Policijski glasnik

СТРАНА 100

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 13.

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА н ЗЛОНИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ

(наставак) Страховито је велики број случајева са бескућништвом. У годинама 1904. и 1905. преноћило је мушких и женских бескућника у два берлинска азила: године 1904. Ш)5. »РгоћеМгаззе« 658.353 581.680 „\УЈе8еп81;гавве к .... 308.786 309.359 у оба азила свега • • • 967.139 891.039 Неће бити згорег, да ради потпуности психологије просјака. изнесемо и најновије податке из 1907. и 1908. године, које смо већ изнели у 37. броју »Полицијскога Гласника« од прошле године. У Берлину је у марту месецу 1907. године због просјачења приведено полицијским одељцима 1352 човека, 62 жене и 10 деце испод дванаест година, дакле свега 1424 лица. Од тога је броја само опоменуто па пуштено у слободу 241 лице; за тим 387 пуштено је у слободу али окривљено, а 796 задржато је да се полиција о њима стара. У Фебруару месецу 1908. годнне ухваћено је у просјачењу и предато полицијским одељцима 1806 људи, 55 жена и 10 деце испод дванаест година, што износи свега 1871 лице. Од тога је броја 290 опоменуто па пуштено у слободу, 482 пуштено у слободу али кривично оптужено, а 1099 задржато и предато полицијском старалаштву. Убица. Убица мора хтети: да други живот изгуби, и ту убилачку радњу са »предумишљајем« извести. Са предумишљајем, који захтева закон, може се изједначити душевно раздражење које по правилу спопада учиниоца увек пре дела, а често се за време извршења самога дела још и појачава. Предумишљај може бити искључен, ма да је између одлуке за дело и њенога извршења прошао дужи простор времена. Предумишљај може пре свега бити искључен афектима, који наједанпут и силно наступају, као што су н. пр. мржња. љубав, освета, љутња, јарост, страх, стид, збуњеност. Сем изненадних и силних а®еката предумишљај могу искључивати и тако звани депримирани аФекти. »То се дешава нарочито код депримираних аФеката, који с времена на време доводе учиниоца у такво стање, које искључује предумишљај. и који дело, по изгледу произашло из потпуно мирне одлуке, карактеришу као дело дубоког очајања« ( уоп 8сћ\уагге, 81;га%е8е121шсћ). Под предумишљајем разуме се »она мирна радња разума, која се не односи само на избор средстава за извршење убиства с успехом и начин како да се уклоне све препреке које постоје, већ се управља нарочито на доба после дела, на последице и циљ извршења« (Окћаиаеп, Коттеп^аг гит 84га%е8е1;2ћисћ). Тај »предумишљај к мора постојати при извршењу дела. Израз »предумишљај к није никако тачан, пошто је од двоструке важности. Ко хотимице ради нешто, ради увек са извесним предумишљањем. То последње предумишљање није довољно

