Policijski glasnik

СТРАНА 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

да ли може ко о црквеним оаборима и вашарима клати стоку сем касапа и крчмити дечено месо, и ако може да ли плаћа коме какву аренду ?; и 2. Сме ли ко продавати маст сем касапа, кад постоји касапница и плаћа општини аренду. Молим за расправу ових питања, јер од нове године треба уводити закони ред«. — На ова питања одговарамо: 1. Уредба о касапницама регулисава редован одношај излеђу општине и касапа и касапа и грађана. 0 изузетним приликама као што су црквени и манастирски сабори, вашари и т. д. она не говори ништа. Неке општине, дајући своје касапнице под аренду, регулисавале су ове случајеве уговором, закљученим са закупцем, а неке не, али је у већини случајева узимато, да касапи немају права на аренду од оних, који кољу стоку по саборима и вашарима, јер се ови махом држе ван места за које је аренда условљена и изузетци су од редовних прилика, које се уговором обухватају. Ако се овој пракси дода и то, да су чл. 29. и 31). уредбе о каФанама, сабори и вашарп изузети од правила постављених за механисање, и дозвољено да сваки може радити ове послове тих дана без ограничења, и да продаја печеног меса није ни самом уредбом забрањена, онда се не може извести право за касапе, да наплаћују аренду тих дана. 2. Продаја масти није ограничена ни једним законом и може је продавати сваки и ако су касапнице дате под аренду.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е Радомир Ђондић, родом из 11рељине„ среаа љубићоког, који је пресудом суда општине мадо-моштаничке од 31. прошдог месеца кажњен са три дана затвора због окитње, 1. овог меседа нобегао је из притвора. Он је отар 2"2 године, мадог раста, ма.шх пдавих бркова, очију пдавих, на себи има гуњ и пантадоне од оукна, на глави шајкачу, а на ногама оианке. Позивају се све нодицијоке и оиштинске вдасти да га потраже и пронађеног опроведу начеднику среза посавоког округа београдског с позином на депешу Бр. 70.

ђеног стражарно спроведу прокупачком првостепеном суду с позивом на акт Бр. 27074/908. Косара Филиповић, одужавка, 2 4. прошлог меоеца, здонамерно је оотавида овоје новорођенче на ( ,Тркадишту» у онегу, које је иотога дана нађено и предато Материноком Удружењу. Косара је родом из Шапца, стара 16 година, мадог раста, у дицу плава, у ногама бангава. Како је она по извршењу овог деда побегда, то ое позивају све вдасти да је потраже и пронађену опроведу кварту врачароком с позивом на акт Бр. 2012 3/9 08.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Међу старије и инте.шгентније наше коцкаре и варадице додази и овај Станимир Милутиновић, чију ФотограФИју изнооимо. Његово ое име није помињало за посдедњих некодико година у подицијском репергоару; готово је био већ и заборављен и ако је раније био добро познат. Коцкарски занат практикује тако рећи од детињотва, јер је још од 12 година дошао у додир оа подицијоким вдастима, које су га од тада безбројно пута иступно казкњаваде. Већ у овојој петнаестој години о-

Иоолуга је одмах пришла њему и једва га нробудила. При уотајању почео му је иопа ати новац из џепова и претресом је нађена код њега сва поменута оума новаца, која му је одузета. Како није могао одмах бити предат подицији, то га је поодуга задржада!^у једној засебној ооби до сванућа, и ујутру га^предада подицији. На испиту код наче.шика среза пчињског нашао је за најбоље да се прави луд. Сва је Факта порицао и оам је ое оеби чудио и необјашњиво му бидо, како је то могуће да је нађен да опава код кеднераја, кад је дегао у ооби. А.ш му сва порицања ништа нису помогда, јер оу ова наведена Факта утврђена оведоцима и он ће ускоро бити предат врањском првоотепеном оуду за дедо опаоне крађе. Како је он дошао из Туроке и како се мисли да је и тамо учинио какво казнимо дедо, то је начелник ореза пчињоког (који нам је и поодао ову (Јтанимирову Фотографију) тражио извешгај од нашег конзудата у Скопљу, да није и тамо учинио какву кривицу, а нарочито му је окренуо пажњу на објаву, која је нађена код Станимира на којој нема потпиоа конзуловог. Објава је издата 8. прошдог месеца под Бр. 619 и оонована је сумња, да ју је Станимир оам ФадсиФиковао.

. 1М '4 1 % И ; 1

Аксентије Зувић, земљоделац из Раче у срезу кооаничком, решењем прокупачког првоотепеног оуда од 15. новембра прошде године отављен је под оуд и у притвор због убиства Видооава Кадичанина, земљодедца из Раче, али ое ни до оада није могао пронаћи, јер је по извршењу дела одмах побегао. Акоентије је отар 21 годину, мадог раста, у лицу омеђ, малих бркова, брија ое, коое омеђе, у обичном сељачком оделу. Нека га ове по.шцијоке и општинске вдао/ги живо потраже и нрона-

оуђен је и оудоки на три године затвора због опаоне крађе. И Станимир додази у ону неко.шцину коцкара који нису мерени и ФотограФиоани у нашем Антропометријоком Одељењу, јер од 1 905. године, од када поотоје одељења, није пролазио кроз Београд и Пожаревац. 10. прошдог меоеца Станимир је допутовао жедезницом из Скопља у Ристовац и заузео засебну собу код Манасија Николића, механџије ондашњег. Преко ноћ, када је по■сдуга била поопада, изашао је из собе, провукао се кроз шубер и ушао у каФану. Затим је одмах пришао кеднерају, где ое налазидо чекмеџе, обио га ножем и из њега узео 409-50 динара у разној монети, па новац нотрпао по џеповима. Кад је био х^отов са „операцијом" и баш кад је имао намеру да изађе из кафане, приметида га је посдуга. Увидевши критичну ситуацију нашао је_ за најпаметније да дегне покрај кеднераја и иочне хркати као да је у најбољем сну.

Станимир је родом из Књажевца, стар 2 8 година, оредњег раста, лепушкаот, иопијена лика. Изнооећи његову најновију ФотограФију позивамо ове по.шцијоке и општиноке вдасти, а и приватне мо.шмо, ако би знали за какво н>егово злочино дедо, да о томе известе начедника среза пчињског (с позивом на Бр. 2098/908.ј и.ш уредништво овог диста.

ПРОНАЂЕН Душан Раденковић, бив. штампарски раденик, чија је ФотограФија изашла у 50. броју а 11одиц. Гдаоника® од пр. год., пронађен је по гој ФотограФији у Врању и предат Фамилији, те је према томе престала потреба за његовим тражењем. Овим ое опозива и раопио Управе града Београда од 8. децембра прошде годинс Бр. 5071 0.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

уредник Добривој В. Бакић