Policijski glasnik

БРОЈ 30.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 233

„лраво кривичног доказа; то су елементи »доказа. који подлеа е слободној дискусији странака и слободној оцсни судије, „ни впше ни мап,е него као и усмена »сведочанства или докази околностима. Али има других аротокола. чиј а констата»ција уверава дотле док њихова. за конска »снага није иорушсна аротивним доказом, »било иисменим, било сведочанством, који »се истиче иротив истине факата која они »садрже. Иротокол има тако карактер ре»латикног доказа т. ј. подлежи комбати»ра1Бу одређеним средствима која нису »била оставл.ена днскрецији судија. Нај,)3ад, другп су протоколи инвестиранн »потпуним ауторнтетом. Закон придаје »њиховом садржају, у ономе што се тиче „материјалних Факата која они конста»тују, не само иретиоставку истине, него „сву снагу аисолутног законског доказа: »они искључују свакп противан доказ, »било писмеи, бпло сведоцима; бапт и »тада кад твр^ења нротокола изгледају »варљпва или претерана, судије су дужне »да на овим твр})етБима стварају базу њи»хове пресуде. Лажност тврђења држав»ног званичника треба да се специјално »утврди опаоним поступком извиђаја о »уписивању лажи« »[{аква је дакле, данас више или мање „пространија база ауторитета увиђаја ? »То је, пре свега, природа нарушења, »предмет констатовања, пре него ли ка»рактер агената који то саоиштавају. Ако »се тиче каквог деликта или иступа о »коме је тешко дати доказ другчије него »протоколом који га хвата, у моменту кад »се учини, закон даје протоколу већу »снагу него у другим случајевима, Тако, »овлашћење да се верује њиховим тврђе»њима, у колико није уписана лаж или »до противног доказа, не мери се по хи»јерархиском положају чиновника судске „полиције"... (стр. 169.) »Али сваки протокол, који је саставио »државни службеник који има од закона »специјалну делегацнју да констатује из»весна нарушења, уверава до нротивног »доказа било пнсменог, било сведоцима, »мросто одрицање оатуженог и сумња с?/пдије нису довољни да уздрмају његов ауто»ритет. То је правило општег права«. »Кад протоколи уверавају суд у колико »није уписана лаж или до противиог до»каза, важно је испитати : 1.° о којим ,,Фактима они уверавају ; 2.° како је оп»туженом допуштено да им поруши онагу. »Битни је принцип о веродостојнос.ти »протокола да они доказују само мате»риј.алиа факта деликта и истуиа које је »редактор лично констатовао »Али између Факата који су у вези »са самим деликтом, о којима доказ спада »у вршење његове дужности, редактор „ће заслужити поверење, као и сваки „други државни званичник, нотар на при„мер, само ако у истом потврђује рго»ргиа аепзЊиз материјалност, т. ј. ако »изјављује-^да их је опазио слухом, ми»рисом, пипањем или видом. Кад се ре»дактор буде предао више или мање сме»лим индукцијама или дедукцијама, он »неће заслуживати више вере него један »обичан сведок, јер ће изаћи из своје »функције која се састоји у констатовању

