Policijski glasnik

СТРАНА 200

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 26.

види се, даље, да законодавац води овде рачуна само од тога колико пописато добро вреди, а не и од тога да ли је оно покретно или непокретно. 1 ) По ранијој редакцији § 475. било је четири разна рока, од пет, десет, двадесет и тридесет дана. Сада је пропис тога §-а простији. Наравно, да по оном правилу § 7. грађ. зак., које је данас постало и уставно начело (чл. 36. Устава), да закони не могу вређати стечена права, продаје извршене пре замене тога §-а грађ. суд. пост. од 14. Јула 1898. морале су бити подведене под стару редакцију тога прописа, и ако је о њиховој уредности суд решавао после замене од 14. Јула 1898.. Право заинтересованих лица, да оборе продају, извршену противно законским одредбама онога. времена када је она била, јесте отечено право њихово које им нови закон није могао одузети. § 475. вели, да између огласа и продаје треба да прође бар петнаест односно тридесет дана, што значи, да је то минимум времена које, после огласа, мора протећи, па да буде продаје. Из чега излази, да тај размак времена може бити и дужи, а то Ке рећи, да продаја не би била неуредна, ако би Фактички протекло између огласа и продаје више од петнаест односно тридесет дана. Продаја због тога не би могла бити уништена. § 501., који побраја прописе чија повреда повлачи уништај продаје, предвиђа, истииа, и § 475.; али, наравно, само тако имаћемо повреду тога прописа, ако је онај рок био краћи него што он то наређује. Противни случај није законом забрањен. што значи да је допуштен. У осталом, та околност да је после огласа протекло више него петнаест или тридесет дана само може бити корисна по заинтересоване стране, будући је она могла довести на продају већи број надметача, а тај Факат опет могао је подићи цену пописатом добру. 2 )

А ) Француски грађ. судски поступак (1е со(1е с1е ргосеДиге ст1е) садржи одвојена правила о принудној продаји покретних добара (1а 8а181е-ехеси1;шп, 1а 8а181е -1Јгапс1оп, 1а 8а1б1е с1е8 геп^ез), и то у одељку (Шге) VIII., IX., X. и XI. пете књиге (чл. 583. а 672.), а о принудној продаји непокретних добара, у одељку XII., XIII. и XIV. исте књиге (чл. 673. к 779.). Во1<;аг(1, Со1те1-Ваа^е е* СИазвоп, ор. сИ. у II, р. 349 е1 вшу.. По чл. 617. тога законика за продају покретних ствари довољно је да је она један дан раније, ире дана продаје, објављена била. За непокретна добра важи друго правило : продаја њихова треба да буде преко новина, дакле без обзира на вредност пописанога непокретнога добра, обзнањена највише четрдесет а најмање двадесет дана пре него што се изврши (чл. 696., 697. и 698.). Во11агс1, Со1теиБаа§е е4 СИаввоп, ор. сИ., II, р. 320, 350, 442. Дакле, као што видимо, Француско право не држи се, код питања о размаку времена које треба да протече између огласа и продаје, оне исте разлике које и наш законодавац. У том погледу изједначава се са правом Француским и право аустриско. За продају непокретних добара имамо, у овом последњем праву, § 169. а за продају покретних §.§ 272. и 273. закона о извршењима од 1896. (Ехесииопзогс^пип^. За немачко право видети § 717. (за покретне ствари) и § 757. (за непокретна добра) нем. грађ. суд. пост. од 1877.. Оаирр. ор. сИ., II, 8. 440 ипс! 499.; Р1М1П&, ор. сН., стр. 641. ипс1 №.. 2 ) За дужину рока од објаве до продаје видети решење И-ога одељења Касационога суда од 13. Јуна 1902., бр. 4.930.. Свет. Јањић, Грађански судски иостуиак иротумачен начелним одлукама оиште седнице Касац. суда и одељења и одлукама уиравних власти. Глава осамнаеста: 0 извршењу иресуде,

