Policijski glasnik

БРО.Т 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 123

Заражене женоке шаљу ее у парочиту општимоку болницу о онштинском трошку. Најглавнији задатак ове полиције саотоји се у томе, да са младим девојкама. које се одају неморалном животу изчежње за лепим одевањем, кинђурењем, уживањем или услед немања рада — поступа гато блаже п упути их на друштва, која ће се о њима старати. Даље, да оне проститутке, које су се већ одале томе животу и не желе да га напусте, држе под строгом контролом и помоћу патрола спречава њихово непристојно понашање на улицама и јавним местима, као по салама за играње, позориштима, ноћним каФанама, концертима, баровима, локалима са женском послугом ит.д. Овај одељак не води надзор и о- мушкој проституцији, која је овде у свима друштвеним слојевима врло јако развијена, веК један други комесаријат кривичне полицнје, који под собом има и све друге врсте перверзних полних кривица и којим управља у познатој Ајленбурговој аФери прочувени крим. комесар од Треско-а. У делатност овога комесаријата и перверзног берлинскога живота не можемо се овде упуштати са више разлога, ма да би предмет излагања био врло интересантан. 3. Подиција сигурности. Функције овога одељка кривичног одељења су двојаке: једне које полицијском президијуму припадају као вишој управној власти и, друге, које спадају у надлежност местне полицијске власти. У послове више управне власти спаДају: 1. Упућивање криваца у заводе за поправку и принудан рад и изгнанства из ТТемачке Царевине. 2. Смештај малолетника у заводе за поправку. 3. Издавање криваца иностранству. У послове местне полиције долазе: 1. Транопорт криваца, принудни повраћај млађих газдама и малолетних на захтев родитеља илн старатеља. 2. Смештање гтапуштене деце ради поправке. 3. Старање о лицима која су остала без крова и средстава, као и о пијаницама. 4. Упућивање умоболних у болнице и етарање о њима. 5. Предмети који се тичу конкубината и Фамилијарних распри. 6. Спровођење судовима осуђених лица на издржање осуде. 7. Принудно упућивање у школу деце која од исте изостају.' 8. Принудно привођење непоузданих војних обвезника ради регрутације или контроле. 9. Судска саопштења о осудама појединих лица. 10. Полицијски затвор. Упућивање у заводе за аринудан рад и иоиравку (Коггекћопвапз^аПеп, АгћеИбћаизег, КоггекПопеПе КасћћаД) врше више полицијске власти на основу судске пресуде. Премл § 362. немач. казн. зак., а на основу § 361. т. 3—8 истог закона осуђеним лицима за скитњу, просјачење, за тим они на чије су породице због пијан-

ства, лености или коцке носредством власти морале да приме туђу помоћ, блудницама које се не придржавају санитетеко - полицијоких прописа, даље онима који примају помоћ из јавних сиротињских оредстава, а из лености одбију да раде понуђени им посао, као и онима којима је власт оставила известан рок да нађу уредна средства за живот, а они их не нађу нити докажу да су их озбиљно тражили, по том и по § 181. а. _каз. зак. осуђеним лицима (»штрицике« они што живе од зараде проститутки), може суд поред казне затвора, или и као засебну казну досудити, да се она у првом случају по издржању казне. а у другом одмах предаду полицији са правом да их употреби за какве јавне радове или упути у заводе за принудан рад на време од шест месеци до две године. Виша управна власт — управник Берлина и окружни начелници — може досуђени принудни рад одложити под условима: а) да се дотични повинује полпцијским ограничењима, б) да без дозволе не мења место пребивања и в) да при промени стана у року од 24 часа извести своју месну полицију. У заводе на принудан рад могу се осудити и упутити само лица изнад 18. године старости, иначе се млађа покварена лица упуђују у нарочите заводе за поправку. Једном досуђено време за нринудни рад може улравник полиције, односно окр. начелник, по мишљењу завода смањити до три месеца или продужити и преко две године. При отлусту из завода извештава се полиција, која се стара или сама или преко месног свештеника или удружења за старање о отпуштеним осуђеницима да отпуштени затвореник добије рада и начина за уредан живот. Преко полиције му се у ратама предаје и у заводу зарађени повац, од кога му се један део још у заводу при отпусту даје за путни трошак и прве потребе. Ове заводе, у колико њихови издаци пе могу да се подмире приходима од рада латвореника, издржавају самоуправна тела — окрузи и провинције. Добротом ше®а кривичне полиције Хопе-а и кмета берлинске општине д-ра Фишбека имали смо прилике да разгледамо један такав завод за иринудан рад у берлинском предграђу Румелсбургу (Агћећ;8ћаи8 с1ег 84асК; Вегћп ги КиттеЈбћиг^), у који се смештају лица из Берлина, а пада на терет берлиноке општине. (НАСТАВИЂЕ СЕ) Жив. А. ЛазиЂ ППЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ (НАСТАВАК) ТРЕТ\И ДЕО Иариска полиција. Управник париске полиције, као представник централне власти и администратор вароши Париза и сенског департмана

у погледу полицијском, има дужност, да у свом административном ресору примењује законе и реглементарне полицијске прописе, који важе за целу територију француске републике. Важност престонице, развијеност њеног саобраћаја, многобројне игијенске и санитетске потребе и интереси тако огромне популације у Паризу и сенском департману изазвали су, међутим, и специјалне законске одредбе: законе, декрете, уредбе, наредбе и т. д. које искључиво важе за Париз и сенски департман. Ово и јесте разлог због кога о париској полицији засебно говоримо. Порекло и атрибуције париске полиције. Редовна организација полиције у Француској датира се тек од установе париског аревота. Пре њега полицијска власт била је у рукама војвода и гроФова по ировинцијама, а у престоници у рукама управника двора, гроФова и виконата. Отон је био последњи париски гроФ. По његовој смрти (1032) звање његово укинуто је, односно замењено звањем париског превота, који је једновремено био и судски и полицијски и војни старешина. Дуго времена његова власт простирала се и на провинције, јер је био надлежан да ло жалбама расматра одлуке својих провинцијских колега. То је, дакле, био једна врста министра правде и полиције, а како је у исто доба био и активни чиновник прве инстанције, то је његовавласт била страховита и много већа од власти његових наследника, данашњих префеката. Шта више, он је у извесним случајевима био и тужилац и судија, пошто је имао дужност да суди злочинце и преступнике које је сам хапсио. Најзад, он је зависио само од краља и парламента. Његови помоћници били су: један поручник за грађанске ствари, двојица за кривичне и један оекретар, а под његовом влашћу стојали су: полицијски комесари, чија је надлежност у извесним стварима била много већа од надлежности данашњих комесара, судије и управници у престоничким квартовима и краљевим доменама и шеФ ноћних стражара, који је био претходник данашњег директора општинске полиције. То је био Луј XIV који је издвојио полицију од грађанског правосуђа. Његовим едиктом од 15. марта 1667 године укинута стара полицијска организација и створена два нова чиновника: једанза грађанске ствари који је и даље задржао титулу превота, а други — Иеи1епап1 д&п6га1 &е роИсе — за све лолицијске послове. Ови чиновници били су независни један од другог, али је превот у свакој прилици имао првенство над полицајцом. Едиктом од 1699 год. ови полицијски Неи1;епап1; — и установљени оу и по провинцијама и, са малом разликом, били су врло блиски данашњим окружним начелницима. Год. 1792 укинута су звања превота и Неи1;епап1;-а у Паризу. За време револуционарне периоде, полиција је била у рукама сталног комитета, општииског одбора, револуционарних ко-