Policijski glasnik

ВРОЈ 29.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 229

Тако и Пореска Одељења и Пореска Управа редовно траже, да се сав дуговани порез наплати из продатог имања, без обзира што дужник има још имања из кога бн се порез могао наплатити. Исто тако чине и у случајевима продаје покретности и забрана. Судови, међутим, гледају на ове случајеве са свим друкчије. Они на име налазе: да се код продаја појединих делова имања, држава првенстпено наплаћује само за порез који пада на продато имање, а никако и за остало, упућујућп државу да за остатак пореза продаје остало имање. Чак се и Касација решењем својнм од 29. октобра 1897 г. Бр. 354, пзјаснила у овоме правцу, па јо на такво гледиште стао и Државнп Савет решењем Бр. 6628 од 1907. године. По нашем мпшљењу, и судови и Савет греше, јер наш закон о норезу узима имање само толико у обзир, колико ће му оно послужити као основица за нравилнији разрез пореза, а иначе личност сматра као дужника, и тако целокуппа нмовипа његова служи као залога за порез, те је, по томе, п залога о. шта, иа се цео порез може наплатити из кога било дела. С обзиром па ово, и новчана примања појединаца могу битн нредмет пречег права наплате државпог пореза, без обзира на то, што је неко раније ставно забрану на иста. Према овоме, није незаконит захтев одељења да сепримање од Милоша задржн за дуговани порез Јанићијев. Али, н ако признајемо да овај захтев пореске в^астн није незаконит, миморамо признатн да он није ни правичан. Није иравичан по томе, што је пореска власт ирибегла једном средству за наплату пореза, којим властн не треба да се послуже. Да би лако дошла до наилате пореза од Јанићија и скинула једну дужност, власт с друге отране хоће да онемогући наплату приватног дуга Јанићијевог, уираво да му помогне, да он избегне једну своју обвезу. То, опет, нити сме нити може бити задатак државнпх власти. И. да би се у овом случају правда задовољила, општински суд нека целу ствар представп Пореској Управп, аонаће, нема сумње, сама нагнати одељење да одустане од свога захтева и да наплату изврши у смислу чл. 107. закона о порезу. II Суд општине рајковачке, актом својпм Бр. 922, пита: »У овој општини има два мајдана, из којих се вади мрки угаљ за папне млинове и друге Фабричке построје. Суд моли уредништво за објашњење: да ли ова оиштина има права наплаћивати кантарину на угаљ, који се из мајдана вади, продаје и мери на сопственим вагама ?" —■ На ово питање одговарамо: Чланом 15. правила о вршен.у закопа о општинској мерини од 6. марта 1896. г.

ПБр. 1415 и изменама и допунама ових од 3. децембра 1897. год. Бр. 8959, мрки и камени угаљ, лигнит и све руде у непрерађеном стању, ослобођени су мерине. Према томс тај суд не може наплаћивати никакву мерину. III »Суд општине добродолске, актом својим Бр. 698, пита: »Један грађанин ове општине, нашао је рој у шупљини грма једног свога мештавина, па је на грм ударио крст, обележавајући, тако, својину роја. На дан два, после овога. приступио је вађеп.у роја из грма, али се тада показало, да се рој не може извадити докле се грм не просоче. Сопственпк пак грма, неће да чује за просецање грма, јер вели ако има право на рој, нема право да му ништи грм, у толико пре што рој није побегао из његове т— находника — кошнице. Како су законска наређења која говоре о роју, нејасна, суд молн уредништво за обавештење: да ли онај, чији је грм, мора дати да се грм просече, пошто се другчије не може извадити, и ако не мора, чији ће рој остати. Ако мора дати просецање грма, а призиа му се право на штету, опда да ли ћ'е се узимати цена целог грма или не? (< — На ово питање одговарамо: Кад рој није од преседа онога који га је нашао, онда важе наређења § 241. грађанског закона. Овај законски пропис изједначава ројеве са осталом дпвљачи и признаје својину ономе који их нађе. Али и ако не изречно, он ипак чини једно ограничење у томе, што ове ројепе везује за шуме, дакле места која не припадају појединим сопственицима, него су општа и приступачна свакоме. Овакво схватање ове одр.едбе основано је још и по томе, што се и дивљач у опште иризнаје ономе који је ухвати или убије због тога, што није својина појединаца него општа. Дода ли се овоме свему и то, да се ограниченост сопствености не претпоставља, онда се може са разлогом тврдитп: да § 241. не важи кад се рој нађе, у приватном забрану и имању, тим више што је законом о лопу чл. 38. забрањен лов по приватним имањима и изједначеи са крађом. Према свему овоме, рој се нити моа;е тражити ни налазити по приватним имањима, пошто се у ова може ући само по дозволи сопственика, те тако се и за овај случај може одрећи право својине ономе што је рој нашао и грм закрстио. Али ако би му се и признало право на рој, не може му се признати право и на уништај или кварење грма без накнаде, Колика би, пак, накнада за грм била, то зависи од тога, колико ће он бити оштећен — цео или делимично. —

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ТРАЖК С Е Стеван Петровић, из Грошнице, још 2 5. пр. м-ца отишао је од овоје куће у место звано „Дреновак", одакле се ни до данас није вратио, нити се могао пронаћи. Сгенан је стар 40 год. високог раста, смеђ, црних очију и бркова, смеђе косе, велнког нос^а: од одела има на себн : гаће и кошуљу, на глави шубару, а на ногама опанке и шарене вунене чарапе. — Акт пачелства округа крагујевачког Бр. 1 4093. Влајка, сина Јанићија Николића, зидара из Лазаревца, који је 5. ток. м-ца отумарао од своје куће, тражи пачолпик среза колубароког окр. београдског радн продаје родитељима. Влајко јч стар 14 годила, омален, црномашаст, пуног и округлог лица; на себи има платнени гуњ, беле папталоне, на ногама опанко. -— Депеша начелника среза колубарског окр. београдског Бр. 10104. Велимира Николића, из Жабара, тражи начелство окр. крагујевачког, ради издржања пошцијског надзора. Велимир је стар 3 5 година, ирилично развијен, црномањаот, машх бркова, по лицу мало роав, на оеби има гуњ и чакширо од сукна, па глави војничку шајкачу, а па ногама опанке. — Акт начелсгва окр. крагујевачког Бр. 1 3899. Пека сво полицијске и општинске властп живо пограже нестала лица и пронађоне упуте именованим влаотима, којо су тражење захтевале.

П 0 Т Ш Р Е Милутин Смољовић, из Љеца у срезу јабланичком, чију смо потерницу изноли у прогалом броју листа, још није ухваћен; о тога

износммо његову ФотограФију, ради што лакшег проналажења. Он јо због крађе био у притвору код начелпнка среза отудопичког. — Акт начелника среза огуденичког Бр. 952 5.