Policijski glasnik

ВРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 249

вом смислу, ако се учинилац не би сматрао као творац својих дела, већ тако рећи да чини пролазну тачку злочиначких појава. Јер у аојму казне, тачно посматрапо, постоји троје: прво поименце, да је она једно зло, које се над неким изриче; за тим. да се она изриче због каквог недопуштеног понашања, и напослетку, да се њоме у учиииоНу пробуђује свест о недопуштености његовог понашања. Али ово последње спречава, да. се о казни у правном смислу говори код лица без слободне воље; јер се циљ. да се у учиниоцу пробудп свест о недопуштености његовог понашања, може разумно још само тада имати пред очима, ако је учинилац имао могућност, да не учини то, што је учинио. У противном је бесмпслица говорити о казни у правом смислу, то су више средства сигурности, поправке или средства васпитања слична казни, која имају да се примене. И кад смо на тај начин потребом казненог права доведени, да усвојимо постојање слободне воље, — зар не стоји ово усвајање у сагласности са најпознатијим Фактима инднвидуалног и јавног живота? Најпре и пре свега с тиме, што смо сви ипак најодлучиије свесни слободе својих одлука. Свакојако да је сумња и у овом погледу вршила своје, и тако тврди један новији правник, да он још иикад није имао осећај слободног одлучивања, већ је при свима одлукама још увек био свестан, да следује стварној нужности. Али се не зна, 'да ли се овоме треба пре чудити, или смејати. У сваком случају неприродно је стаиовиште оно, где се у болести не познаје сопствено биће. Друкче на пр. Спиноза и Шопенхауер, који, као што је горе поменуто, оглашавају осећај слободне воље каоилузију, али морају признати, да је овај осећај поогојао у свима временима и код свих народа. — И збиља, да ли је овај осећај илузија? Тада је напослетку и то илузија, кад нам наша савесг каже, да емо нешто добро или нешто зло учинили ? Свакојако и ово се тврдило и веровало, да глас савести значи управо само радост због успеха дела, или љутњу и досаду због неуспеха дела. Али ко би то веровао? У место свега другога ја потсећам само на ону пуну узбуђења силу, којом је у једној од највећих трагедија свих времена, у Магбету изражена ова свест о кривици. И каракгер, чија је једноставност пређе навођена као основ против слободне воље, је ли он тако чврст и непромењив, као што се каже ? Тачно је. да могу с приличном извесношћу казати, кад познајем нечији карактер, како ће овај у извесном даном случају радити. Али би рачун могао бити погрешан у не мало случајева. Пошто карактер сам ни у ком случају не почива више само на природним особинама, већ се бар истовремено појављује као резултат одлука пуних одговорности — у томе се чак састоји највећа трагика људског живота, која се само из блиских разлога не може у т драми изложити •—■, то морамо узети, да поједина радња са своје стране није у сваком погледу условљена карактером. Мислим, да нак овде

