Policijski glasnik

СТРАНА 42

ПОЛИЦМЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 6.

може се од плате однооно пенсије узети у попис више, но што је у дотичним законским прописима означено. На први поглед пада у очи код овог законског прописа то, што законодавац ту не прописује, као што би требало да буде' 6 ) шта се од пописа изузима кад је у питању надница или награда или накнада оних лица, која нису у трајној служби под платом,") за тим кад је у питању плата и награде оних, који су у трајној служби код ириватних лица,' 8 ) и најзад разни додаци, дијурне и хонорари чиновника и осталих јавних службеника.' 9 ) Односно разумевања ове тачке 7. § 471. појавило се у пракси питање, које дубоко засеца у интересе читавих класа, грађана, а на име: а) да ли се благодејање тачка 7. односи и на општинске часнике и службенике (председника и кметове општинскога суда, општинске писаре, општинске служитеље) и 6) као и на чиноваике и службенике у ириватној (трајној) служби, нонајчешће у новчаним заводима и индустријским предузећима ? а. Што се првога питања тиче, ја мислим да, као што је горе под 7. казано. под »чиновником« у смислу ове тачке треба разумети свакога, коме је за извесну периодичну награду као еквиваленат поверено отправљање неке јавне ®унције, јавне дужности, било то од стране државе, општине или других самоуправних тела. а без обзира на то да ли им је звање указно или није. То што се у тач. 7. набрајају поред чиновника друга лица, којима је вршење јавних дужности поверено (правителствени служитељи, свештеници, ралуђери и општински учитељи), не значи, чини ми се, да је законодавац хтео лимитативно побројати званична лица, којима је дотично благодејање хтео указати, већ само у главном побројати лица, која најважније јавне Функције врше. 80 ) Кад'ее дакле реч »чиновник« протумачи у овом екстензивном смислу што, по моме мишљењу, одговара вољи законодавчевој, онда је и општинским службеницима обезбеђена половина плате. На сваки начин пак дужност је законодавца, да читав један ред грађана (нарочито општинске пиСаре, чија је улога у

,в ) Тако је на пр. учињено у § 850. немач. грађ. суд. поот. ") 78 ) ,9 ) У овом погледу меродавни су прописи специјалних закона, у колико их буде било. Ако пак ни специјалним законима дотична примања нису изузета од пописа, онда подлеа:е нопису. Тако на пр. по чл. 100. рудареког закона «на заслугу радника и настојника, који под платом месечном или годишњом служе, не може се више него на четвртину заслуге запт ставити ; на заслугу пак они радника, који као надничари раде, не може се никаква забрана ставити. По чл. 10. зак. о трошковима управних власти Н' може се забранити додатак чиновника и слушитеља, нити узети у попио за извршење наплате каквог дуга дотичног чиновника или служитеља. По чл. 404. правила службе I део, донесеним на основу чл. 7. зак. о устројству војске, н подоФицирима и редовима забрањује се задуживање, зато се њихови дугрви неће ни узимати у расправу нн наплаћивати." Цела плата, дакле, њихова изузета је од пописа. 80 ) Свет. Јањић у Пол. Гл. за 1902. год. стр. 365. заступа лишљење, да се речено благодејање из тач. 7. не односи на општицске службенике, објашњујући то тиме, да је законодавац — не наводећи изрично и љих — хтео да их изузме. Ја мислим да се из тачке 7. не види (или бар не тако јасно) та намера законодавчева. Судска је пракса у овоме питању колебљива. Тако по једној одлуци Касац. Суда од 22. VIII. 1901. Бр. 6780. (Пол. Гл. за 1904. отр. 243) можо се узабраниги цела плата општинског писара са разлога <јШто тај законоки пропис [тач. 7. § 471] не заштићује изрично и општинске писаре). 1 ' Међу тим по одлукама Касац. Суда од 5. I. 1902. .1 102 и 18. X. 1902 Бр. 8880 не може се ни кмету узабранити више од половине плате. То исто мишљење дели и Државни Савет, као што се види из његове одлуке од 9. VI. 1905. Бр. 4211. (в. Збирку саветских одлука од М. Вукићевића стр. 51), а са ових разлога: «као што ее види овим пропиеом (тач. 7. § 471.) била је намера зпконодавчева, да се у цељи издржања и вршења јавне службе заштити три четвртине односно половина плате јавних службеника, кад она има да се употреби за извршење, а и кметови су јавни службеници, те је начелство,иогрешно узело, да је закоц оотавио вац заштиге пдату кметова, Со г/ грађан. правгЈ

