Policijski glasnik

СТРАНА 202

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26.

Кирајџија или закупац може оамо пуноважном пиоменом исправом доказивати да рок закупу није истекао, или да је продужен; иначе, у недостатку тога доказа, полициска власт ће и поред тога, што би кирајџија или закупац наводио да је закуп усменим уговором са господарем продужио, поступити по првом одељку §-а, акирајџији или закупцу остаје право, да тражи код оуда накнаду штете од господара, ако је кривицом овога оштећен, Ако би било сумњиво да ли је рок закупа истекао, полициска власт ће упутити господара надлежном суду решењем, противу кога нема места жалби, и закупац се не може из добра изгонити". Цитирани § регулише поступак полиц. власти у два случаја: тада кад је уговор о закупу истекао и тада кад је закуп по грађ. закону благовремено отказан. Ми ћемо се забавити само првим делом, т. ј. случајем кад је закуп истекао. а) Правна ирирода овога законскога ироииса. Правни однос који се овим законским прописом регулише у суштини је процесуалне грађанско - правне природе. Он наређује начин поступања полициске власти у разноврсним грађанским споровима, који се могу појавити између закупца и закуподавца приликом истека уговора о закупу. Полициска власт ту има својим ауторитетом да заштити очевидна или по закону призната права против сумњивога права. Она најпре наре/јује како треба да буде. Онога ко се не покори она иринуђава на покорност, и најзад га ка зни. У директном односу са садржином: закупним уговором, стоје само прве две мере: наредба и принуда, ко$е грађански процес признаје. Трећа мера, казна, нема директне везе са закупним уговором, већ она долази само као реакција јавног поретка противу лица, које се његовој наредби није хтело покорити, без обзира на садржај те наредбе. Закупац се, као што и закон каже, казни »за непослушност". Ову грађанскоправну природу цитираног законског прописа ништа не мења Факт што је он унет у Казнени Законик. Отуда, приликом тумачења његове садржине, допуштено је служити се законском и правном аналогијом, и путбм аналоге примене попуњавати законске празнине, чега никако не би смело бити кад би овај пропис био кривичноправне природе. б) Правна ирирода радње иолициске власти ио овом законском ироиису. Кад полициска власт изриче казну према непослушном закупцу, дејствује она тада као судећа власт и њене пресуде иду, у случајима кад то закои допушта, на расматрање првостепеним судовима, чија се надлежност одређује по правилима грађанског поступка. Кад пак полициска власт примењује цитирани§ уњеговоме грађанскоправноме делу, поступа она ту само као административна власт. Спор који њој као надлежној у решење спада јесте државински. Поводом закључења или постојања уговора о закупу између парничара породио се спор. У томе спору полициска власт не одлучује која је страна у праву. На