да испуни постојање дела убиства. Мислило се на нарочито, специФИчно предомишљање. Други законодавци говоре и о умишљају. Страсти и аФекти могу или морају то предомишљање и не искључивати. План за убиство може ииак бити скован са хладним предумишљањем и утврђен за извесан одређен круг времена; у том убици изађе на сусрет случајно раније и изненада омрзнуга жртва. Убица заборавља свој план и подлеже аФекту, да одмах убије противника: то убиство није с предумишљајем, пошто га је потпуно овладао афекат. Постоји убиство, али само нема карактерну ознаку »са предумишљајем«. Предумишљај може бити даље искључен и услед моралног и духовног слабоумља учиниочевог; оно му не даје прилике, да потиуно упозна противуправност и казнимост његове радње. Код таквих малоумника већ и код незнатнијих а®еката појачава се већ урођена оскудица у размишљању. Без овога извода из правосуђа психологија убице не може се схватити. Фина разлика у појму о убиству са предумишљајем и убиству без предумишљаја, већ и сама по себи значи један скупоцени психолошки моменат, и за то није увек лако схватљив како за криминалисте, тако и за судске лекаре. Поротници, наравно, још мање имају бољег познавања те разлике, и за то није мало случајева, да је обичан убица без нредумишљаја кажњен смрћу као да је извршио дело са најхладнијим предумишљајем. Прави убица је психолошки, дакле, нешто друго него ли убица без предумишљаја. Једна индивидуа може испуњавати и психологију убице са предумишљајем и убице без предумишљаја, као што можр извршити час убиство са предумишљајем, час убиство без предумишљаја. Али тада такву индивиду-у имамо да анализирамо чисто по психологији правога убице са предумишљајем. Тако исто има читав низ индивидуа, које никако нису могле постати убице са предумишљајем, већ су само убице без предумишљаја. Баш код правих убица са предумигпљајем неопходно је потребно да се у поједином случају индивидуализује. То се мора чинити из напред наложених мотива. Овде то литање није тако просто као код крађе или преваре, и код злочина противу јавнога морала, где у главном има само један правац мотива, на име код крађе и преваре користољубиви мотиви, код злочина противу јавнога морала сексуални. Код убице се могу наћи све могуће врсте мотива. Користољубиви и сексуални мотиви, страсти и афекти, као мржња, освета, пожуда за величином, гордост, завист, срдња, политички и религијозни Фанатизам — сви ти мотиви долазе овде у питање. Поред тога, као што имамо страсти за паљевином, за крађом, за ФалсиФиковањем тако исто имамо и једну чисту страст за убијањем; тако исто има и мотива из душевног обољења и из сујеверја, што се већ може наћи и код других злочинаца.

Краус разликује просто, из користољубља или из освете извршено убиство, убиство родитеља, убиство браће и сестара, убиство супруга, Фамилијарно убиство, што често није ништа друго до »проширено самоубиство«, убиство деце, убиство детета, убиство поглавара државе. Као мотиве убиства Краус помиње користољубље, и то »као излив страсне пожудезаимаовином«, »као излив хладне, прорачунате себичностп«, »као завист" (Кајин),- нужду, оскудицу средстава за живот. похару, освету, а пре свега крвну освету на Корзици, у Сицилији, Сардинији, Калабрији, Србији, Босни п Албанијн. Као специјалне сексуалне мотпве убиства истиче Краус »еротично двогубо самоубиство као исход несрећне љубави« и убиство пз похоте. Холцендорф, у своме делу: »Злочин убиства и смртна казна" (Берлин 1875), истиче моралну слабост и оскудицу у самосавладлл1вости као Феномене, који карактеришу злочинца који убија из користољубља. »У већини случајева они су услед напуштености ишли ка најгрубљем сладострашћу и раскалаштву, од раскалаштва ка немању средстава и плашњи од рада. од поклизнулог пута ка злочину противу туђе имаовине, и најзад од крађе ка убиству, испочетка полако, а доцније све брже тонући и огрезавајући у злочину. У самој природи таквих слаботиња лежи то, да их се врло далеке ствари ретко што тичу. Поради какве користи, која им предстоји за идући сат, увек су ради уступпти све бриге и невоље идућега дана. Будућност их мало занима; они не мисле на то, да ли ће свршпти у казамату или ма где иначе«. Овде изгледа, дакле, убица као крајњи члан читавог низа злочиначких индивидуалитета. Убица се овде лагано развија. Он се забавл.а најпре деликтима противу имаовине, и то не само крађом, већ и преваром, ФалсиФнковањем исправа ит.д. Поред тога сустижу га често и осуде због противљења јавноме реду, због повреда тела, противстајања, увреда, нарушења кућњег мира, а чешће су осуде и због преступа и злочина иротиву јавнога морала. У таквим случајевима убица показује у неколико »опсежан криминалитет«. Њему је сваки злочин равнодушан; ни од једнога се у опште не страши. Тако се, огрезао у криминалној околини, навикава и на капитални злочин, на убиство. За ту врсту убица, који у осталом чине већину, никако не може важити оно, што Вајнгарт у својој » Криминплној Тактици с< каже : »Убиство претпоставља већином са свим други карактер него други злочини. Тешко се може доћи до циља, кад се убица тражи у оном кругу људи, који су већ кажњавани У осталом слабу полазну тачку пружају раније осуде, нарочито код престуиа према својини«. Вајнгарт мислиту само на такве убицр, које су у криминалитет ушле најпре са јеДНИМ убиСТВОМ. (паставиће се)