државном и ошнтинском животу тако судбоносна 81 ) не излаже опасностима разноликог судског тумачења једнога законскога прописа, него да што пре то питање на чисто изведе. б. Односно другога питања ја мислим, да се тач. 7. § 471. не односи на лица која, налазећи се у приватној служби, не врше никакве јавне Функције. Њима се може узети у попис цела плата, јер она нису чиновници ни јавни службеници у ономе смислу, у коме законодавац у § 471. те речи употребљава. Ако се начелно призна, да аналогији нема места при иримени § 471, — а ја мислим да јој кодчзвог законског прописа као изузетка од правпла места нема — онда су ова лица одиста (1е 1е&е 1а1а незаштићена остала, и дужност је за конодавца, 8 ' 2 ) а не суда. да он ту неправду отклони, заштићујући и њима половину плате од пописа. 93 ) Како је у највише случајева пенсија мања од плате, коју је пенсионисани чиновник имао, то онда законодавац, хотећи да што већу суму пенсионару заштити, прописује, да се чиновнину може задржавати иоловина илате у случају, ако се поверитељи једногодишњим обустављањем плате не могу подмирити, а пенсионару не може више од четвртине ненсије, баш и кад би овај случај постојао. • Више од ноловине плате или пенсије не може се у нопис узети баш и кад би то дужник одобрио или раније у залогу дао, изузимајући случај из § 58. зак. о чиновницима. Али ипак може се узети у попис и извесан део друге иоловине илате или иенсије , ако се из нрве ноловине не могу наплатити потраживања издржавања по зак онској дужности, на која би дужник према жени и деци својој био осуђен. Јер циљ тач. 7. јесте у томе, да се дужнику чииовнику обезбеди минимум за егзистенцију његову и његове иородице а против његових поверилаца, чија потраживања не потичу из породичних одношаја. (СВРШИЋЕ СЕ) Л-р Драг. Аран-ђелови*

доаушта аналогија, те је по § 2. грађ. суд. пост., у недостатку изричног прописа, ваљало применити на овај случај начело, које је у тач. 7. § 471. застуиљено.^ И ако се ја слашем са мишљењем Дршав. Савета у погледу резултата тумачења ове тачке, ипак ми се чини, да му аргументација није тачна. Јер и ако се у грађан. праву начелно допушта аналогија, ииак овој нема места код изузетака од општих правила, као што је цео § 471. В. у првом одељку ове расправе (под I Општа носматрања број 7). Да аналогији у овом случају нема места види се и по томе, што законодавац поступа казуистички, т. ј. не поставља једно опште начело, да се свима јавним службеницима извесан део плате не може у попис узети, него изрично иобраја те слушбенике. Нема сумње да би с!е 1е§е Гегеп(1а боље било поставити само иравило, да се јавним елушбеницима не моше узети у поттис извесан део њихових прихода, а суду оставити да одређује који су то приходи. 81 ) В. нарочито о значају оггштин. писара по дршавни лшвот тачна опашања Д. Калајцића у Нол. Гл. за 1002. г. стр. 367. 82 ) Налазећи да при проиисима оее врсте нема места аналогији, већ да треба исцрпно побројати све ствари и права, која по нахођењу закоиодавца треба од пописа ослободити, пројект закона о извршењима сасвим, умесно, у тач. 2. § 625. прописује да се не моше у иопис узети више од четвртине систематске плате и пенсије државних чиновника, ОФицира и служитеља, свештеника, калуђера, општинских часника, службеника и учитеља, службеника и служитеља јавних, привредних и индустријских установа и у оигите свију оних лица, која себе и аородицу издржавају само илатом.... Овако, тј. изрично побрајајући сва лица која од плате живе и гарантујући им, изузимањем од поииса, минимум за езистенцију — поступају и а .устријско (зак. од 1873. год.) и немачко законодавство — § 850 грађ. суд. пост. 83 ) И судска је пракса колебљива у овом иитању. 'Гако Касац. Суд у својој одлуци од 18.1 1902. Бр. 507 — противно мишл^ењу нрвостепеног суда — сматра да се тач. 7. односи и на нлате чиновника новч-аних завода.

г *