Policijski glasnik

СТРАНА 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 5.

њује. 61 ) Ако то не би учинио, онда егзекутивна власт не би била дужна по званичној дужности да ове ствари изузима од пописа. Јер из законодав"но - политичког циља, који је законодавац прописима тач. 4. а хтео постићи — одржање земљорадничкога сталежа као таквог — не следује да и ствари странца земљорадника треба заштитити од пописа. Нашој је држави равнодушно, кака ће судбина постићи иоједине странце земљораднике, ако им се све земљиште прода за дугове,® 2 ) и да ли ће они постати пољопривредни надничари у селу илп ће се одати у вароши другом занимању. Шта више интереси наших подаиика, који су, евентуално, кредитирали странца, и који захтевају продају свега дужниковог земљишта, пречи су нашој држави и захтевају више призрења но обзири одржања земљорадника странаца да не постану пролетери. 63 ) Али и са једнога другога гледишта страни поданици не могу уживати благодејање из тач. 4.а § 471. грађ. суд. пост. 64 ) Ово је благодејање у исто време и ограничење земљорадника у слободном располагању са својим земљигатем, пошто он по ал. 4. ове тачке дотично непокретно имање не може ни сам продати или ма којим начином отуђити. Пошто ова тач. 4.а, која има више алинеја, чини у § 471. за себе једну целину, онда би се имало узети да, ако се странцу земљораднику заштићава од пописа извесан део земљишта, да му се онда и забрањује да може тај део отуђити. Међу тим то би значило у неколико лишити странца земљорадника могућностп, да се у своју отаџбину врати, пошто би му то било отежано, кад не би могао у новац претворити своја непокретна добра. Не може се пак никако претпоставити, да то лежи у намери законодавчевој, да законодавац хоће, да тим путем утиче на странца да остане у нашој земљи или да пређе у наше поданство. 65 ) Најзад ваља и то имати на уму, да је тач. 4. а § 471 постала законом од 24. децембра 1874 године. У то време, па и после, све до берлинског конгреса (1878 године) странци нису могли прибављати непокретна имања у Србији. Према томе на њих законодавац, уносећи тач. 4.а у § 471, није ни могао помишљати. 6. По тач. 5. § 471. не може' се узети у попис »свакој мушкој глави без разлике стања, која шеснаест година има, дуга пушка (шоца), два пиштоља и сабља или велики нож 61) Ако таквог пропиоа у дотичној држави нема, онда значи, да она не сматра за потребно да земљораднике заштити, и онда у толико мање има права дотични странац да тражи, да у Србији има више грађанских права но у својој земљи — на штету наших грађана; да му наша држава оно гарантује, што му његова не би гарантовала. Могло би се пак и овако резоновати: по § 47. грађ. зак. да би странац уживао у Србији иста права као и домородац, потребно је да докаже да и његова држава поступа према Србима као и према својим грађанима. Та једнакост поступања постоји и у случају, кад држава дотичнога странца не изузима ни својим земљорадницима ништа од пописа па наравно ни странцима. II кад та једнакост у поступању постоји, онда треба и наша држава да према странцу поступи онако исто, као и према своме грађанину, дакле да му извесно непокретно имање изузме од пописа. Ја ипак мислим, да се о једнакости у поступању не може говорити, кад у странчевој држави и не постоји закон о заштити земљорадника. в2 ) Јер нема места ни бојазни, да ће се ти странци, ако остану без земље' одати вршењу кажњивих дела или паети на терет општинама ради издржавања, попгго се они могу удалити из земље и упутити у њихову државу. 63 ) И са гледишта политичког опасни су странци земљорадници, који често у колонизаторокој мисији потискују домородце, па стога законодавства и нису према њима онолико предусрегљива колико према домородцима. 64 ) Међу тим ни странцу се не могу узети у попис ствари побројане у осталим тачкама § 471. јер овде нису у питању, као у тач. 4а, благодејања за један најмногобројнији сталеж у земљи, према коме се има нарочита изузетна пажња, већ ове тачке садрже јиз §епега1е, које важи за све дужнике. 6о ) В. о овом питању чланак Д. Калајџића, Пол. Гл. год. 1902 стр. 265, и Пол. Гл. год. 1907 стр. 335, где се заступа исго мишљење.