против, за расправу тога питања једино су судови надлежни. А полициска власт има само да одреди : код које ће од спорних страна бити у државини закупна ствар, докле редован суд спор не пресуди. Овај државински спор полициска власт расправља решењем. на основици јачег и слабијег права, па слабију страну упућује на редовну грађанску парницу. Отуда у овоме државинском спору не могу парничари пред полициском влашћу снагу свога права доказивати свима доказима из грађ. поступка, већ само онима који обликом својим искључују сумњу у своју доказну снагу, и који не треба најпре да буду цењени, па тек онда признати. С тога никад не може полициска власт одређивати јаче право сведоцима или заклетвом, већ, готово једино: признањем, писменим исправама и законским претпоставкама. За расматрање ових решења полациске власти надлежнн су такође првостепени судови. в) Граматичко и логично тумачење овога законског ироииса. По првом ставу §-а полициска власт може да нареди и принуди на исељавање и да за непослушност казни. Биће принуђен и за непослушност кажњен само онај закупац, који се не би могао оправдати што се наредбћ није повиновао. Разлози правдања су једним делом у грађ. поступку, али у највише случајева оставља се увиђавности полиц. власти да процени : да ли је закупцу било могуће да у одређеном року по наредби поступи. У другом ставу §-а вели се: »кирајџија или закупац може само пуноважном писменом исправом доказивати да рок закуну није истекао или да је продужен«. За два случаја дакле закупац треба да има писмену исправу: 1) ако доказује да рок закупа још није истекао; и 2) ако доказује да је рок закупа продужен. Сад се у другом ставу § продужује даље: »Иначе, у недостатку тога доказа, полицис&а власт ће и поред тога, што би кирајџија или закупац наводио, да је закуп усменим уговором са господарем иродужио, поступити по првом одељку (наредити му да се исели). Овде се расправља шта ће радити полициска власт у случају под 2 тј. тада, кад закупац тврди да је он у договору са закуподавцем продужио рок закупа. У целом другом ставу међутим остаје неодговорено шта ће радити полициска власт у случају кад закупац тврди да рок закупу још није истекао. Закон је најпре оба случаја саставио, па их по том раставља и за други случај, вели одмах у другом ставу §-а шта ће се радити, а за први слувај он даје одговор тек у трећем ставу §-а, као засебно, оделито решење. У трећем ставу вели се: »Ако би сумњиво било да је рок закуаа истекао , полициска власт ће упутити господара надлежном суду и закупац се не може" из добра изгонита®. У овакво тумачење ако оно хоће да се тиче и усменог и писменог уговора о закупу буди сумњу стилизација почетка става II, јер се тамо тражи писмена исправа и за доказ тога да рок закуиу није истекао. Тај спор о истеку уговора може

се породити и на елучај закљученог писменог и усменог уговора. Чим закон у почетку другог става тражи писмен доказ о томе да рок уговора још иије истекао, да ли се онда не може узети да оне речи у трећем ставу »ако би било сумњиво, да ли је рок закупа истекао" значе да ће »сумња« постојати само тада ако закупац писменим доказом тврди а рок није истекао, а чим он и такав доказ нема има се безусловно истерати из закупа? Кад законодавац у II одељ. §-а истиче нарочито усмен уговор о продужењу рока, он то чининасупрот претпоставци да је првизакључен уговор био писмен, па зато и за спор о роцу трајања уговора закон тражи писмен доказ. Из овога се закључује да цео § 356. в. предвиђа само тај случај кад је закључен уговор био писмен. Међутим савршено је нерешено по закону питање шта ће да ради полиц. власт ако је први уговор био усмен. Поступак тај међутим да се извесги само путем законске и правне аналогије. Још једну празнину има наш закон. Он наређује шта да се ради у случају спора о томе је ли рок закупа истекао, т. ј. како гласи уговорна клаузула, даље у случају спора о томе је ли једном утврђени рок продужен, али не регулише и случај шта да се ради у спору кад једна страна тврди да је један уговор о закупу истекао, па је по том накнадио закључен нов уговор, те се води спор око тога : постоји ли уговор у опште или не постоји. И то се питање може решити само путем аналогије. г) Преглед сиорова и решења о њима иов^одом истека. уговора о закуиу. Уговор о закупу је консенсуалан уговор, закључује се простим споразумом странака, те отуда може бити и усмен и писмен. Ми ћемо расматрања чинити најпре у једном па онда у другом случају. ( свршиће се) Живко Топаловић суд. пнсар

БЕРЛИНСКА ПОЛИЦИЈА (СВРШЕТАК) Старање о сигурности владаоца и његова дома чини најважнији задатак полигичке полиције. За тај специјални задатак не постоји неко засебао одељење са стално одређеним службеницима за ту службу, већ се свакодневно по распореду из свију егзекутивних чиновника политичке полиције одређује известад број, који дотичног дана као дежурни при президиуму морају сваког момента бити готови да изађу на линију куда владалац буде пролазио. То дежурно одељење сачињава једап комесар и потребан број наредннка и шуцмана. Маршалат или који од крим. шуцмана политичке полиције који се у двору налазе извештавају благовремено полицију кад владалац или који члан његове породице жели где да изађе и онда ово дежурно одељење на пола часа пред његов излазак излази на линију. Према правцу и дужини пута дежурни комесар распоређује ниже особље, возећи се у аутомобилу осмотри целу