Policijski glasnik

ВРОЈ 11.

Као што омо то веК казали, појединац који је незаконитом радњом управнога чиновника оштећен, ако не може, по § 13. зак. о чин. грађ. реда, тужити за накнаду директног извршиоца, то још не значи да он остаје ту без икакве заштите. Он има нраво да, за оштету, тужи наредбодавца, дакле онога који се сматра као духовни, ако не материални, извршилац акта којим је неко његово право уништено. Ми претпостављамо, разуме се, да је чиновник наредбу, којом је учињен какав иступ или је неком појединцу штета нанесена, извршио тек пошто му је она, на.његову примедбу да је незаконита, од стране вишс власти поновљена. Пошто чиновник има овде дужност да налог изврши, то би његова одговорност, у том случају, била непојмљива и немогућна: не можемо бити одговорни за оно што иравно нисмо имали могу},ностн не извриЈнти. Законсна дужност да се пешто изврши искључује сваку, и кривичтту и грађанску, одговорност. Али, ако је он њу одмах извршио, оп је одговоран у оба горња случаја, и по чл, 28. Устава може бити тужеи непосредно :суду, без одобрења надлежиога министра, као што је то било у Уставу од 1869. (чл. 110 други став), У овом последњем случају чтшовник се не може бранити оним мало час наведеним разлогом, који стоји у корист чиновника, када он извршује поновљену ттаредбу. Јер, при ирвој наредби, чиновник нема законску дужност да се безусловно локори као при другој: он има за дужност, ту. да, изврши само закониту наредбу, што 1.е рећи да, ако ј.е ова незаконита, дужност је његова, чапротив, да наредбу одмах не извртпи, већ да на њу учини своје примедбе. Извршујући, дакле, наредбу без примедаба, ч^новник се грешн о своју законску дужност и зато одговара. 2 )

баш и сасгоји у извршељу иаредаба које долазе од више власти : док би се увидело, да ли је та наредба законита или не, дотле би тај механизам престао, у границама тс наредбе, радити. Стога овде иринции нослушности потИскује принцип законитости, и нижи чиновник је дужан наредбу извршити, ма она била и незаконита. Бол»е је да се, с времена на врзме, з ; акон и ногази, него да се, ирмменом принципа законитости Р1 на управну власт, онемогући радња др^ жавнога механизма. Ако би ово последње било, он,ш заиста никакав закон не би био више погажои, зата што тада, а због одсуства државе, не би никаквих закоиани било! Али, ни код управне 'власти не запостав^^ се сасвим принцип законитости. Иајпре, нижи чиновник не сме никад извршити злочин ни преступ: свакако се не може рећи да се Функционисање државнога механизма састоји у чињењу злочиних и преступних дела. Даље, чиновник одговара, ако незакопит^ наредбу одмах, без примедаба, извриш (изузев случаја хитност.и), и, напослетку, и сам паредбодавац је одговоран (§. 12. зак. о чин. грађ. реда).

2 ) Као што видимо, систем је нашега законодавства, код питања о одговорности чиновника, овај: 1°, Чиновник не сме ии у ком случају, дакле ни на поновљену наредбу, извршити злочин или иреступ; 2°, Чицовник није одговоран, за извршење незакоиите наредбе, ако је ову извршио на ноновљени налог 3°, Чиновник одговара, у случају под 2., ако је наредбу одмах извршио, не давши своје иримедбе. Прво и .друго правило је несумњиво. Друго се молсе констестирати на основу §.12 зак. о чин. грађ. реда по коме : (( Надлежно отпуштене иалоге својих старијих дужан је чиновник испуњавати, у ком случају одговорност пада на старијега, који заповеда. у Дакле, из овога прописа могло би се извести да старији, и само он одговара, а не млађи чиновник који је његову наредбу извршио, осим случаја, наравно, зло-

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

После ових претходних објашњења да покушамо одговорити на постављено питање : да ли извргина власт може, без тражења поверилаца, обуставити одређену продају ? Ми мислимо да треба одговорити негативно, а на основу § 478. а. грађ. суд. пост., по коме, као што смо видели, извршење пресуде, или и саму одређену или предузету продају имања дужниковога, може обуставити само поверилац који је извршење тражио. Што се тиче питања, да ли је, за обуставу продаје, потребан, осим нристанка заинтересованога иовериоца, и пристанак дужников, ми смо га већ расмотрили. Ма како се ово посладње питање решило, што је сигурпо, по нашем схватању, то је да сс продаја не сме обуставитн самом вољом извршне власти. Јер када наведени пропнс вели, да то може бити само но прпстанку заинтересованога повериоца, онда то значи да је забрањено то чтшити у одсуству тога пристанка. Воља власти овде је немеродавна. Та воља има пуноважнога дејства п важности само у оном кругу у коме је, по законским одредбама,

