Policijski glasnik

БРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 413

Полицијски чиновници окружних начелстава немају правана наннаду дневницв и попутине по закону а дневници, подвознини и селидбини државних чиновника и служитеља кад у округу, ван места свога становања, врше службене послове. Д. II. секретар пачелства округа т. по наређењу окружног начелника и Министра Унутрашњих Дела извршио је ревизију у гри среске канцалерије на основи чл. "23. а сагласно чл. 20. закона о уређељу округа и срезова, пошто је начелник окружни у овом времепу био спречен другим службеним послом да ову своју дужност изврши. На овоме послу секретар II. провео је пет дана, па је поднео рачун да му се за то плати на име попутине и дневнице 101 дин. по закону о дневници, подвознини и селидбини државних чиновника Г. Министар Унутрашњих Дела одбио га је од овога тражења, као неумесног, решењем од 20. августа ове год. БН. 4320, а с ових разлога: »По чл. 3. т. 9. закона о трошковима улравних власти, у вези с одредбом чл. 1 истог закона, секретар П. има сталан додатак од 30 дин. месечно као накнаду „за аутне трошнове, коЈв учини кад ван места. свога сталног обитавања, а у границама свога округ а к »врши службене пођлове«. Према овоме секретар П. нема права на накнаду за овака путовања и по закону о дневници, подвозниви и селидбини државних чиновника, што је изриком и у чл. 27. овог закона казано. „Секретар П. је окружни иолицијски чиновникипо томе његов службени круг је његов округ, кад год излази ван места свога сталног обитавања да врши службене послове. Тако је и по пропису чл. 1. закона о трошковима управних власти и по пропису последњег става § 16. закона о чиновницима грађанскога редм. »Ие стоји то што секретар П. каже, да му се сгални додатак даје за службене изласке у атару општине где је канцеларија окружног начелства, кад противно томе говоре и чл. 1. закона о трошковима управних власти и чл. 6. закона о дневници, нодвознини и селпдбини државних чиновника; а одредба чл. 3.овога закона о томе, шта се разуме под »местом званичнога круга«, кад је реч о накнади путних трошкова, важи за чиновнике, који немају редовиог додатка за службена путовања. »У овом случају секретар П.заступао је у дужности начелника окружног сагласно одредби чл. 20. закона о уређељу округа и срезова — дакле извршио је једну законом прописану му дужност, за коју има и накнаду у редовном додатку. Околност, што је овај његов додатак мањи него додагак полицијских писара по срезовима. не иде у прилог његовог тражења засебне накнаде с тога, што он овака службена путовања не чини редовпо, веК само у ванредним приликама —- а додатак прима редовно — док писари по срезовима овака путовања морају много више да чине".