(јатаган), а народном војнику ни оно, што му је потребно по струци војске, у коју је уписан.« Док је осталим одредбама § 471. у главном циљ, да се издвајањем извесних ствари и потраживања од пописа сачува дужник од крајње беде, дотле је овим законским прописом законодавац хтео да избегне повреду частољубља, које је по појмовима нашега народа везано за оружје јуначко. 66 ) Оно треба да буде увек уз јунака, да му се нађе на муци јуначкој, а не да се због дугова одузима и продаје, и на тај начин профанише. Дуга пуптка (шоца) је војничка пушка, 6 ') према томе ловачке пушке нису изузете од пописа као ни ловачкп прибор. Да ли је побројано оружје од веће или мање вредности, нема утицаја. И најскупљи пиштољ не може се дужнику у попис узети. Ово је пак нарочито од важнооти, ако дужних има оружје, које често пуга због своје антикварске реткости има велику вредност, а као, може бити, породична успомена и велики значај за дужника. 7, По тачки 6. § 471. не могу се узети у попис »ошциру и сваком чиновнику оружје, научне књиге и инструменти и у опгате оне ствари, које су овоме за извршење дужности потребне. Исто тако правозаступнику, лекару и другим научним људима књиге и справе за њихов рад потребне.« Што се тиче оФицира, за њих је у Војном службеном листу од 1888 године стр. 617. под »Спрема ОФИцира и војника свију позива, казано које су ствари потребне за вршење дужности официрске. За тим је у књижици »Пропис о оделу целокупне војске« од 1901. 68 ) одређшш, шта оФицир од одела мора имати ради вршења службе, а у уредби о Фуражи од 10. IV 1904. ФБр. 3259. (служ. вој. лист стр. 46) прописано је који ОФИцири и колико коња треба да имају за вршење службе. Према томе, ту побројане ствари не могу се у попис узети. 69 ) Код ове тачке треба бити прв^ начисто са тиме : која се лица сматрају за „чиновнике« односно „научне људе«. За чиновнике се у смислу ове тачке 10 ). сматра онај, коме је поверено, отправњање неке јавне фуннције , неке јавне дужности, било то од стране државе било од стране округа и других самоуправних тела и установа са јавним карактером. Према томе и онај се сматра за чиновника, који лије указни чиновник, исто тако и онај, који хонорарно врши извесну јавну Функцију, 71 ) па најзад и служитељи државни, општински и др., ако је и њима отлрављање неке јавне дужности поВереНО. 72 ) ' 3 ) (НАОТАВИКЕ СЕ) Д-р Драг. Аран-ђеловиЋ 66 ) И грађан. суд. ност. за Црну Гору у чл. 244. изузима униФорму & оружје од пописа. У немачком и аустр. грађ. суд. иостуику нема таког проииса. 67 ) В. Вуков Рјечник српског језика стр. 874. 68 ) У овом иогледу меродавни су и прописи од 1903 год. о целокупној ратној спреми за иешадију, коњицу, артиљерију, санитетске трупе и административне. 69 ) Официрима се по чл. 13. зак. о женидби ОФицира од 1901 год. не може још узети у понис приход од кауције женидбене, а ни сама кауција, без одобрења војног министра. 70 ) Први одељак тачке 6. § 471. донесен је у јавном интересу, а не. у интересу лица у њему означених. Законодавац је изузимањем ових ствари од пописа хтео да онемогући трајност вршења јавних дужности, које су овим лицима поверене. На против други одељак тач. 6. донесен је у интересу самих дужника, у циљу одржања њихове егзистенције. 71 ) И у самом закону о чиновницима грађан. реда од 1864. године у чл. 1. спомињу се (( привремени постављени чиновници^, дакле они који нису указом наимеиовани. 72 ) Ореском пандуру на пр. не може се ио моме мишљењу узети у иопис коњ, ако му је он потребан ради вршења званичне дужности по срезу, исто тако ни револвер. 73 ) Овако схватање у тексту није аналогија, којој у § 471. у принцииу иема места, већ екстензивно тумачење, које је допуштено и код изузетака од правила, као што је § 471. По моме мишљењу и ово је лице законодавац хтео речју «чиновник» обухватити.