»а не процењивању. Тако увп^ај поли»цијског комесара не бн могао да уве»рава о питању и то: »да лн нзвеспе течностп производе по својој природи »шкодљива нспарења", јер то није проста »матернјална констатацнја чији протокол »уверава у колико није уписана лаж". Ето шта каже Оаггаиб. о овој веродостојностн уви1>аја па којој инсистира г. др. Марковић толико у своме одговору. Камо те „унутрашње разлпке измеђуувиђаја« у поменута два случајакојуноставља г. др. Марковић. т. ј. увиђаја који је извршпо цео суд и увпђаја који је извршио једап суднја или иследник, »која чини да »је први увиђај по природи својој, без »обзира на закон веродостојнији од другог«. И један и други спадају у оне » чијем садржају « по речима ОаггаиА-а., „закон »придаје у погледу на материјална Факта „која констатују нретпоставку истине и »веру дотле док њпхова законска снага »није порушена противппм доказом, било „писменим, било сведочанством". Зар констатација материјалних Факата коју садрл;е увиђаји и у једном и у другом случају, о којима говоримо, није учињена ргЈ)џш8 аепвЊих. судије пли иследннка, редакгора увиђаја, при чему може бити и специјалнпх веЈШФикацпја лица делегираних за стручна извешћа о овим Фактнма која констатују увиђаји? По чему се онда увиђају у другом случају, т. ј. кад је ттсти пзвршио један судија или иследник „не може поклонити онолико вере, колико увпђају који изврши суд", као што каже г. др. Марковић, — под претпоставком „дањихова законска снага, — као што каже Оаггаис!, — »није порушена противним доказом, било писменнм, било сведочаиством, којп се истиче против нстине Факата које они садрже ? П један и други увиђај резултат су непосредног чулног опажања судије или иследника који их анонсирају у своме протоколу; по чему је онда »увнђај у правом смислу само оно што суд који суди својим чулима непосредно олази«, — и овај други веродостојнији од првог ? Ма какав да је агенат, — као што се види из горњих цитата поменутог писца, —који врши констатацију материјалних Факата које садржи протокол увиђаја, »само ако он има од закона спецпјалну делегацију »његов увиђај уверава до противног до»каза или у колико није уписана лаж у »истом. — Просто одрицање и сумња судије нису довољни да уздрмају његов «ауторитет к . Ну ово последње односно улисивања лажних констатацттја и обарања законске снаге протокола увиђаја противним доказима валш подједнако за оба начина увиђаја. (сиршиће ск) Милош М. СтанојевиЂ еудија.

ЖЕНЕВСКА ПОЛИЦИЈА СИГУРНОСТИ

(нАСТАВАк) Према »Огс1ге §епега1 <1е зегу1се роиг 1е Пераг1 ,етеп1 с1е ЈиаИсе е! РоНсе« шеФ полиције сигурностн диригује агентима, који

су му прндодати на службу. а према наредбама директора централне полиције. Да би веза између централне полицнје и полиције сигурности била што јача, птеФ полпције сигурности дужан је, да се свакога дана јавља директору централне полиције, када му подноси и исцрпан рапорт о раду у току протплога. дана и о свему ономе, што би било од интереса, било по јавни мпр било по сигурност грађана. Поред дужности шеФа полицнје сигурности, да ди]>игује агентима, његова је дулшост и да даје у рад агентима наредбе за тражења и хапшења лица и наредбе за анкете. Само шсф женевске полиције сигурности не обавља сам све ове послове. Да би могао лакше да диригује агентима, одређена су му два бригадијера — шефа, којп иоготову и носе сав терет на својим леђима. 2. Вригадије — шефови. У женевској полицији сигурности имамо две принциппјелне бригаде: а) административну и б) судску. На њиховом челу стоји ло један бригадије — шеФ. Но, пре но што пре^емо на излагање рада бригадије — шеФова, задржаћемо се мало на пословима, који се отправљају и у једној п у другој бригади. а) Лдминистративна бригада прима. у рад ове послове: 1, даје обавештења о лојединим лицима (разуме се само државним властима); 2, врши наллате изречених новчаних казни за иступна дела; 3, врши анкете незнатније природе; 4, прикупља приходе за полицију сигурности ; 5, врши исплате агентима; п 6, ради на расиодели лослова међу агентима и целокупној адмипистрацији у полицији сигурности. б) Судска бригада бави се проналажењем кривнчних дела и њихових учинилаца. Ова поде.та на две бригаде, од -велике је важности,.у женевској полицији сигуриости. И једном и другом бригадом командују бригадије — шефови. Комаидовање је наизменично. Овим наизменичним командовањем учињена је једна велнка добит за што бољи и успешнији рад бригадијера — шефова, јер је служба у судској бригади много тежа од службе у административној бригади, а том променом рада, дајс им се прилика за одмор и већи полет. Истина могла би се учинити једна замерка, да се овим непрестаним променама губи континуитет у послу, но њој овде нема места стога, што се могу чинити одступања, приликом појаве послова, који траже, да на њима ради онај, који пх је и отпочео. Служба бригадијера — шефова у бироу. Бригадије — шеФ, који је на служби у бироу руководи целокупном администрацијом, даје наредбе за рад, врши расподелу послова појединим бригадама, прима свакодневне рапорте од брига итјера и заступа шеФа у случају његовог одсуства. Да видимо каквом се администрацијом бави бригадије — шеФ. Сва акта, која дођу из дирекције централне полиције и денунцијације, бригадије —