Policijski glasnik

СТРАНА 406

полицијски гласник

ВРОЈ 51 и 52

дете остаје код особе које су и дотле биле за њ одговорне, или се стављају иод надзор власти, или се с њиме друкчије поступа, како суд одреди; У сваком случају дете остаје под надзором РгоћаИоп ОШсег-а. По наређењу суда дете се има тако држати, да је у свако доба спремно предстати суду на његов позив, до окончања саме ствари. Ако је дете дошло пред суд као злочинац или му прети опасност да ће морално пасти, судија има да испита, шта је према размери моралнога ступња детињега и према стању свих околности најцелисходније да се према детету предузима, како би се постигла његова поправка. Према свему находу ствари судија доноси извесно своје мишљење и најзад одлуку. То своје мишљење даје тако, да може по потреби и своју одлуку да уништи или да је измени. Ако је извесно дете на основу закона оглашено као склоно злочину и греху, оно се по могућству предаје његовим родитељима или особама којима је поверена родитељска или старатељска власт. При том се овима увек придода по један Ргоћа1доп ОШсег, који има све своје сиде да упне и да помаже родитеље у васпитању тога детета. Он води надзор над дететом, никако га не испушта из ока, посећујући га често код његове куће или призивајући га себи. РгоћаИоп ОШсег стоји увек на услузи детету саветом и делом, а понова изводи дете пред суд ако су његова и родитељска утицања безуспешна. Он је и родитељима саветодавац, и није био један случај, да је такав судски чиновник извео на прави пут баш оно дете, за чију су поправку и сами родитељи његови већ одавно били изгубили сваку наду. Ако повраћај детета родитељима или стараоцима није могуће, и ако има још ма и најмање изгледа на успех, онда се упућује дете у какву часну и поштену породицу. Па и ту осгаје дете под сталним надзором Ргоћа^оп ОШшег-а, који на већ поменути начин има да се стара за његово добро. Најзад збринутост поквареног или напуштеног детета може се постићи још и на тај начин, што ће се упутити једноме од безбројних удружења, друштава или савеза, који су образовани у том циљу, да даду склоништа таквој деци, и да их васпитају не би ли постали вредни, радени и људи од реда. Сем тога дете злочинац се може упутнти још и у КеГогте 8сћоо1, 1пс1и81;па1 бсћоо1 или у какав сличан, државом привилегисан институт; но то смо већ описали у поменутом чланку »Американски систем понравке осуђеника". Као што рекосмо крајњи циљ свима законима о судовима за децу јесте помоћ коју држава указује деци која су извршила злочин или су у опасности да ће у греху огрезнути. Резултати те помоћи од користи су неописане како за саму младеж и друштво, тако и за државу, коју злочини најскупље стају. Да бисмо дали читаоцима што потпунију слику ове установе, изнећемо згодном приликом нелико црта и^ праксе разних судова за

децу, а нека би ови реди за сада послужили као подстрек за прилажење раду на остварењу такве установе и у нас. Д. В. БакиЂ.