чина или иреступа." По овом систему усгганова примедаба, о којој је реч у §. 13., бмда би за чиновннка нс дужност већ араво; то је.ст чиповник можс, али не мора, чипити прпмедбс, ако је наредба незаконита; ако их учини, Његов' положај, у погледу одговорноети, тиме се ие побољшава, попгго је он и пре тога био довољно добар: чииовник, и без примедаба, није одговоран (§. 12.). Примедбе су једипо корисне зато да би иаредбодавцу скреиуле иажњу иа пезаконитост његове паредбе, и да би се, тако, оп лично сачувао од одгорноети,^, кар и да би се, у опште, избегла повреда закона. Са ове последи.е тачке гледипгга могла би се, и у овом другом систему, устанОва примедаба схватити као дужиост; али како таква дуЈКИост не би имала никакве санкције, јер се чиновник не излаже никаквој одговорносги, ако примедбе не, ;Да, то онда опет излази на то, да та устансТва не би била никаква дужност. нижега чиновника. Овако разумети установу иримедаба било би погрешно. Она сачињава дужност у правом смислу те речи за чиновника, тако да, ако овај изврши без примедбе незаконит налог он одговара. Овако схватање §-а 13. слаже се са духом самога нашега законодавства о одговорности чиновника. Ово законодавство тежи овим двама циљовима: 1°, Сачувати важност закону и 2°, Осигурати јединство у акцији управне власти принцином послушности нижих органа наспрам виших. Када и нижи чиновник, који пије дао примедбе, одговара за незакониту паредбу, онда Це постигнуће онога првога цил>а вшпе зајемчено. Шеђутим, сама дужност нижега чиновника да да своје примедбе пе ид > противу принципа цослушнссти, иопгго је тај чиновник обавезап да наредбу изврши, ако му је старији понови (изузев случаја злочипа или преступа). Остаје само ова незгода: губитак у времену. Али, пре свсга, она није довољна да оправда противни систем, а, ^руго, и та незгода сведена је на врло малу меру, тиме што се, у случају да је ствар хитна, одступа од обичнога правила: тада чиновник без икаквог одлагања и примедаба мора наредбу извршити, али, наравно, он тада не може ни одговаратЈф» Иа ово исто глетиште стала је и комисија одређена, од стране Министра Нравде г. Драгугина Иећића, за израду пројекта новога закона о чин. грађ. реда. По чл. 81. тога пројекта — који је израђен у току године 1905. — нижи чршовник одговара, ако је незакониту наредбу изврншо не дајући на њу своје нримедбе (став други), иначе ако је ово последње учинио, одговара само наредбодавац (став трећи). Да додамо да, по чл. 82. истога иројекта, чиновник безусловно одговара, ако би извршио наредбу која би сачињавало ма кикво кривично дело, дакле ма и иступ. Чл. 82. пројекта нооштрио је, као што видимо, одговорност чиновника, с погледом на §. 13. садашњега зак. о чин. грађ. реда. Иројекат новога зак. о чин. грађ. реда, који је веома исцрпан (он има 265 члтзнова) био је већ и пред Држ. Саветом. Остаје још да се узакони.

СТРАНА 83

она суверена. Изван тога круга, она је без вредности, пошто је ту сада суверена нека друга воља, воља појединаца. Из редакције § 478. а. види се јасно да обустава продаја спада у она овлашћења која су призната појединцима. То је, дакле, једно приватно право, а у границама приватно-иравних односа воља власти је ненадлежна. Из чега излази, да полициски орган који би, самовласно, обуставио продају вређа једно приватно право. Он вређа право које има поверилац да, после осуде дужникове, дође што је могућно пре до свога потраживаЕва. Да ли је продаја могла бити одређена раније и тако поверилац пре бити измирен, то јо друго питање ; али што је извесно, то је да власт, обустављајући већ одређену продају, сигурно одгађа моменат наплате повериочеве, вређа, другим речима, његово право, да, после истека рока, у најкраћем могућем времену наплати свој дуг. Повредом тога права поверилац може битн оштећен, јер. свакако, за њега није равнодушио да ли ће до спога новца доћн раније или позније. Баш и да узмемо, што није тако сигурио, да би он имао право и на интересе који су истекли за оно време које се је изгубнло поступком извршне власти, вероватно је да је поверилац имао више шт.ете него што износи интерес, иарочито ако је овај уговорен испод 12°/ 0 , стопа која се узима као еквиваленат губитка који поверилац трпи одвајајући се од новца датога под зајам, или, што је још горе, ако је интерес законски. то јест 6 од сто. (свршиће се) Живојин М. ПериЂ

БЕРЛИНСКА ПОЛИЦИЈА

(наставаи) Полицијске иатроле. —• Ради већег успеха у истраживању и хватању злочинаца по навици и занату, који своје операције врше по улицама и јавним локалима (кесароши, разни проФесионални лопови, варалице, педерасте ит.д.), установљене су т. зв, лете&е иатроле , које у разној јачини, према потреби, крстаре и дању и ноћу по вароши, а при том извршују узгредно и специјалне послове, које им даду комесари из инспекција. Ове патроле сачињавају један дедективски кор, који је увек спреман за акцију и стоји на расположењу за непредвиђене случајеве. Специјално при капиталним злочинствима (убиствима) распоређују се ове патроле на све стране ради трагања за кривцима. Сада их има од седам разних врста. Свака од тих седам патрола састоји се из дванајест криминалних шуцмана под вођством једнога крим. наредника. Нрема природи службе, додељене овим патролама у обичним прилитсама, разликују се: 1. Патрола А, која изналази и гони нарочито кесароше и лопове што врше крађе по дућанима;