Policijski glasnik

СТРАЖА 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4.

СТРУЧНИ ДЕО

Шта се не може узети у попис за извршење судских одлука? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) (НАСТАВАК) ж. Спорно је питање: да ли се земљораднику може узети у попис за рачун Управе Фондова и оно непокретно имање, које му је но тач. 4. а. изузето од пописа (пет односно два дана земље — ал. V правила). Јер се у пракси чешће дешавало, 56 ) да земљорадник у моменту пописа нема ништа више од непокретног имања сем онога, што је за рачун Управе Фондова интабулисано, и ако је у време задужења имања имао довољно земљишта, па се стога тражио ноништај јавне продаје тога имања. Кад се има на уму, да је намера законодавчева у тач. 4. а. била. да се заштити земљорадник од ириватних поверилаца (зеленаша понајчешће), чије су се махинације показале тако опасне по опстанак земљорадничкога сгалежа, и да овоме никака опасност не прети од јавних каса, онда се мора одговоритн, да се земљораднику за њихов рачун може иродати интабулисано имање, и ако му после продаје не би остал:о довољно земље по тач. 4.а. Јавни интерес захтева, истина, да поједини земљорадник услед егзекутивне и добровољне продаје земљиитта не остане без истога, али јавни ннтерес исто тако не допушта да се штете интереси Управе Фондова, те да се тиме њен и по земљораднике благотворни задатак, давање јевтинога кредита, отежава. з. У VI. одељку тач. 4,а. прописује се да »ако би земљоделац више од пет плугова земље имао, остаје њему да одреди, која ће му се земља продати.« Поводом овога одељка у пракси се појавило питање: да ли земљоделац има ово право и онда, кад је у питању извршење какве хипогеком обезбеђене тражбине или пак само онда, кад извршење судске одлуке захтевају прости (хирограФерни) иовериоци земљоделчеви? Тачно је да поверилац има права захтевати, да се из заложене ствари измири (§§ 304. и 320. у вези са 22. грађ. зак.). Али, пошто заложно право на једној ствари ипак само тога ради постоји, да се повсрилац сигурно измири, пошто, дакле, намирење повериочево баш из за ложене ствари није крајњи циљ, већ је главно брзо и сигурно измирење повериоца у опште, то је онда јасно, да дужнику треба допустити, да може, на место хипотековане ствари, одредити другу за попис и продају ради измирења повериочевог. Али то може бити само тако, да отуда поверилац не трпи никакву штету. За то је оправдано гледиште Касац. Суда (види одлуку опште седнице од 4. XI. 1897. Бр. 7624., саопштену у Пол. Гл. год. 1904. стр. 24) да се то дужнику може допустити само онда, »кад је извесно да дужник има још свога имања у толикој количини, да може залећи за наплату односног дуга, и да је оно још и у таквом стању, да се без сметња и одуговлачења може одмах узети у попис за извршење осуде.« Кад је, дакле, јасно, да се поверилац продајом тога нехипотекованог имања може исто тако брзо и сигурно измирити као и иродајом хипотекованог, које земљоделац има разлога сачувати, онда би иротивљење повериочево било безразложно, проста шикана или други какви задњи смерови, о чему власт није дужна да води рачуна, у толико мање, што је тенденција законодавзв ) В. распио нинистра правде од 13. V. 19 03 г. ЈГ: 5016. у Нол. Гл. за 1904. стр. 203.

чева, да се штеди земљорадник при извршењу судских одлука из непокретног имања. У осталом и последњи став тач. 13. правила министра правде као да се односи на хипотекарне повериоце: »Избор дужника, да се ова или она земља прода, може само онда места имати, кад се и оним комадом земље, коју дужник за продају одређује, може тражење да подмири <( . И. Последњи одељак тач. 4.а (§ 471. позива се на зак. од 4. X 1867.. којп гласи: »У тачк'ама под број 4, 5. и 6. побројане ствари продаће се, ако се по пресуди има подмирити штета, коју је кривац учинио: злочиним делом, преступљењем или иступљењем учињеним из користољубља, или преступљењем намерно учињеним«. Из овога, не баш тако јасно стилнзованог нрописа излази, да ће се и у тач. 4.а. означено имање земљорадниково моћи узети у попис и продати, ако је он осуђен да накнади штету, коју је другом нанео злочинством, намерно извршеним преступљењем, без обзира на побуде кривичног дела, или иступљењем, учињеним из корнстољубља. 5 ') Да би се и ово имање земљорадниково могло узети у иопис, није потребно да је он баш кривичном пресудом осућен (поред осуде на казну) и на накнаду штете. 58 ) Јер и ако ово најчешће бива, ипак се може накиада штете. која потиче из кривичног дела, и грађанском парницом тражити (§§ 295, 296. и 307. казн. суд. пост.). Довољно је, дакле, да се утврди, да је штета кривичним делом, горе означене врсте, причињена, па се онда за извршење пресуде може узети у попис и имање из тач. 4.а. То се исто мож.е учинити и онда, кад се по пресуди имају да наплате и сви они тротикови, које је кривац горе означеним кажњивим делима 58а.) проузроковао (§§ 322. и сл. казн. суд. пост.) 59 ) а такође и онда, кад би дужници имали да измире какве државне или општинске трошкове или бол,е »терете®, као што се вели у тач. 16. правила, (на пр. данак и прирез, 6 ") разне таксе и др.1, дакле потраживања, која се на јавном праву оснивају (не потичу из приватно-иравних односа између државе или онштине с једне и појединаца с друге стране). (ИАСТАВИЋЕ СЕ) Д-р Драг. Аран1јелцри11 57 ) Штета причињена (из нехата) преступл,ољем иаузима се, а тако|л и она, која иотичо из других иступљења. 58 ) Нетачно је. дакле, у тач. 16. правила министра правде казано, да бласодејање ово... важи само за оне случајеве', кад се има да изврпш пресуда у обичним грађанским споровима, но ако се има кривична пресуда да изврши..." 58 а) Пошто се имање из тач. 4.а. према закону од 4. У. 1867. не можо узети у попис за наплату штете причињене нехатним преступљењем или иступљењем, гдо није било користољубља, то се онда исто имање не може узети у поиис ни за наплату кривичних трошкова, проузрокованих истим кажњивим делима. 59 ) У погледу наплате новчане казне, на коју је кривац осуђен, важи § 28. казн. суд. посг. с тим ограничењем, да се из имања земљорадниковог, изузетог по тач. 4.а. из поииса, не може новчана назна наплаћивати, па ма за које кривично дело она била. изречена, па ни по пристанку осуђенога. Јер кад законодавац штити свакога осуђеника од материјалне пронасти, прописујући да се највише из једне трећине његовога имања може новчана казна наплатити, онда се у толико пре може узети, да је ту заштиту — недопупггањем да се из оних пет дана земље наплаћује новчана казна — хтео дати земљораднику, о коме се законодавац нарочито стара. т ) Земљораднику се не може узети у попис за наплату порезе кућа намењена становању са нлацем у величини до 20 ара (2000 кв. м.), као и један пар теглеће стоке — измене и допуне зак. о непоер. норезу од 29. VI. 1907. У тач. 4.а. побројано имање земљорадниково не може се у попис узети ни онда, кад би се над имовином његовом отворио стечај. Јер и стецишно поступање није ништа друго, до измирење поверитеља из имовине дужникове, али не иојединих поверилаца већ свију пријављених. Пресуди судској код појединачног измирења равна се ликвидирање тражбина у сгецпшту од стране браниоца стецишне масе.