Ово министрово решењч оснажио је и Државни Савет решењем својим од 5. ов. мес. Бр. 7377. Овако је гласила и одлука Државног Савета од 5. децембра 1901. год. Бр. 7900 у сличном случају, који .је саопштен у »Збирци одлука Државног Савота® од Мил. Вукићевића на стр. 165. I дела. С. Ђ. Б. Прерађевине од меса не подлеже наплати касапске аренде. Ђ. Н. К.. трговац из Крушевца, тражио је, да га суд општински ослободи од плаћања такоа општинском касапском арендатору на саламе. Од овог тражења одбио га је суд решењем Бр 178/907.. са разлога: да ошптински арендатор према условима држане лицитације који су проиисани саобразно уредби о касапницама, има права да наплаћује прописану таксу и на саламе, без обзира на то да ли је на ту робу плаКена каква такса пре уношења у варош Крушевац. По жалбама молиочевим то су решење одобрили: начелство и министар, ну по жалби његовој на решење министрово ГШ 11 137/907,. Државнп Савет примедбама својим од 18. новембра 1908. год. Бр. 6916. нашао је, да ожалбеио решење не одговара закону са ових разлога: »По т. 1. уредбе о касапницама, од 8. априла 1839. године, свака општина има право давати касапнице под аренду, у којима ће се говеђе и сваке друге стоке месо продавати, и ту аренду општине могу и под закуп давати. Наплаћивање таксе за клање свиња и клање стоке по саланама вршиће онштине онако, како је прописано за клање говеди и друге стоке. А по уредби од 30. јануара 1861. год. В№ 218 дато је право] општинама да могу давати нод кирију у атару своме и право на клање стоке по саланама. Ни овим уре (бама ни којим другим законским прописима није дато право општинама да наптаћују касаиску аренду н на саламе, које се као Фабрички производ или увозе или израђују у земљи ради препродаје. Према томе погрешно је општина па основу услова од 22. новембра 1906. год. Бр. 885, о давању нод закуп аренде касапске за 1907. год., а по т. 2. иод и, који је у противности са законом, односно уредбом о касапницама, решила. да је жалитељ дужаи плаћати аренду па саламе«. Ове разлоге Државног Савета усвојио је Министар Унутрашњих Дела, а ово у толико пре, што је ово питање по преставци Мипистра Финансија регулисано расиисом од 20. октобра 1907. год. П.Л5 19.399. Овим расиисом, на основу § 7. устројства централне државне управе и чл. 142. зак. о општипама, објашњено је иолицијским и општиноким властима: да општине, према уредби о касапницама и њеним изменама и допунама, имају право наплату такса у име касапске аренде само за. клање стоке и иродају сировог меса, а да немају ирава на наалату ошх тпкса и на ирерађевпне од меса, аошто би то

била нека врста трошарине, на коју за сада има ио закону ираво симо оаштина београдска, Сем тога истим расписом паређено је надзорним полицијским властпма: да забране општинама наплаћивање такса у име касапске аренде па саламо и друге прерађевине од меса, да сваку одлуку суда или одбора општинског, која би бпла противна издатом објашњењу и уредбц о касапницама, у смислу чл. 152. зак. о општинама, задрже од извршења, а ако би која општина и мпмо тога вршила наплату таквих противзакопских такса, да се према одговорном општинском часнику или службнику предузме кривично ислеђење и с-уду оптужи. В. Ђ. Н.

ПОУКЕ 14 ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине вар. Лознице актом свој им Бр. 7814, пита : »Моли се уредништво „Полицијског Гласника«. да о следећем изволи дати своје обавештење: 1., Да ли по уредби о касапницама у Полиц. Зборнику страна'211. тач. 5. могу кафеџије и механџије клати отоку 'ситну, држати касапске пањеве и нродаватн печено и пресно месо пред својим радњама и онде. где се аренда општинока издаје под закуп; 2., Има ли општина права према § 869. кр. зак. да одреди касапима место за иродају меса, као и то, може ли општина да за касапе створи дућане касапске све на једном месту и да им на исте наплаћује кирију у корист своје касе ?* — На ово питање одговарамо : 1. Право механџија у погледу клања стоке, било је регулисано тачком 4. уредбе о касапницама, и по првобитном тексту овога члана било им је дозвољено куповање стоке и продавање меса, печеног нли куваног, без икаквих обвеза према општини или арендатору. Купљену стоку механџије. нису смеле ни тада продавати на ситно — крчмити — али су је могле делити на череке са другима, јер је та деоба дозвољена тачком 5. номенуте уредбе. Али изменом тачке 4. ове уредбе од 18. октобра 1886. годинеЈ(Зборник XVII стр. 186) прописано је, да наређења тачке 4. уредбе о касапницама, не важе више за Београд и она места^. у краљевини, где се кланице дају под закуп. На тај начин, њима је са свим забрањена куповина и клање стоке за своје радње, јер оно што се они помињу у тачци 5. речене уредбе, не важи више, пошто је то било у вези са наређењима тачке 4. ове уредбе, а кад су ова наређења укинута, онда впше ^не важи ни оно што је у даљој вези са њима. Не могу, дакле, механџије, а кафеџије још мање, клати стоку за своју радњу у опште, иити продавати печено или