није потребно, да се са Кантом враћамо на интелигибли или ванвремени карактер, на један излаз, коме се делом много чудило, али који је с пуним правом назван мистичним и Фанастичним. Шта више одговара потпуно искуству, да карактер једног човека не представља за њ границу, коју не може прећи. И зар не ба престала свака морална осуд а, ако се о слободној вољи не би могло говорити ? Али нико не допушта, да му се одузме право, да себе, и пре свега друге, критикује. И ако ова наклоност, да се намећемо за судију својим ближњима, може ићи сувише далеко, и тада се јавља као врло омрзнута и одвратна, то је ипак право и добро, што морални интерес за оценом људских радњи не ишчезава. Јер, какво би то стање било, где би престало дивљење добрим делима и одвратност према злим делима ? Према неутешности таквог стања могла би се пустиња Сахара назвати расцветаном баштом. Није много друкче, кад изближе посматрамо, ни са социјалном или друштвеном оценом. Свакојако да се као социјална преимућства хвале и врло случајне ствари: богаство и високо рођење, таленти п лепота, све се то хвали не само у опште, већ прибавља притежаоцу истих, без његове сарадње, углед и утецај. И кад видимо, како некоме припада без муке наградадруштвеногпризнања, могло би се бити склоно, да се управо у овоме нађе против доказ нашем схватању. Али на похвалу човечанства може се рећи, да права заслуга, ако је одиста до тога стало, ипак увек много узвишеније стоји но она случајна преимућства. Никоме не пада на памет, да пореди заслуге Ротшилдове са заслугама Бизмарковим и Молткеовим или да ода исту пошту ма ком принцу или гроФу, онако колико вреди, коју одаје Лутеру и Шилеру. И тако се можемо надати, да ће и у будућности, бар у мишљењу увиђавних, права заслуга стајати на врхунцу друштвене оцене. Све нас ово, као што је речено, може само појачати у усвајању слободне воље, коју ми сматрамо за потребну за. здраво развиће казненог права. У колико остају још сумње, — а докле буде света, дотле ће питање о слободној вољи остати мистерија —, може нам двоје помоћи. Прво поименце, да заједно са Кантом огласимо слободу воље, у пркос свих теоријских сумњи, за беаусловни захтев ирактичног разума, једно становиште, које изгледа много разумније, него она неразумна наука о интелигиблом карактеру и коме је једном Бизмарк подарио израз, казавши да без вере у више ствари не вреди живети. И за тим, да у помоћ узмемо управо оно правило казненог права, да у сумњи има иреимућство блаже мишљење, правило, које неправедно узимају противници у помоћ. Јер се само признањем постојања слободне воље, као што смо видели, чува учинилац и грађанско друштво од безмерних напада у правни круг појединаца. , Превео Д-р Д. М. СуботиЋ.

ЖЕНЕВСКА ПОЛИЦИЈА (ЖУРНОСТИ

(свРШЕТАк) Бригадијери, као ше&ови бригада примају послове од бригадије — шефа, који ради у бироу и деле их међу своје агенте. Предмете, које дају агентима уЈрад, убележавају у нарочиту књигу и по истеку недеље даиа траже их натраг. Ма како да су агенти способни, они врло ретко могу да изведу до краја послове, који су им поверени, те с тога бригадијери теже послове сами врше, а за лакше дају им опширна обавештења. 4. Подбригадијери. Њих има осам и они су додељени бригадама, а неки се јављају као шофови административне бригаде. 5. Агенти. Успешан рад полиције сигурности зависи и од доброте агената, који у њој раде. Агенти полиције сигуриости треба да су предани послу, вредни, савесни и храбри. Сва та својства једног доброг агента имају без мало сви агенти жзневске полиције сигурности. Но, да би агенти били предани послу и савесни, потребно је да су добро материјално осигурани. У Жеиеви је то и учињено. Њих поставља Државни Савет, а на основу молбе и исцрпне анкете о моралности лица, које тражи поставлење. Чим когод буде постављен за агента полиције сигурности, полаже и заклетву, пред Државним Саветом, па тек по положеној заклетви отпочиње посао. Свако поставлење важи само три године и Државни Савет има право сваке треће године, да отпусти сваког агента без разлике, ако нађе, даније подеоаи за службу. Но овим постављењима сваке треће године не врше се од стране Државног Савета никакве злоупотребе, јер данас има, у женевској полицији сигурности, готово половина агената, који су у служби преко двадесет година и једно седам, који су у служби преко двадесет и пет година. При уласку у службу агенти полажу кауцију од двеста динара, а добијају бесплатно један револвер, једну лантерну, један огртач (сваке треће године), плаку на којој је урезано поред државног грба и ознака »агенат полиције сигурности" н једне меноте. Ево награде, коју имају агенти полиције сигурности: 1, ШеФ три хиљаде пет стотина динара годишње ; 2, Бригадије — шеФ две хиљаде осам стотина динара годишње ; 3, Бригадије, две хиљаде четири стотине динара годишње ; 4, Подбригадије две хиљаде две стотине динара годишње; и 5, Агенат хил^аду осам стотина до две хиљаде сто динара годишње. Али им се плате још и п већавају. То повећање бива овако: 1, После три године службе са 0-30 п. дин. дневно; р, После шест година службе са 0'40 п. дин.; 3, после десет година службе са 0 - 50 п. дин.; и