчању. Што се тиче насиља, од кога су произишли знаци кривичног дела, то је сасвим свеједно да ли је то насиље дошло услед отпора повређеног или оштећеног, или услед каквог случаја, или каквом радњом самог виновника. 10. Кад неко по извршеном кривичном делу, или чим се за исто сазнало, иобегне или се сакрије, а не би било никаквог другог узрока који би оправдавао тај његов поступак као н. пр. да је то због дугова учинио, то се из тога закључује, да је побегао или да се крије из страха да га не нађу, а из овога, опет, да је он учинилац кривичног дела. Под бегством се разуме удаљење од места пребивања на тајан начин или под лажним изговором, а под прикривањем опет, разуме се остајање у месту пребивања али на такав начин, да га не може нико видети, изузев, разуме се, његових блиских сродника. 11. Основ подозрења из т. 11 § 121 састоји се у томе, што се из осујећавања истраге изводи закључак да је онај, који истрагу осујећава, извршио кривично дело, јер по правилу онај, који кривично дело није извршио, нема узрока то да чини. Истрага се може осујетити уништавањем, уклањањем или прикривањем трагова или знакова кривичног дела, н. пр. трагова од крви, леша, или другим чим, н. пр. подмићивањем сведока. Само ни у ком случају не сме постојати други који узрок са кога је једно лице предузимало радње којима је истрага осујећена. За овај бснов подозрења није потребно, да је неко и успео у осујећењу истраге, већ је довољно да је се трудио, т. ј. да је само и покушао. § 44. Ближи посебни основи подозрења Као год што је закон примера ради навео опште ближе основе подозрења, исто тако само примера ради наводи иосебне ближе основе подозрења, т. ј. такве који се стварају због нарочите особине појединих кривичних дела, те стога не могу ни послужити као основи за сва кривична дела. По себи се разуме, да се код ових кривичних дела, сем њихових посебних могу употребити и други општи основи подозрења. Закон у § 122, примера ради, наводи посебне основе

подозрења за три разне врсте кривичних дела, које ћемо редом разгледати. 1 ) А. Посебни основи подозрења за кривична дела: велеиздаје, нарушења јавног мира и иобуне (§ 122 под а): 1. Као посебни ближи основ подозрења за ова кривична дела закон у т. 1 под а. § 122 помиње: а) иисмена сношења иодозривог садржаја, б) иодозриве тајне састанке , и в) иримање тајних иоклона. а) Под » иисменим сношењем а разуме се преписка између два лица. Према томе писање само једног писма не би се могло узети за преписку, па не би могло ни да заснује овај основ подозрења. Ни тада се не може засновати овај основ подозрења противу једнога лица, кад је на његову адресу дошло више писама, јер она могу доћи без његовог знања и воље. само ако он није ни на једно одговорио. Та преписка мора бити сумњивог садржаја, па да се заснује овај основ подозрења. За писмо се каже да је сумњивог садржаја онда, кад смисао његов доста јасно упућује на какву радњу која се односи на једно од поменутих кривичних дела (велеиздају, нарушен.е јавног мира и побуну), или кад је његов смисао сумњив, обмотан неком мистичном тамом, и допушта различита тумачења, која се могу односити на поменута кривични дела. б) Под о иодозривим састанцима (с треба разумети такве састанке, чији је циљ сумњив или сасвим непознат. Састанци су тајни онда, кад се склањују од јавности и кад је приступ трећим лицима забрањен, н. пр. ноћу,- у закључаном простору и др. Ти састанци, дакле, морају бити и подозриви и тајни. в) Тајни иоклони морају бити такви да се не могу другаче објаснити него да имају везе с поменутим кривичним делима. Јер, баш из тога, што се не могу на други начин објаснити, закључује се, да су дати у намери, да се лице коме су учињени задобије за извршење кривичног дела. Али, да би писмена преписка подозривог садржаја, подозриви тајни састанци и примање тајних поклона могли створити основ подозрења за једно од поменутих кривичних дела, потребно је уз то да дође још нешто. Закон тражи, да је та преписка вођена и да су ти састанци били с лицем, противу кога је подобан злочин доказан, или противу кога постоје основи подозрења због подобног злочина, или с лицем које припада каквој дружини опасној по државу. Исто тако и тајни поклони морају бити примљени од оваквих лица. То значи, да подозрива преписка, подозриви тајни састанци и тајни поклони нису у стању сами за себе, без овога, да заснују основ подозрења за ова кривична дела. Јер, баш из тога, што је неко с таквим лицем стајао у преписци, које се по природи ових кривичних дела морало старати да задобије учеснике, закључује се, да је садржај писма намерно двоемислен и нејасан, да би се прикрио његов прави смисао, да су, дакле, та писма имала за предмет поменута кривична дела. Тако се исто из подозривих тајних састанака с оваким лицем изводи закључак, да су се они односили на поменута кривична дела; а и тајни поклони примљени од таквог лица не даду се другаче објаснити, него да су примљени у циљу сумњивог споразума. (наотавиће ое) Д-р Бож. В. Марковић.

г ) КИкп Веиг01з1оНгз 311—361; Соттеп(;аг I 247 —252.