ПОЛИДИЈСКА УРЕЂЕЊА НА ЗАПАДУ

(нАСТАВАК) II Президијално одељење. У ово одљење спада на првом месту сгарам>е и надзор над шуцманшафтом — жандармеријом. Ми смо раније. говорећи о варошкој жандармерији у Пруској,* дотакли се и њене организације у Франкфурту на Мајни. Овде ћемо се ради целине огравичити на најглавније. ШуцманшаФТ је војнички организована трупа , као извршни орган месне полиције. Шуцмани су подељени на деветнаест квартова или, како их они називају, ревира, којима иа челу стоји по један полицијски к >месар као старешина. Командант шуцманшаФта је један полицијски инспектор у рангу мајора и он је непосредно потчињен управнику полиције и његовом помоћнику, а има да извршује и службена наређења шеФова иојединих одељења. Командант са два помоћника чини команду шуцманшаФта, којој су у дисциплинском и надзорном погледу потчињени сви квартови. Као што смо у раније поменутим чланцима видели шуцманшаФТ и ако је униФормисан и војнички организован, ипак је цивилна усанова и потпада под грађанске судове, а дисцишшнске казне по предлогу команданта изриче управник. Полицијска благајна и књиговодство Финансирају полицијски президијум у кругу буџета. Исплаћују плате чиновницима (тромесечно унапред), набављају материјал и т. д. Благајник и рачуновођа су увек оделита лица, која један другог контролишу. Ту се воде књиге: дневници издавања и примања, дневник касе, »асерватен мануал (( (за пролазне новце, н. пр. од лова, пасоша и других такса), поштанска књига и друге. За сваку исплату из касе мора следовати наређење управника или његова помоћника. Ревизије касе врше се свакога месеца и два пута преко године изненада. У библиотеци се чувају сви закони, разни коментари, као и друга дела, која имају важности за полицијску струку. По себи се разуме да су све књиге уведене у каталог с назначењем колико која вреди Књигз се дају чиновницима на реверс. Ова библиотека служи за цео президијум. иначе свако одељење има за себе потребне законе и књиге. Главна. архива је овде одвојена од канцеларија за пријем, завод, препис и експедицију акта. У њу сз остављају свршена акта из свију одељења, изузев општих акта. Свако одељење има своју архиву, али у њој се чувају само акта општега зна* ((Полицијски Гласник" бр. 40 — 43. од ове год.

чаја. Ова се. уређена према предмету (индустријски построји, држављанство, лов. странци, дивљач и т. д.) деле на генерална и специјална. У прва се остављају министарски распиеи, опште наредбе и одлуке претпостављених власти, а у друге поједини случајеви, у колико не би припадали личним или којим другим актима. Узмимо н. пр. предмет о „малолетним кривцима«. Он ће имати једну свеску генералних и другу специјалних акта. Свеске имају корице од нешто јаче хартије, а унутра се дошивају (за корпце) нови расписи, односно нови случајеви. По једном предмету може бити вишо свезака. Свеске су поређане по Фаховима а по регистру, у који су сва уведена, могу се лако изнаћи. У ову главну архиву долазе акта која не припадају ни генералним ни специјалним актима појединих одељења. Она се односе на поједина лица и отуда се та акта и зову лична акта („РегзопаЈаИеп"). Кад један предмет буде окончан и од шеФа одељења назначен за архиву онда се на првом месту гледа да ли је лице, на кога се тај предмет односи, имало ранијих акта. То се гледа по картонском регистру, који је азбучно уређен. Сва лица, која у архиви имају акта, добијају по један картон, на који се поред имена и презимена, занимања и места рођења дотичнога, као и назначења на шта се предмет односи (само према првом акту) ставља и редна нумера под којом је предмет остављен у архиву. По овом картонском регистру брзо се може видети да ли има или нема ранијих акта, па ако има, онда се са картона нова акта при дну плавом писаљком снабду нумером ранијих акта. По том се ранија акта извуку из односног Фаха и реда, па се са новим хроволошки уређеним актима предају једном службенику (књиговезачки радник погођен да ради по два часа дневно у архиви), који нова акта дошије уз стара и тада се предмет опет оставља на своје старо место, Кад ранијих акта нема, онда се лична акта устројавају одмах ако се односе на: 1. кафане и гостионице, 2. отпуст из поданства, 3. пријем у поданство, 4. носече, 5. старинаре, 6. злочинце, крадљивце и т. д., 7. проститутке, као и сва она акта, из којих се може видети, да ће се рад са њима поновити. Ново устројена акта умећу се и ушивају у корице, на чијем је предњем месту на ирвој страни наштампапо крупним словима: акта краљ. полицијског президијума У Франкфурту на Мајни односио Н. Н. (име и презиме се исписује) из Н. (место рођења) За механско право. № (нов редни број архиве) На та се акта поред имена и назначења на шта се односе ставља при дну нов редни број архиве, под којим ће се