Али у овом свом праву да пусти да од огласа до продаје протече впше од петнаест односно тридесет дана, власт извршна није неограничеиа. Она је, поименце, ограничена одредбом § 464. који овако гласи: »Полициска власт дужна је пресуду или решење у свему извршити из покретних ствари најдаље за шест недеља, а из непокретности најдаЈБе за три месеца, баш да би се највећа непокретна добра и у више страна продавати имала. Рок се овај рачуна од дана кога је извршна власт примила судски налог за извршење, или кога јој је на извршење поднесена извршна судска пресуда. (Допуна од 14. Јула 1898.)®. Шта разуме законодавац овде под изразима: »пресуду или решење извршити?® Шта то треба она да учини па да се може рећи, да је она своју дужност испунила? Даниједовољно да је само дужниково добро узела у попис, тојесигурно. То је, истина, један акат из реда извршења, али, сам за се, он није »извргиење судске одлуке«. За ово нужно је, да је било продаје. Али је ли то доста? Мора ли бити и то да је поверилац и свој новац примио, па да се може рећи, да је одлука извршена? Не може се одговорити у опште аФирмативно стога што, после продаје, настају или могу настати процесне радње које полициска власт не врши азбог чијега одуговлачења, наравио, она не може бити одговорна. Тако, може против иродаје бити изјављена жалба; даље, после продаје, махом, долази процедура позната под именом распореда новца која се дешава код суда. Тражити да је поверилац у горе обележеним роковима чак и новац примио, па да се извршна власт сматра за тачну, то би значило, као што смо већ рекли, извршну власт начинити одговорном за закашњења за која она није крива. Стога ми мислимо, да је, у тим роковима, власт дужна извршити само оне радње које спадају у њену надлежност. Али, мора да их изврши све. Последња радња то је продаја. Ако је, дакле, полициска власт у року од шест недеља, односно три месеца, изложила продаји добра дужникова, она је учинила оно што јој наведени § 464. налаже. Из овога излази да полициска власт, при одређивању онога рока који мора протећи између огласа и продаје, треба да пази на то да, и поред тога што би она тај рок преко петнаест односно тридесет дана продужила, продаја буде после шест недеља односно трм месеца, рачунајући од дана означенога у допуни § 464. од 14. Јула 1898.. Иначе, она ће бити одговорна дисциплински, а евентуално и грађански, за одуговлачење извршења, по § 500. а.. Али тај Факат, што је између огласа и продаје прошло више него што треба по § 464. не даје право заинтересованим лицима, да траже поништај продаје. За-

у Полицијском Гласнику, 1904., број од 15. Августа, стр. 250.. ( ( Рок овај (од 15 и 30 дана) не може се реметитп при продаји одвајањем на парчад, ако су сва парчад предмет једпог огласа": реш. одељења Касац. Суда, од 27. Фебруара 1890., бр. 738., С. Јањић, Ор. сМ., Пол. Гласник, 1904., бр. од 15. Августа, сгр. 2^0..

конодавац такав узрок унигатаја не предвиђа, а правило је да се продаја оматра за неуредну и да се, као таква, може уништити само ондаако није испуњена таква ^ормалност за коју је аакон изречно казао да њено неиспуњење повлачи уништај продаје. Често, у осталом, тај Факат да је од огласа до продаје протекло дуже време него што законодавац налаже неће, као што смо казали, бити од штете по повериоце. Али, ако је тај размак времена сувише велики може се десити и обрнуто, то јеот да заинтереоована лица буду оштећена. И заиста, у једном таквом случају публика која се извештава о дану иродаје могла би овај, зато што је он давно објављен, сметнути с ума, и на тај иачин на продаји бити малобројна, услед чега би и нзлицитирана цена била мала. Стога је законодавац требао да предвиди и један мжсимум времена који може протећи од дана огласа до продаје, тако да би. у противном случају, заинтереоована лица имала право уништити продају као неуродну. По садашњем законодавству, заинтересована лица, ако су била оштећена уолед оувише великог разлмака времена од огласа до продаје, могла би једино тражити накнаду штете од одговорног полициоког органа. Али, акоовај није пренебрегао онај рок у § 464., он не би могао одговарати, без обзира на то што је од објаве до продаје прошло доста више од петнаест односно триде^ сет дана. У размацима времена, одређеним §§-има 464. и 475., полициска власт се креће дискреционарно. (паставићк ск) Живојин М. ПериЂ

„0 ДПКАЗИМА У КРИВНЧНПМ ПОСТУПКУ" (На ((Одговор 8 г. Др. Бож. В. Марковића, ван. проф. права на универзитету на наш приказ његове књиге под горњим наоловом).

Пре кратког времена приказали смо у овоме листу књигу г. др. Бож. В. Марковића, ван. проФ. правана универзитету, под горњим насзловом. сматрајући да појава оваквог једног дела треба да буде пропраћена и исто оцењено, јер се у нашој правној литератури ретко појављују већа научна правна дела, а и оно што се појави, махом пролази без критике. У овоме нашем приказу књиге г. др. Марковићеве »о доказима у крив. поступку к , ми смо учинили и неколико напомена о извесним иогрешним објашњењима г. Др. Марковића неких законских одредаба нашег кривичног поступка, која се налазе у овој књизи, а тичу се док аза, изложивши и друге неке махне и непотпуности овог дела у објашњењима извесних предмета и законских прописа о истима. Све наше наводе у овој критици о предметима које смо третирали, побијајући погрешне коментаре г. Др. Марковића, ми смо документовали аргументима црпеним студијом науке крив. поступка и нраксом наше јудикатуре, која је константна у питањима која смо третирали. По дужности савесне критике изнели смо и добре стране овога дела и